Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Kultura

18.11.2019 u 15:49

Minijaturna knjiga Šarlote Bronte prodata za 780.000 evra

PARIZ - Minijaturna knjiga koju je napisala Šarlota Bronte kao tinejdžerka prodata je danas na aukciji u Parizu za 780.000 evra jednom britanskom muzeju javio je Rojters Tako visoku cenu je dostigla zato što se za nju nadmetala glumca Džudi Denč. Bronte je napisala neobjavljeni rukopis, a knjiga nije veća od kutije šibica. Knjigu je napisala 1830. kada je imala 14 godina, a kupljena knjiga naći će se u Muzeju sestara Bronte koji se nalazi u kući sveštenika u Hovartsu u Zapadnom Jorkširu u kome je Šarlota odrasla. Džudi Denč je doajen britanskog teatra i počasni predsednik Društva Bronte i ona je nagovarala publiku da sakupi novac da bi knjiga otišla u Muzej sestara Bronte. Rukopis ima 4.000 minijaturno napisanih reči na hartiji koja je ušivena u smeđe korice i samo se

Kultura

15.11.2019 u 18:00

Pisci sveta u odbrani prava Atiša Tasira

Salman Ruždi, Orhan Pamuk i Margaret Atvud nalaze se među 260 autora, novinara, umetnika, aktivista i profesora, zajedno sa Američkim, Engleskim i Međunarodnim PEN-om, koji su složni u obraćanju indijskom premijeru Narendri Modiju da razmotri odluku o ukidanju indijskog državljanstva indijsko-britanskom piscu Atišu Tasiru, uz obrazloženje da je takav potez u suprotnosti s indijskom tradicijom slobodne i otvorene debate, piše britanski „Gardijan”. Tasir, koji je rođen u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali je odrastao u Indiji, romanopisac je i novinar. On je u maju ove godine napisao kritički tekst o Modijevoj vladi, u duhu naslova koji govori o glavnom indijskom kreatoru raskola. Prošle nedelje bio je lišen svog indijskog državljanstva, što znači da bi mogao da dođe na crnu listu i da se

Kultura

10.11.2019 u 18:18

Najbolja publika je bila u Beogradu

Živi i pusti druge da žive je moj moto, baš kao što je klavir bio moja sudbina. Kao mališan u krevecu pevao sam deonice koje je sestra svirala na klaviru i tako su otkrili da imam stopostotni sluh. A prednost SSSR-a bila je u tome što sam se školovao besplatno, jer moji siromašni roditelji to ne bi mogli da plate, kaže u jednom od retkih intervjua ruski pijanista Jevgenij Kisin (48), koji se oprobao i kao kompozitor i pisac. Naša privilegija biće da čujemo ovog velikog umetnika 11. novembra u 20 časova u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, sa programom posvećenim Ludvigu van Betovenu, a reč je o sonatama broj 8, 17 i 21. Na ovogodišnjoj turneji Kisin će svirati ceo program Betovena, s obzirom na to da se 2020. obeležava 250 godina od rođenja velikog kompozitora. Ulaznice za beogradski

TV revija

09.11.2019 u 10:00

Ako nema radosti svaki „uspeh” je nebitan

Mirjanu Bobić Mojsilović gledaoci pamte po emisijama „Umijeće življenja”, „Ovo vas još nisam pitala”, „Pogodi ko dolazi na večeru”. Autor je šest pozorišnih komada koji su izvođeni u Narodnom pozorištu, Ateljeu 212, Kult teatru, Zvezdara teatru, Akademiji 28 i na sceni KC „Palilula” i nekoliko samostalnih izložbi slika. Pisala je za najuticajnije dnevne i nedeljne novine, bila urednik u časopisima „Intervju” i „Duga”, urednik Kulturno-zabavnog programa RTS-a, da bi krajem devedesetih godina prošlog veka novinarstvo zamenila književnim stvaralaštvom. Sada je njeni junaci vraćaju na male ekrane. Snimaće se dve serije po njenim romanima „Gospodin pogrešni”, „Muška azbuka” i „Azbuka mog života”. Da li je to prst sudbine ili...? – Mislila sam da su mnogi moji romani „rođeni” da budu

Kultura

04.11.2019 u 21:00

Naše vreme ne razume Čea Gevaru

Sa korica novog romana „Mundo Libre” Marka Krstića, u izdanju „Lagune”, posmatra nas lik Čea Gevare, jedno od najupečatljivijih lica novije istorije. Njegov pogled stremi negde u daljinu, uvek okrenut budućnosti. Tako i pripovest Marka Krstića pokazuje da je Če Gevara bio čovek daleko ispred svog vremena, svestrana ličnost kojoj nije bilo stalo samo do oslobođenja Kube od imperijalizma i američke dominacije, već do ideala slobode za čitavu Latinsku Ameriku. Zbog čega ste izabrali da u romanu opišete poslednji period Čeovog života, kada je uhvaćen, mučen i ubijen u Boliviji? Slažem se sa verovatno najvećim latinoameričkim piscem Gabrijelom Garsijom Markesom, koji je govorio: „Mogao bih pisati hiljadu godina na milion strana o Čeu Gevari”. Zaista, taj čovek je imao neverovatno

Kultura

31.10.2019 u 09:08

Reizdanje „Feliksa” Vladimira Kecmanovića

Srpsko književno društvo organizovalo je razgovor o reizdanju romana „Feliks”, koji je Vladimir Kecmanović prvi put objavio 2007. godine, a sada ga obnovila „Laguna”. Odmah nakon romana „Feliks” Kecmanović je objavio roman „Top je bio vreo” koji je postao međunarodni hit, te zato „Feliks” nije dobio mesto koje zaslužuje na srpskoj literarnoj sceni. U SKD, čiji je Kecmanović član, o knjizi je, pored autora, govorila i književni kritičar Vesna Trijić, koja je napisala i prikaz. „Ispitivanjem pravila pripovedanja na jednostavan i lako razumljiv način, Feliks otvara prozor prosečnom čitaocu ka temeljnim zakonitostima prozne književnosti. To nije samo najbolji, nego i najzabavniji srpski roman u godini kad je objavljen, a zabavnost umetničkog dela je kod nas potcenjen i prezren,

Kultura

29.10.2019 u 11:58

Preminuo Vladimir Bukovski

Sovjetski disident i pisac Vladimir Bukovski preminuo je u nedelju u Kembridžu, u Engleskoj, u 76 godini, prenosi Tanjug. Kako je saopšteno, Bukovski je umro od zastoja srca u bolnici, a njegovo zdravlje poslednjih godina bilo je loše. Bio je poznat u disidentskom pokretu u SSSR-u, a 1972. godine osuđen je na dve godine zatvora i pet godina u egzilu zbog „antisovjetskog aktivizma”, javlja TAS. Od 1976. godine živeo je u Engleskoj. Kako podsećaju britanski mediji, još u vreme studentskih dana 1963. Bukovski je bio uhapšen i poslat u psihijatrijsku ustanovu gde je proveo godinu dana pošto je organizovao pesničke susrete i posedovao zabranjenu literaturu. Hapšen je i četiri godine kasnije, kada je zbog podrške disidentima bio poslat u radni logor na tri godine. Bio je među prvima koji je

Međunarodni pregled

27.10.2019 u 21:58

Ekonomija po Džejmsu Džojsu

Bezmalo poluvekovno odlaganje ekshumacije Franka iz dičnog mauzoleja koji je tom fašističkom diktatoru dodeljen po smrti, kao i protesti koji su izbili zbog toga što mu je ta počast napokon oduzeta, govore mnogo o Španiji. Ideja da se iz Ciriha iskopaju i u Dablin prebace ostaci Džejmsa Džojsa ogledalo je irskih promena u poslednjih stotinu godina, ali i ključ za dešifrovanje kudikamo širih današnjih potresa. Bregzit, neraskidivo povezan s irskim nacionalnim pitanjem, i 39 mrtvih azijskih migranata nađenih u kamionu u Britaniji tu su tek na prvom mestu. Dalje u tom nizu, prekasno spoznata ljubav Džojsovog rodnog grada prema svom najpoznatijem izdanku opominje i na to koliko su u globalnim razmerama znakoviti protesti koji trenutno divljaju u širokom luku od Latinske Amerike do Bliskog istoka. Slavni

Kultura

24.10.2019 u 22:20

Ne osuđujmo Malapartea

Mauricio Sera (Foto: Službeni glasnik) Jedan od najkontroverznijih pisaca, 20. veka, pored Selina i Jingera, Kurcio Zukert, zvani Malaparte (1898–1957), Toskanac, dendi, prznica, esteta, oportunista, autor knjiga „Tehnika državnog udara”, „Kaputt”, „Koža”… dobio je celovitu impresivnu biografiju „Malaparte, Životi i legende” u delu italijanskog diplomate i pisca Mauricija Sere, koju je sa francuskog prevela Olgica Stefanović, a objavio je „Službeni glasnik”. Mauricio Sera bio je gost 64. Međunarodnog sajma knjiga, i svog izdavača. Govoreći o ovoj knjizi, urednik izdanja Branko Kukić podsetio je i na strašni 20. vek, u kojem je Malaparte kao ličnost protivna ideologijama, ipak bio povezan sa italijanskim fašizmom, a posle rata sa Kinom i SSSR-om. Mauricio Sera primetio je da

Kultura

24.10.2019 u 20:00

Treba preispitati mitove

Malo ko bi se usudio da govori o mitu o majčinstvu a da ne bude optužen za blasfemiju, rečeno je na Sajmu knjiga na promociji „Mitova našeg vremena” italijanskog filozofa Umberta Galimbertija (1942), čiju knjigu je objavila Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića u prevodu Mire Žiberne. Pod mitovima Galimberti podrazumeva stare, lenje ideje o čoveku, društvu, svetu, istoriji, koje smo nekritički usvojili i ne dovodimo ih u pitanje, ali one danas više, kako smatra, ne funkcionišu. U svojoj studiji, na pet stotina strana, analizirao je mit o mladosti, modi, polnom identitetu, sreći, rasi, mit o psihoterapiji, ludilu, progresu, ratu, terorizmu, tržištu, globalizaciji, mit o moći i nadzoru nad idejama, mit o tehnici i preobraćanju sredstava u cilj, mit o novim tehnologijama i psihopatologijama

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci