Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

18.08.2020 у 20:15

Преклапање приватног и јавног

Како представити стварност, а не додати јој нешто што нема? Шта она „има”, а шта „нема”. Шта је стварно а шта нестварно? Ово питање поставља норвешки писац Карл Уве Кнаусгор (1968) у шестом и последњем тому свог монументалног аутобиографског романа „Моја борба” , у коме бескомпромисно испитује живот, смрт, љубав и књижевност. Књига се на више од хиљаду страна (тачније 1.078) појавила и код нас у издању „Буке” у преводу Радоша Косовића. Мада је Кнаусгор постигао успех у Норвешкој већ са првим романом „Ван света” (1998), поставши први писац чији је дебитантски роман освојио норвешку награду књижевне критике и мада је и са другом књигом „Време за све” добио више награда, прави успех не само у Норвешкој и у Скандинавији, већ и у свету, за њега је стигао тек после шестотомног романа

Култура

13.08.2020 у 20:00

Расправа о књигама значи да битка за истину није изгубљена

Одлука да комисија Министарства културе прво уврсти књигу „Јасеновац” Иве Голдштајна за откуп књига библиотекама у Србији, па потом повуче ту одлуку је, за историчарку Латинку Перовић, рецензента ове књиге, „неразумна и опасна и то у тренутку када се чини искораци у побољшању српско-хрватских односа”. ‒ Министарство културе показује какву историографију они желе. Ово је врло озбиљна књига, најтемељнија међу књигама које су објављене. Дело треба да прочита што већи број људи, нарочито младих ‒ сматра Латинка Перовић. Голдштајн, професор на Свеучилишту у Загребу, у књизи помиње да је кроз Јасеновац прошло 120.000-130.000 људи. Из Министарства културе Србије поручују да, имајући у виду изузетну осетљивост теме, Голдштајново, како наводе, „откриће” о броју жртава у Јасеновцу многим

Култура

11.08.2020 у 18:15

Политика пролази култура опстаје

Књижевник Радован Влаховић основао је Банатски културни центар. Пре петнаест година у селу Ново Милошево, у општини Нови Бечеј, с банатске стране реке Тисе. БКЦ је данас место које се у јавности афирмисало као институција која из дана у дан привлачи све већу пажњу. Радован каже да је реч о пројекту који је покренуо са својом породицом у свом дворишту као „креативну индустрију” која се бави уметничким стваралаштвом, продукцијом и различитим видовима деловања у култури. Они сада имају развијену издавачку продукцију, редовно излажу на сајмовима књига, организују укупно шест традиционалних манифестација и фестивала годишње нудећи својим радом јединствени концепт културолошког деловања. Перо Зубац је једном приликом на књижевној вечери причао како се школовао у Зрењанину и да је добро

Култура

04.08.2020 у 20:02

Писци у борби против насиља и гушења слободе

Отворено писмо више од 150 писаца, професора и научника објављено првобитно у магазину „Харперс” пренела је на свом сајту издавачка кућа „Архипелаг”, у преводу са енглеског Драгане Маринковић. Међу потписницима писма су Ноам Чомски, Салман Ружди, Маргарет Атвуд, Џон Банвил, Јан Бурума, Френсис Фукујама, Данијел Келман, Параг Кана, и многи други, а његов садржај говори о гушењу демократије, слободе говора, стваралаштва, људских права у свету, као и о јачању догме и насиља над хуманистичким вредностима: „Наше културне институције суочавају се с пресудним тренутком. Снажни протести због расне и социјалне неправде доводе до задоцнелих захтева за реформом полиције, заједно са ширим захтевима за већом равноправношћу и укључивањем у наше друштво, посебно у високом образовању, новинарству,

Култура

03.08.2020 у 22:00

Недовршени роман Владана Деснице

У свету, у којем су смрт и рак постали синоними, пронађен је лек за рак, односно за смрт, тако да су људи уместо богатих и сиромашних, паметних и глупих, болесних и здравих, дељени на смртне и бесмртне. Ово није окосница неке нове, популарне, дистопијске књиге, то је почетак недовршеног романа Владана Деснице „Проналазак Атханатика”, (издање новосадског „Прометеја”), који је видовито предвидео ситуације са којима се свет данас сусреће, али је уједно изложио и своја схватања о уметности и уметничкој истини, о романескном жанру, језику, па и завршетку – управо о оном делу који овде недостаје. Затим, о проблемима политика и друштава које је познавао, а које су рефрени и данашњег либералног капитализма. О томе ко чини друштвену „масу”, гомилу... Мирису смрти и нестајања, којим одишу и

Култура

03.08.2020 у 18:00

Дневник једног грађанина

Нова књига о граду архитекте и писца Ђорђа Бобића „Дневник једног грађанина”, у издању „Архипелага”, необично је дело на чијем почетку се наводи ауторов уводни есеј о томе како је настао овај подстицајни и провокативни дневник. Потом следе колорни цртежи, илустрације и карикатуре у којима Бобић у слици, речи и боји из дана у дан, из недеље у недељу и из месеца у месец, у току пет година, од јануара 2015. до краја маја 2020. године, исписује узбудљиву хронику Београда. После неколико књига у којима је трагао за градом и исписивао узроке који су архитектуру кроз историју, а ништа мање ни у савремености, учинили изнуђеном уметношћу, Бобић је направио необичну хронику града у слици и речи. То није било који град, него препознатљиви Београд, нити је то било које време, него управо наше

Култура

31.07.2020 у 20:00

Писци не пишу у вакууму

У својим романима „Наш живот у шумама” и „Свињизми” замислила сам свет потпуног надзора и узнемиравања како бих спречила да се такав свет деси. Али, авај, ово што сада имамо је тако слично, каже Мари Даријесек (1969), француска књижевница која је добро позната нашим читаоцима по романима „Свињизми”, „Беба”, „Полицијски извештај”. Пред њих су недавно стигле још две њене књиге: „Наш живот по шумама”, у издању „Академске књиге” у преводу Оље Петронић и „Бити овде, дивно је” у издању „Клија” у преводу Јелене Новаковић. Хитно треба оставити нафту тамо где спава, у дубинама земље. Имам утисак да смо у лудилу да је извучемо пробудили змаја Мари Даријесек је каријеру почела у просвети, а наставила је као психоаналитичарка и књижевница. Прославила се већ својим првим романом „Свињизми”

Култура

27.07.2020 у 20:18

Желео сам да сачувам говор црнотравског краја

Лесковац – Радосав Стојановић, писац и новинар, који је детињство провео у Млачишту и Црној Трави, на југу Србије, припада малобројној групи аутора који једнако добро познају савремени српски језик, као и говор свога краја. Поред бројних романа, збирки песама, драма, есеја и критика, некадашњи новинар приштинског „Јединства” и драматург и управник Народног позоришта у Приштини, уметнички директор Народног позоришта у Нишу, аутор је јединственог, капиталног „Црнотравског речника”, који је објавио Институт за српски језик и САНУ у Српском дијалектолошком зборнику. Подстакнут богатством сврљишко-заплањског говора, Стојановић је недавно објавио роман „Земаљски дни Наде Кристине” („Наиспринт”, Ниш), аутентичну исповест жене трагичног живота, и свака рeч, свака мисао има изворни акценат, што је

Култура

09.07.2020 у 15:35

Ново издање романа „Ухвати зеца”

„Замислила сам је како стоји у соби, поред мене, моја земља, и гледа ме. Била је то жена, пуна модрица, и крварила је на мој под равно из утробе. Била је неплодна, носила је јефтину одећу, имала је очи и косу лажне боје. Али, изнад свега – била је љута. Љута на мене, на моју собу, на књиге око нас. Осетила сам да јој ја, таква, у тој соби, у том граду, идем на живце. Таман кад сам помислила да је имам, нестала је...” Ово је део из поговора новог издања романа „Ухвати зеца” Лане Басташић, књиге први пут објављене пре две године која је била у ужем избору за Нинову награду и Награду „Биљана Јовановић”. Ново, од ауторке дотерано, издање ове књиге, обогаћено поговором у коме Лана Басташић води читаоца на другу страну огледала и показује му како стварност изгледа оданде, објавила је

Магазин

07.07.2020 у 22:10

Уместо фудбала изабрао књижевност

У једном интервјуу Стефан Митић (28) је за себе рекао да је „сав од парадокса”, наводећи пример да обожава ајвар, иако не воли паприку. Помало необично за неког ко је родом из Лесковца. Завршио је Факултет за спорт и физичко васпитање у Нишу, али никада није радио као професор. У домаћој књижевности познат је и признат као аутор три изузетне књиге. Објављени су му збирка песама, потом два романа за децу и одрасле. Ја сам Акико Првенац „Ја сам Акико” je прича о девојчици која не признаје границе, Проглашен је књигом године на Међународном фестивалу „Трг од књиге” у Херцег Новом, у Црној Гори, уврштена међу 200 најбољих дечјих књига на свету Међународне омладинске библиотеке из Минхена. Непосредно пре проглашења ванредног стања, због пандемије вируса корона, издата је нова књига

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

11.06.2026 у 23:12

Нетанјаху оптимиста по питању споразума САД и Ирана

11.06.2026 у 22:51

Бројеви „8647“ осванули у парку центра Вашингтона

11.06.2026 у 22:46

Капитен Јапана Ватару Ендо због повреде пропушта Светско првенство

11.06.2026 у 22:40

Додик: Минић један од најозбиљнијих кандидата за председника РС

11.06.2026 у 22:32

Блокадери сепаратисти отворено најављују отцепљење Војводине

11.06.2026 у 22:31

Трамп: У наредним данима потписивање споразума са Ираном