Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

18.11.2019 у 15:49

Минијатурна књига Шарлоте Бронте продата за 780.000 евра

ПАРИЗ - Минијатурна књига коју је написала Шарлота Бронте као тинејџерка продата је данас на аукцији у Паризу за 780.000 евра једном британском музеју јавио је Ројтерс Тако високу цену је достигла зато што се за њу надметала глумца Џуди Денч. Бронте је написала необјављени рукопис, а књига није већа од кутије шибица. Књигу је написала 1830. када је имала 14 година, а купљена књига наћи ће се у Музеју сестара Бронте који се налази у кући свештеника у Ховартсу у Западном Јоркширу у коме је Шарлота одрасла. Џуди Денч је доајен британског театра и почасни председник Друштва Бронте и она је наговарала публику да сакупи новац да би књига отишла у Музеј сестара Бронте. Рукопис има 4.000 минијатурно написаних речи на хартији која је ушивена у смеђе корице и само се једном нашла

Култура

15.11.2019 у 18:00

Писци света у одбрани права Атиша Тасира

Салман Ружди, Орхан Памук и Маргарет Атвуд налазе се међу 260 аутора, новинара, уметника, активиста и професора, заједно са Америчким, Енглеским и Међународним ПЕН-ом, који су сложни у обраћању индијском премијеру Нарендри Модију да размотри одлуку о укидању индијског држављанства индијско-британском писцу Атишу Тасиру, уз образложење да је такав потез у супротности с индијском традицијом слободне и отворене дебате, пише британски „Гардијан”. Тасир, који је рођен у Уједињеном Краљевству, али је одрастао у Индији, романописац је и новинар. Он је у мају ове године написао критички текст о Модијевој влади, у духу наслова који говори о главном индијском креатору раскола. Прошле недеље био је лишен свог индијског држављанства, што значи да би могао да дође на црну листу и да се никада више

Култура

10.11.2019 у 18:18

Најбоља публика је била у Београду

Живи и пусти друге да живе је мој мото, баш као што је клавир био моја судбина. Као малишан у кревецу певао сам деонице које је сестра свирала на клавиру и тако су открили да имам стопостотни слух. А предност СССР-а била је у томе што сам се школовао бесплатно, јер моји сиромашни родитељи то не би могли да плате, каже у једном од ретких интервјуа руски пијаниста Јевгениј Кисин (48), који се опробао и као композитор и писац. Наша привилегија биће да чујемо овог великог уметника 11. новембра у 20 часова у Коларчевој задужбини у Београду, са програмом посвећеним Лудвигу ван Бетовену, а реч је о сонатама број 8, 17 и 21. На овогодишњој турнеји Кисин ће свирати цео програм Бетовена, с обзиром на то да се 2020. обележава 250 година од рођења великог композитора. Улазнице за београдски

ТВ ревија

09.11.2019 у 10:00

Ако нема радости сваки „успех” је небитан

Мирјану Бобић Мојсиловић гледаоци памте по емисијама „Умијеће живљења”, „Ово вас још нисам питала”, „Погоди ко долази на вечеру”. Аутор је шест позоришних комада који су извођени у Народном позоришту, Атељеу 212, Култ театру, Звездара театру, Академији 28 и на сцени КЦ „Палилула” и неколико самосталних изложби слика. Писала је за најутицајније дневне и недељне новине, била уредник у часописима „Интервју” и „Дуга”, уредник Културно-забавног програма РТС-а, да би крајем деведесетих година прошлог века новинарство заменила књижевним стваралаштвом. Сада је њени јунаци враћају на мале екране. Снимаће се две серије по њеним романима „Господин погрешни”, „Мушка азбука” и „Азбука мог живота”. Да ли jе то прст судбине или...? – Мислила сам да су многи моји романи „рођени” да буду

Култура

04.11.2019 у 21:00

Наше време не разуме Чеа Гевару

Са корица новог романа „Мундо Либре” Марка Крстића, у издању „Лагуне”, посматра нас лик Чеа Геваре, једно од најупечатљивијих лица новије историје. Његов поглед стреми негде у даљину, увек окренут будућности. Тако и приповест Марка Крстића показује да је Че Гевара био човек далеко испред свог времена, свестрана личност којој није било стало само до ослобођења Кубе од империјализма и америчке доминације, већ до идеала слободе за читаву Латинску Америку. Због чега сте изабрали да у роману опишете последњи период Чеовог живота, када је ухваћен, мучен и убијен у Боливији? Слажем се са вероватно највећим латиноамеричким писцем Габријелом Гарсијом Маркесом, који је говорио: „Могао бих писати хиљаду година на милион страна о Чеу Гевари”. Заиста, тај човек је имао невероватно садржајан и

Култура

31.10.2019 у 09:08

Реиздање „Феликса” Владимира Кецмановића

Српско књижевно друштво организовало је разговор о реиздању романа „Феликс”, који је Владимир Кецмановић први пут објавио 2007. године, а сада га обновила „Лагуна”. Одмах након романа „Феликс” Кецмановић је објавио роман „Топ је био врео” који је постао међународни хит, те зато „Феликс” није добио место које заслужује на српској литерарној сцени. У СКД, чији је Кецмановић члан, о књизи је, поред аутора, говорила и књижевни критичар Весна Тријић, која је написала и приказ. „Испитивањем правила приповедања на једноставан и лако разумљив начин, Феликс отвара прозор просечном читаоцу ка темељним законитостима прозне књижевности. То није само најбољи, него и најзабавнији српски роман у години кад је објављен, а забавност уметничког дела је код нас потцењен и презрен, заборављен

Култура

29.10.2019 у 11:58

Преминуо Владимир Буковски

Совјетски дисидент и писац Владимир Буковски преминуо је у недељу у Кембриџу, у Енглеској, у 76 години, преноси Танјуг. Како је саопштено, Буковски је умро од застоја срца у болници, а његово здравље последњих година било је лоше. Био је познат у дисидентском покрету у СССР-у, а 1972. године осуђен је на две године затвора и пет година у егзилу због „антисовјетског активизма”, јавља ТАС. Од 1976. године живео је у Енглеској. Како подсећају британски медији, још у време студентских дана 1963. Буковски је био ухапшен и послат у психијатријску установу где је провео годину дана пошто је организовао песничке сусрете и поседовао забрањену литературу. Хапшен је и четири године касније, када је због подршке дисидентима био послат у радни логор на три године. Био је међу првима који је јавно

Међународни преглед

27.10.2019 у 21:58

Економија по Џејмсу Џојсу

Безмало полувековно одлагање ексхумације Франка из дичног маузолеја који је том фашистичком диктатору додељен по смрти, као и протести који су избили због тога што му је та почаст напокон одузета, говоре много о Шпанији. Идеја да се из Цириха ископају и у Даблин пребаце остаци Џејмса Џојса огледало је ирских промена у последњих стотину година, али и кључ за дешифровање кудикамо ширих данашњих потреса. Брегзит, нераскидиво повезан с ирским националним питањем, и 39 мртвих азијских миграната нађених у камиону у Британији ту су тек на првом месту. Даље у том низу, прекасно спозната љубав Џојсовог родног града према свом најпознатијем изданку опомиње и на то колико су у глобалним размерама знаковити протести који тренутно дивљају у широком луку од Латинске Америке до Блиског истока. Славни

Култура

24.10.2019 у 22:20

Не осуђујмо Малапартеа

Маурицио Сера (Фото: Службени гласник) Један од најконтроверзнијих писаца, 20. века, поред Селина и Јингера, Курцио Зукерт, звани Малапарте (1898–1957), Тосканац, денди, прзница, естета, опортуниста, аутор књига „Техника државног удара”, „Kaputt”, „Кожа”… добио је целовиту импресивну биографију „Малапарте, Животи и легенде” у делу италијанског дипломате и писца Мауриција Сере, коју је са француског превела Олгица Стефановић, а објавио је „Службени гласник”. Маурицио Сера био је гост 64. Међународног сајма књига, и свог издавача. Говорећи о овој књизи, уредник издања Бранко Кукић подсетио је и на страшни 20. век, у којем је Малапарте као личност противна идеологијама, ипак био повезан са италијанским фашизмом, а после рата са Кином и СССР-ом. Маурицио Сера приметио је да су

Култура

24.10.2019 у 20:00

Треба преиспитати митове

Мало ко би се усудио да говори о миту о мајчинству а да не буде оптужен за бласфемију, речено је на Сајму књига на промоцији „Митова нашег времена” италијанског филозофа Умберта Галимбертија (1942), чију књигу је објавила Издавачка књижарница Зорана Стојановића у преводу Мире Жиберне. Под митовима Галимберти подразумева старе, лење идеје о човеку, друштву, свету, историји, које смо некритички усвојили и не доводимо их у питање, али оне данас више, како сматра, не функционишу. У својој студији, на пет стотина страна, анализирао је мит о младости, моди, полном идентитету, срећи, раси, мит о психотерапији, лудилу, прогресу, рату, тероризму, тржишту, глобализацији, мит о моћи и надзору над идејама, мит о техници и преобраћању средстава у циљ, мит о новим технологијама и психопатологијама

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 21:01

Дечак пао међу крокодиле, мушкарац ухапшен због покушаја убиства

18.06.2026 у 20:58

Мојсиловић одржао припремни састанак пред Видовдан

18.06.2026 у 20:51

Путин се извинио становницима Казања због затварања улица

18.06.2026 у 20:44

Железнички саобраћај у Паризу обустављен због нестанка струје

18.06.2026 у 20:38

Вранеш: Част би ми била да робијам због гусала и српских песама

18.06.2026 у 20:34

Пољска и САД близу договора о сталној америчкој војној бази