Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Kultura

14.10.2020 u 20:15

Nova civilazacija je okrutna

Ove godine navršava se 50 godina otkako je Dragan Lakićević počeo da piše poeziju. „Onaj usamljeni dečak/ na tren se zagledao/ u bistru vodu/ i njene rime”, stih je iz njegove nedavno objavljene poetske zbirke „Prohuja”, u izdavačkoj kući „Partenon”. Kod istog izdavača odštampana je i Lakićevićeva nova zbirka soneta „Žetelica i Šumanović”, nastala u dijalogu sa vajarstvom i slikarstvom. Književna kritičarka Aleksandra Žeželj Kocić objavila je zbirku eseja „Pesnik i jedan čitalac, Ogledi o poeziji Dragana Lakićevića”, takođe u „Partenonu”, što ovu godinu čini posebnom u stvaralaštvu ovog našeg književnika, čiji rad kao glavnog urednika upotpunjuje svako izdanje Srpske književne zadruge. Kako kroz period od 50 godina vidite promene svoje poezije, ali i njene motivske konstante? A zatim, i paralelno

Kultura

06.10.2020 u 21:40

Onlajn tribine „Handke u Srbiji”

Prva u nizu onlajn tribina posvećenih nobelovcu Peteru Handkeu, pod naslovom „Handke u Srbiji”, biće održana 8. oktobra, s početkom u 19 časova, u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije. O ličnosti i delu znamenitog austrijskog književnika govoriće pisac Muharem Bazdulj, novinar i publicista Nebojša Grujičić i publicista i teoretičar književnosti Milena Đorđijević, a moderator će biti pesnik i književni prevodilac Vladimir D. Janković. – Taj momenat, kad je obnarodovano da je Handke dobio Nobelovu nagradu za književnosti, kao i svi potonji burni, što očekivani, što neočekivani trenuci kojima smo bili svedoci i na svetskoj javnoj sceni, ali i kod nas, i dalje odjekuju, šire se poput krugova koji na površini jezera ostanu kad bačeni kamen potone – kaže Vladimir D. Janković, koji u svojstvu

Kultura

02.10.2020 u 18:45

Zlo je uvek isto, a rat je najveće

Najvažnija knjiga Đorđa Lebovića „Semper idem” (Laguna) prevedena je i na hebrejski jezik, u izdanju jerusalimske izdavačke kuće „Karmel”, uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, a autorka prevoda je Dina Katan Ben Cion. Prema rečima Zlate Lebović, supruge ovog našeg poznatog pisca, dramaturga i scenariste, prevoditeljka je rođena u Sarajevu 1937. godine, nemačku okupaciju preživela je u jednom italijanskom kampu za jevrejsku decu, a od 1949. godine živi u Izraelu. Svojim životom i stavovima bliska je autoru i njegovoj životnoj priči, četrnaestogodišnjeg dečaka koji je iskusio pakao Aušvica i izgubio četrdeset članova porodice, ispripovedanoj u ovom testamentarnom romanu o stalnom vraćanju zla, uvek istog. Prema rečima naše sagovornice Zlate Lebović, Dina Katan je

Kultura

23.09.2020 u 20:15

Ko je spreman da gubi, gotov je da izgubi i svoj grob

Na prvi pogled priča novog romana Enesa Halilovića „Ljudi bez grobova” (u izdanju „Lagune”) stara je kao vreme: mladić se zaljubio, ali mu devojku nisu dali. Zatim je postao ogorčen i osvetio se mnogima, a potera za njim trajala je 47 dana, dok ga nisu izdali oni kojima je verovao. Međutim, kada čujemo lični glas pripovedača, kada upoznamo pojedinosti mnogih života koji su dotakli njegov, i uvidimo koliko snažno on želi da sazna istinu o ocu, onda ova pripovest postaje osobena, ali i srodna prethodnim Halilovićevim romanima „Epu o vodi” i „Ako dugo gledaš u ponor”, te zbirkama pripovedaka: „Potomci odbijenih prosaca”; „Kapilarne pojave” i „Čudna knjiga”, ali i njegovim poetskim knjigama, od „Srednjeg slova” do „Bangladeša”. U fokusu vašeg novog romana je antijunak, neka vrsta hajduka novog

Kultura

22.09.2020 u 22:00

Takav je svet danas

Čim čuješ vatrogasnu sirenu, gledaš vesti da bi se uverio da se ništa loše ne događa. Leonaru lakne kad otvori „Tviter” i vidi da ljudi ne pričaju o nekoj grozoti koja se upravo dogodila. Sve vreme imaš na umu da nešto strašno može da se dogodi. Voziš se javnim prevozom, sediš u nekoj bašti i pušiš cigaretu, ideš na koncert. Ideš da igraš. Ali si sada svestan da se možda nikad nećeš vratiti kući. Zemlja se ruši da bi bila stavljena u službu banaka, a najstrašnije u celoj priči jeste to što je u glavu svakog pojedinca usađeno da drugačije ne može Deo iz trećeg toma romana „Vernon Trodon” francuske književnice Viržini Depent, objavljenog i kod nas u izdanju kuće „Booka” u prevodu Novaka Golubovića, jasno upućuje na to da je autorka i dalje na istom kursu sagledavanja

Kultura

21.09.2020 u 22:00

Nabokov o Džojsu

Iako „dobrovoljni izgnanik” iz svoje domovine, nijedan pisac nije Irskoj podigao takav spomenik kao Džejms Džojs (1882–1941), autor „Uliksa”, jednog od nekoliko velikih romana 20. veka. Dablin je u njegovim delima, pre svega u „Uliksu”, postao mitski grad, u koji se smestio ceo jedan svet stvoren u njegovoj mašti, u kojem se mešaju prošlost i savremenost, parodija i logika, ironija i verbalni trikovi. To je grad koji čak ima i svoj omfalos (pupak sveta koji se u staroj Grčkoj nalazio u Delfima), a u kojem obitava i Stiven Dedalus, jedan od tri glavna lika romana. U Džojsov lavirint nije lako proniknuti (uostalom Stiven Dedalus nosi prezime mitskog graditelja lavirinta na Kritu), a mnogi čitaoci ostave roman pre no što stignu do njegovog kraja. Posle čitanja „Ogleda o Džojsu”, koji

Kultura

01.09.2020 u 20:15

Izolacija je drugo ime za pomor kulture

Sedmo izdanje festivala „Novi tvrđava teatar”, istina u znatno „manjem” izdanju biće održano u ambijentalnom prostoru vile „Stanković” u Čortanovcima od 4. do 8. septembra. Vida Ognjenović, književnica i rediteljka, u ovom slučaju i aktuelna selektorka i umetnički direktor festivala napravila je repertoar od svega tri predstave, uz napomenu da je važno da će ipak biti održan i da neće prekinuti kontinuitet. Koliko je napora bilo potrebno uložiti da i ove godine zaživi „Novi tvrđava teatar”? Mnogo, naravno, ali bar nije bilo uzalud. Da su normalne prilike, taj napor ne bismo ni pominjali, jer znamo da su pripreme pozorišnog festivala takoreći neprekidna trka sa mnoštvom raznolikih prepona, a malo je onih za koje je dovoljan obični zalet. Taman nađete pravu predstavu, ispostavi se da

Kultura

27.08.2020 u 13:32

Pištalu uručen „Meša Selimović”

Nagrada „Meša Selimović”, koju Kompanija „Novosti” organizuje 32. put, uručena je juče književniku Vladimiru Pištalu za njegovo delo „Značenje Džokera”, javlja Tanjug. Svečano uručenje priznanja za najbolju knjigu u 2019. godini održano je na mestu srušene Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu u Beogradu. Dodela nagrade bila je planirana za 16. mart u Narodnom pozorištu u Beogradu, ali je odložena zbog pandemije kovida 19 i uvođenja vanrednog stanja. Glavni i odgovorni urednik „Novosti” Milorad Vučelić predao je priznanje autoru Pištalu, koja se sastoji iz plakete, statuete i novčanog iznosa. „Veoma sam se obradovao kada sam primio ovu vest još u martu kada je trebalo da bude organizovana dodela u Narodnom pozorištu, da bi mi kasnije javili iz organizacije da je bolje da

Kultura

20.08.2020 u 10:13

Dragiši Kaleziću nagrada „Danko Popović”

Nagrada „Danko Popović” za 2019. godinu pripala je Dragiši Kaleziću za roman „Galerija Kirka” (izdavača KUD „Diogena”) odlukom žirija u sastavu Marko Nedić (predsednik), Jovan Delić i Aleksandar Jovanović. U najužem izboru za nagradu bile su i knjige pripovedaka Anđelka Anušića „Legenda o v(j)etrom vijanima” (Udruženja književnika Republike Srpske, Banjaluka) i Milana Micića „Dan koji je stao da se odmori” (RTS izdavaštva). Žiri je dao i svoju ocenu: „Izazovnom sadržinom, osobenim proznim postupkom i stilskom ostvarenošću Kalezićeva ’Galerija Kirka’ uključuje se u najizrazitiju razvojnu liniju savremene srpske književnosti. Tematska osnova romana, potraga tokom jednog sparnog letnjeg dana za beogradskom galerijom u kojoj treba da se otvori izložba slika, svojim podtekstom

Društvo

19.08.2020 u 09:50

Preminuo pisac i novinar Antonije Đurić

Pisac i novinar Antonije Đurić preminuo je u svom domu u Čačku, prenosi RINA. Rođen u Sjenici, 21. januara 1929, bio je srpski novinar, književnik, istoričar i publicista. Gimnaziju je završio u Užicu. Zbog pisanja protiv komunističkog režima, robijao je sedam godina u sremskomitrovičkom zatvoru, u isto vreme kao i Stevan Moljević koji je preminuo u zatvoru, Đuro Đurović, Vojin Andrić, Kosta Kumanudi, Dragić Joksimović, koji je takođe preminuo u zatvoru, Sava Banković i Borislav Pekić. Posle izlaska iz zatvora, najveći deo svog radnog veka proveo je radeći kao novinar u „Ekspres Politici”. Bio je jedini novinar u „Politikinoj” kući koji je javno iskazivao svoja pravoslavna i srpska nacionalna ubeđenja. Po njegovoj kultnoj drami „Solunci govore” napravljen je 1990. godine i istoimeni

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci