Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Kultura

18.08.2020 u 20:15

Preklapanje privatnog i javnog

Kako predstaviti stvarnost, a ne dodati joj nešto što nema? Šta ona „ima”, a šta „nema”. Šta je stvarno a šta nestvarno? Ovo pitanje postavlja norveški pisac Karl Uve Knausgor (1968) u šestom i poslednjem tomu svog monumentalnog autobiografskog romana „Moja borba” , u kome beskompromisno ispituje život, smrt, ljubav i književnost. Knjiga se na više od hiljadu strana (tačnije 1.078) pojavila i kod nas u izdanju „Buke” u prevodu Radoša Kosovića. Mada je Knausgor postigao uspeh u Norveškoj već sa prvim romanom „Van sveta” (1998), postavši prvi pisac čiji je debitantski roman osvojio norvešku nagradu književne kritike i mada je i sa drugom knjigom „Vreme za sve” dobio više nagrada, pravi uspeh ne samo u Norveškoj i u Skandinaviji, već i u svetu, za njega je stigao tek posle šestotomnog

Kultura

13.08.2020 u 20:00

Rasprava o knjigama znači da bitka za istinu nije izgubljena

Odluka da komisija Ministarstva kulture prvo uvrsti knjigu „Jasenovac” Ive Goldštajna za otkup knjiga bibliotekama u Srbiji, pa potom povuče tu odluku je, za istoričarku Latinku Perović, recenzenta ove knjige, „nerazumna i opasna i to u trenutku kada se čini iskoraci u poboljšanju srpsko-hrvatskih odnosa”. ‒ Ministarstvo kulture pokazuje kakvu istoriografiju oni žele. Ovo je vrlo ozbiljna knjiga, najtemeljnija među knjigama koje su objavljene. Delo treba da pročita što veći broj ljudi, naročito mladih ‒ smatra Latinka Perović. Goldštajn, profesor na Sveučilištu u Zagrebu, u knjizi pominje da je kroz Jasenovac prošlo 120.000-130.000 ljudi. Iz Ministarstva kulture Srbije poručuju da, imajući u vidu izuzetnu osetljivost teme, Goldštajnovo, kako navode, „otkriće” o broju žrtava u Jasenovcu mnogim

Kultura

11.08.2020 u 18:15

Politika prolazi kultura opstaje

Književnik Radovan Vlahović osnovao je Banatski kulturni centar. Pre petnaest godina u selu Novo Miloševo, u opštini Novi Bečej, s banatske strane reke Tise. BKC je danas mesto koje se u javnosti afirmisalo kao institucija koja iz dana u dan privlači sve veću pažnju. Radovan kaže da je reč o projektu koji je pokrenuo sa svojom porodicom u svom dvorištu kao „kreativnu industriju” koja se bavi umetničkim stvaralaštvom, produkcijom i različitim vidovima delovanja u kulturi. Oni sada imaju razvijenu izdavačku produkciju, redovno izlažu na sajmovima knjiga, organizuju ukupno šest tradicionalnih manifestacija i festivala godišnje nudeći svojim radom jedinstveni koncept kulturološkog delovanja. Pero Zubac je jednom prilikom na književnoj večeri pričao kako se školovao u Zrenjaninu i da je

Kultura

04.08.2020 u 20:02

Pisci u borbi protiv nasilja i gušenja slobode

Otvoreno pismo više od 150 pisaca, profesora i naučnika objavljeno prvobitno u magazinu „Harpers” prenela je na svom sajtu izdavačka kuća „Arhipelag”, u prevodu sa engleskog Dragane Marinković. Među potpisnicima pisma su Noam Čomski, Salman Ruždi, Margaret Atvud, Džon Banvil, Jan Buruma, Frensis Fukujama, Danijel Kelman, Parag Kana, i mnogi drugi, a njegov sadržaj govori o gušenju demokratije, slobode govora, stvaralaštva, ljudskih prava u svetu, kao i o jačanju dogme i nasilja nad humanističkim vrednostima: „Naše kulturne institucije suočavaju se s presudnim trenutkom. Snažni protesti zbog rasne i socijalne nepravde dovode do zadocnelih zahteva za reformom policije, zajedno sa širim zahtevima za većom ravnopravnošću i uključivanjem u naše društvo, posebno u visokom obrazovanju,

Kultura

03.08.2020 u 22:00

Nedovršeni roman Vladana Desnice

U svetu, u kojem su smrt i rak postali sinonimi, pronađen je lek za rak, odnosno za smrt, tako da su ljudi umesto bogatih i siromašnih, pametnih i glupih, bolesnih i zdravih, deljeni na smrtne i besmrtne. Ovo nije okosnica neke nove, popularne, distopijske knjige, to je početak nedovršenog romana Vladana Desnice „Pronalazak Athanatika”, (izdanje novosadskog „Prometeja”), koji je vidovito predvideo situacije sa kojima se svet danas susreće, ali je ujedno izložio i svoja shvatanja o umetnosti i umetničkoj istini, o romanesknom žanru, jeziku, pa i završetku – upravo o onom delu koji ovde nedostaje. Zatim, o problemima politika i društava koje je poznavao, a koje su refreni i današnjeg liberalnog kapitalizma. O tome ko čini društvenu „masu”, gomilu... Mirisu smrti i nestajanja, kojim

Kultura

03.08.2020 u 18:00

Dnevnik jednog građanina

Nova knjiga o gradu arhitekte i pisca Đorđa Bobića „Dnevnik jednog građanina”, u izdanju „Arhipelaga”, neobično je delo na čijem početku se navodi autorov uvodni esej o tome kako je nastao ovaj podsticajni i provokativni dnevnik. Potom slede kolorni crteži, ilustracije i karikature u kojima Bobić u slici, reči i boji iz dana u dan, iz nedelje u nedelju i iz meseca u mesec, u toku pet godina, od januara 2015. do kraja maja 2020. godine, ispisuje uzbudljivu hroniku Beograda. Posle nekoliko knjiga u kojima je tragao za gradom i ispisivao uzroke koji su arhitekturu kroz istoriju, a ništa manje ni u savremenosti, učinili iznuđenom umetnošću, Bobić je napravio neobičnu hroniku grada u slici i reči. To nije bilo koji grad, nego prepoznatljivi Beograd, niti je to bilo koje vreme, nego upravo naše

Kultura

31.07.2020 u 20:00

Pisci ne pišu u vakuumu

U svojim romanima „Naš život u šumama” i „Svinjizmi” zamislila sam svet potpunog nadzora i uznemiravanja kako bih sprečila da se takav svet desi. Ali, avaj, ovo što sada imamo je tako slično, kaže Mari Darijesek (1969), francuska književnica koja je dobro poznata našim čitaocima po romanima „Svinjizmi”, „Beba”, „Policijski izveštaj”. Pred njih su nedavno stigle još dve njene knjige: „Naš život po šumama”, u izdanju „Akademske knjige” u prevodu Olje Petronić i „Biti ovde, divno je” u izdanju „Klija” u prevodu Jelene Novaković. Hitno treba ostaviti naftu tamo gde spava, u dubinama zemlje. Imam utisak da smo u ludilu da je izvučemo probudili zmaja Mari Darijesek je karijeru počela u prosveti, a nastavila je kao psihoanalitičarka i književnica. Proslavila se već svojim prvim romanom

Kultura

27.07.2020 u 20:18

Želeo sam da sačuvam govor crnotravskog kraja

Leskovac – Radosav Stojanović, pisac i novinar, koji je detinjstvo proveo u Mlačištu i Crnoj Travi, na jugu Srbije, pripada malobrojnoj grupi autora koji jednako dobro poznaju savremeni srpski jezik, kao i govor svoga kraja. Pored brojnih romana, zbirki pesama, drama, eseja i kritika, nekadašnji novinar prištinskog „Jedinstva” i dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Prištini, umetnički direktor Narodnog pozorišta u Nišu, autor je jedinstvenog, kapitalnog „Crnotravskog rečnika”, koji je objavio Institut za srpski jezik i SANU u Srpskom dijalektološkom zborniku. Podstaknut bogatstvom svrljiško-zaplanjskog govora, Stojanović je nedavno objavio roman „Zemaljski dni Nade Kristine” („Naisprint”, Niš), autentičnu ispovest žene tragičnog života, i svaka reč, svaka misao ima izvorni akcenat,

Kultura

09.07.2020 u 15:35

Novo izdanje romana „Uhvati zeca”

„Zamislila sam je kako stoji u sobi, pored mene, moja zemlja, i gleda me. Bila je to žena, puna modrica, i krvarila je na moj pod ravno iz utrobe. Bila je neplodna, nosila je jeftinu odeću, imala je oči i kosu lažne boje. Ali, iznad svega – bila je ljuta. Ljuta na mene, na moju sobu, na knjige oko nas. Osetila sam da joj ja, takva, u toj sobi, u tom gradu, idem na živce. Taman kad sam pomislila da je imam, nestala je...” Ovo je deo iz pogovora novog izdanja romana „Uhvati zeca” Lane Bastašić, knjige prvi put objavljene pre dve godine koja je bila u užem izboru za Ninovu nagradu i Nagradu „Biljana Jovanović”. Novo, od autorke doterano, izdanje ove knjige, obogaćeno pogovorom u kome Lana Bastašić vodi čitaoca na drugu stranu ogledala i pokazuje mu kako stvarnost izgleda odande, objavila

Magazin

07.07.2020 u 22:10

Umesto fudbala izabrao književnost

U jednom intervjuu Stefan Mitić (28) je za sebe rekao da je „sav od paradoksa”, navodeći primer da obožava ajvar, iako ne voli papriku. Pomalo neobično za nekog ko je rodom iz Leskovca. Završio je Fakultet za sport i fizičko vaspitanje u Nišu, ali nikada nije radio kao profesor. U domaćoj književnosti poznat je i priznat kao autor tri izuzetne knjige. Objavljeni su mu zbirka pesama, potom dva romana za decu i odrasle. Ja sam Akiko Prvenac „Ja sam Akiko” je priča o devojčici koja ne priznaje granice, Proglašen je knjigom godine na Međunarodnom festivalu „Trg od knjige” u Herceg Novom, u Crnoj Gori, uvrštena među 200 najboljih dečjih knjiga na svetu Međunarodne omladinske biblioteke iz Minhena. Neposredno pre proglašenja vanrednog stanja, zbog pandemije virusa korona, izdata je nova knjiga

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci