Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

14.10.2020 у 20:15

Нова цивилазација је окрутна

Ове године навршава се 50 година откако је Драган Лакићевић почео да пише поезију. „Онај усамљени дечак/ на трен се загледао/ у бистру воду/ и њене риме”, стих је из његове недавно објављене поетске збирке „Прохуја”, у издавачкој кући „Партенон”. Код истог издавача одштампана је и Лакићевићева нова збирка сонета „Жетелица и Шумановић”, настала у дијалогу са вајарством и сликарством. Књижевна критичарка Александра Жежељ Коцић објавила је збирку есеја „Песник и један читалац, Огледи о поезији Драгана Лакићевића”, такође у „Партенону”, што ову годину чини посебном у стваралаштву овог нашег књижевника, чији рад као главног уредника употпуњује свако издање Српске књижевне задруге. Како кроз период од 50 година видите промене своје поезије, али и њене мотивске константе? А затим, и паралелно

Култура

06.10.2020 у 21:40

Онлајн трибине „Хандке у Србији”

Прва у низу онлајн трибина посвећених нобеловцу Петеру Хандкеу, под насловом „Хандке у Србији”, биће одржана 8. октобра, с почетком у 19 часова, у Атријуму Народне библиотеке Србије. О личности и делу знаменитог аустријског књижевника говориће писац Мухарем Баздуљ, новинар и публициста Небојша Грујичић и публициста и теоретичар књижевности Милена Ђорђијевић, а модератор ће бити песник и књижевни преводилац Владимир Д. Јанковић. – Тај моменат, кад је обнародовано да је Хандке добио Нобелову награду за књижевности, као и сви потоњи бурни, што очекивани, што неочекивани тренуци којима смо били сведоци и на светској јавној сцени, али и код нас, и даље одјекују, шире се попут кругова који на површини језера остану кад бачени камен потоне – каже Владимир Д. Јанковић, који у својству

Култура

02.10.2020 у 18:45

Зло је увек исто, а рат је највеће

Најважнија књига Ђорђа Лебовића „Семпер идем” (Лагуна) преведена је и на хебрејски језик, у издању јерусалимске издавачке куће „Кармел”, уз подршку Министарства културе Републике Србије, а ауторка превода је Дина Катан Бен Цион. Према речима Злате Лебовић, супруге овог нашег познатог писца, драматурга и сценаристе, преводитељка је рођена у Сарајеву 1937. године, немачку окупацију преживела је у једном италијанском кампу за јеврејску децу, а од 1949. године живи у Израелу. Својим животом и ставовима блиска је аутору и његовој животној причи, четрнаестогодишњег дечака који је искусио пакао Аушвица и изгубио четрдесет чланова породице, исприповеданој у овом тестаментарном роману о сталном враћању зла, увек истог. Према речима наше саговорнице Злате Лебовић, Дина Катан је левичарка, са

Култура

23.09.2020 у 20:15

Ко је спреман да губи, готов је да изгуби и свој гроб

На први поглед прича новог романа Енеса Халиловића „Људи без гробова” (у издању „Лагуне”) стара је као време: младић се заљубио, али му девојку нису дали. Затим је постао огорчен и осветио се многима, а потера за њим трајала је 47 дана, док га нису издали они којима је веровао. Међутим, када чујемо лични глас приповедача, када упознамо појединости многих живота који су дотакли његов, и увидимо колико снажно он жели да сазна истину о оцу, онда ова приповест постаје особена, али и сродна претходним Халиловићевим романима „Епу о води” и „Ако дуго гледаш у понор”, те збиркама приповедака: „Потомци одбијених просаца”; „Капиларне појаве” и „Чудна књига”, али и његовим поетским књигама, од „Средњег слова” до „Бангладеша”. У фокусу вашег новог романа је антијунак, нека врста хајдука новог

Култура

22.09.2020 у 22:00

Такав је свет данас

Чим чујеш ватрогасну сирену, гледаш вести да би се уверио да се ништа лоше не догађа. Леонару лакне кад отвори „Твитер” и види да људи не причају о некој грозоти која се управо догодила. Све време имаш на уму да нешто страшно може да се догоди. Возиш се јавним превозом, седиш у некој башти и пушиш цигарету, идеш на концерт. Идеш да играш. Али си сада свестан да се можда никад нећеш вратити кући. Земља се руши да би била стављена у службу банака, а најстрашније у целој причи јесте то што је у главу сваког појединца усађено да другачије не може Део из трећег тома романа „Вернон Тродон” француске књижевнице Виржини Депент, објављеног и код нас у издању куће „Booka” у преводу Новака Голубовића, јасно упућује на то да је ауторка и даље на истом курсу сагледавања савременог

Култура

21.09.2020 у 22:00

Набоков о Џојсу

Иако „добровољни изгнаник” из своје домовине, ниједан писац није Ирској подигао такав споменик као Џејмс Џојс (1882–1941), аутор „Уликса”, једног од неколико великих романа 20. века. Даблин је у његовим делима, пре свега у „Уликсу”, постао митски град, у који се сместио цео један свет створен у његовој машти, у којем се мешају прошлост и савременост, пародија и логика, иронија и вербални трикови. То је град који чак има и свој омфалос (пупак света који се у старој Грчкој налазио у Делфима), а у којем обитава и Стивен Дедалус, један од три главна лика романа. У Џојсов лавиринт није лако проникнути (уосталом Стивен Дедалус носи презиме митског градитеља лавиринта на Криту), а многи читаоци оставе роман пре но што стигну до његовог краја. После читања „Огледа о Џојсу”, који долази из пера

Култура

01.09.2020 у 20:15

Изолација је друго име за помор културе

Седмо издање фестивала „Нови тврђава театар”, истина у знатно „мањем” издању биће одржано у амбијенталном простору виле „Станковић” у Чортановцима од 4. до 8. септембра. Вида Огњеновић, књижевница и редитељка, у овом случају и актуелна селекторка и уметнички директор фестивала направила је репертоар од свега три представе, уз напомену да је важно да ће ипак бити одржан и да неће прекинути континуитет. Колико је напора било потребно уложити да и ове године заживи „Нови тврђава театар”? Много, наравно, али бар није било узалуд. Да су нормалне прилике, тај напор не бисмо ни помињали, јер знамо да су припреме позоришног фестивала такорећи непрекидна трка са мноштвом разноликих препона, а мало је оних за које је довољан обични залет. Таман нађете праву представу, испостави се да је ваш

Култура

27.08.2020 у 13:32

Пишталу уручен „Меша Селимовић”

Награда „Меша Селимовић”, коју Компанија „Новости” организује 32. пут, уручена је јуче књижевнику Владимиру Пишталу за његово дело „Значење Џокера”, јавља Танјуг. Свечано уручење признања за најбољу књигу у 2019. години одржано је на месту срушене Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу у Београду. Додела награде била је планирана за 16. март у Народном позоришту у Београду, али је одложена због пандемије ковида 19 и увођења ванредног стања. Главни и одговорни уредник „Новости” Милорад Вучелић предао је признање аутору Пишталу, која се састоји из плакете, статуете и новчаног износа. „Веома сам се обрадовао када сам примио ову вест још у марту када је требало да буде организована додела у Народном позоришту, да би ми касније јавили из организације да је боље да не путујем, у

Култура

20.08.2020 у 10:13

Драгиши Калезићу награда „Данко Поповић”

Награда „Данко Поповић” за 2019. годину припала је Драгиши Калезићу за роман „Галерија Кирка” (издавача КУД „Диогена”) одлуком жирија у саставу Марко Недић (председник), Јован Делић и Александар Јовановић. У најужем избору за награду биле су и књиге приповедака Анђелка Анушића „Легенда о в(ј)етром вијанима” (Удружења књижевника Републике Српске, Бањалука) и Милана Мицића „Дан који је стао да се одмори” (РТС издаваштва). Жири је дао и своју оцену: „Изазовном садржином, особеним прозним поступком и стилском оствареношћу Калезићева ’Галерија Кирка’ укључује се у најизразитију развојну линију савремене српске књижевности. Тематска основа романа, потрага током једног спарног летњег дана за београдском галеријом у којој треба да се отвори изложба слика, својим подтекстом наговештава

Друштво

19.08.2020 у 09:50

Преминуо писац и новинар Антоније Ђурић

Писац и новинар Антоније Ђурић преминуо је у свом дому у Чачку, преноси РИНА. Рођен у Сјеници, 21. јануара 1929, био је српски новинар, књижевник, историчар и публициста. Гимназију је завршио у Ужицу. Због писања против комунистичког режима, робијао је седам година у сремскомитровичком затвору, у исто време као и Стеван Мољевић који је преминуо у затвору, Ђуро Ђуровић, Војин Андрић, Коста Кумануди, Драгић Јоксимовић, који је такође преминуо у затвору, Сава Банковић и Борислав Пекић. После изласка из затвора, највећи део свог радног века провео је радећи као новинар у „Експрес Политици”. Био је једини новинар у „Политикиној” кући који је јавно исказивао своја православна и српска национална убеђења. По његовој култној драми „Солунци говоре” направљен је 1990. године и истоимени

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

11.06.2026 у 02:10

Кишовито уз пад температуре

11.06.2026 у 01:58

У Русији потребно створити Поморски центар

11.06.2026 у 01:26

Валенсијa победилa Хувентуд у полуфиналу шпанске лиге

11.06.2026 у 01:08

Састанак владе са војно-индустријским комплексом ради убрзања производње

11.06.2026 у 00:45

Одбојкаши Србије победили Аргентину

11.06.2026 у 00:37

Противваздушна одбрана и експлозије у појединим деловима Ирана