Субота, 20.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

27.08.2019 у 20:05

„Миленијалци” моју прозу доживљавају као изазов

Повод за разговор са Савом Дамјановим вишеструк је због тога што у зрењанинској „Агори”, у оквиру његове изабране прозе, читамо допуњена издања његових књига: „Истраживање савршенства”, „Колачи, обмане, нонсенси”, „Ремек-делца” и „Историја као апокриф”. Такође, у издању Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин” недавно је објављена збирка интервјуа Саве Дамјанова „Also Sprach Дамјанов”. Напослетку, ту је и „Епилог”, његова последња књига есеја и књижевноисторијских огледа, као завршни том колекције „Дамјанов: српска књижевност искоса”, у издању „Службеног гласника”. По речима Гојка Тешића, који је уредио ово дело, Сава Дамјанов је један од малобројних научника и писаца који је у нашој традицији проналазио изузетне и заборављене књижевне вредности и тиме остао динамичан и провокативан

Култура

15.08.2019 у 15:56

Преминуо писац Добрило Ненадић

АРИЉЕ – Познати српски писац Добрило Ненадић (Вигоште, Ариље, 1940) преминуо је јутрос у Ариљу, саопштила је данас ариљска Библиотека. Његова најпознатија књига је роман „Доротеј”, по коме је 1981. снимљен и истоимени филм, преноси Танјуг. Освојио је бројне награде: награду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу за роман „Доротеј” 1978. и за роман „Деспот и жртва” 1999, награду „Меша Селимовић” за роман „Деспот и жртва 1998, Просветину награду за роман „Деспот и жртва” и награду Златни бестселер за роман „Деспот и жртва” 1998. и за роман „Брајан” 2000. Добитник је и Ордена рада са сребрним венцем, као и Плакете конгреса воћара (као агроном, пошто је био инжењер агрономије).

Култура

14.08.2019 у 11:14

Одлазак Гордана Михића

Убојити драмски писац, најнаграђиванији српски сценариста, некада новинар, понекад редитељ, одмерени, господствени Гордан Михић преминуо је у недељу рано ујутру после изненадне болести. Вест о смрти пренела је његова ћерка, глумица Ивана Михић, која је на „Твитеру” објавила да је њен отац сахрањен у најужем кругу породице на гробљу манастира Рајиновац, уз благослов патријарха Иринеја. Био је редовни професор на Факултету драмских уметности у Београду, где је предавао филмски сценарио. Михићи су из села Поплат код Стоца, у Херцеговини. Гордан Михић рођен је у Мостару, али се није сећао свог завичаја јер је само две године после његовог рођења почео рат. У покољима Срба усташе су убиле његовог оца, деду и још 24 Михића, а мајка, брат и Гордан су пуким чудом избегли смрт. Некако су, као

ТВ ревија

14.08.2019 у 22:00

Сусрет на Златибору

Владимир Станковић је тврдио да ће бити новинар, и то спортски, и тај сан му се остварио. Данас је познато име у српском спортском новинарству. Каријеру је почео 1969. године као београдски дописник загребачког „Вјесника”. Био је уредник у „Борби”, потом и дописник поменутог листа из Барселоне, директор за медије Евролиге, публициста. На путу од Књажевца до новинарске славе није заборавио на своје корене и – свој народ. Написао је књигу „Монтевидео, Бог те видео” по којој је снимљен истоимени филм и серија и изазвао велику пажњу. „Монтевидео” је вратио у сећање заборављено време, етику и естетику. Осветлио је упечатљиво једну епоху. То је прича о времену кад је био фудбал млад и о oсвајању трећег места наше репрезентације на Првом светском првенству у фудбалу у Уругвају, 1930.

Култура

06.08.2019 у 22:00

Шекспир је засебан континент

Мој деда је био железничар, пензионисан је у станици Сићево, ето откуда ја овог лета на овим просторима и на Нишвил џез театарском фестивалу, надахнуто нам је протеклог викенда у раним јутарњим сатима у центру Ниша зборио писац Драган Великић, аутор награђиваних романа „Дантеов трг”, „Случај Бремен”, „Досије Домашевски”, „Руски прозор”, „Иследник”, с којим смо се протеклих дана дружили на овогодишњем Нишвил џез театарском фестивалу који овога пута прати поднаслов „Тврђава побуне и провокација”. Великић је у друштву са својом супругом, позоришном критичарком Александром Гловацки, обилазио све фестивалске пунктове, а рекло би се да му ни киша и временске непогоде нису поквариле расположење. – Ниш ми је јако важан град, посебно Нишка Бања и Сићевачка клисура. И радостан сам што ми се

Култура

03.08.2019 у 22:00

Прича о Хемингвејовој последњој музи

У јесен 1948. Хемингвеј је у лову на патке упознао младу Венецијанку Адријану Иванчић, током свог првог путовања у Венецију, уз своју четврту супругу. Ближио се педесетом рођендану, а већ десет година није написао роман. Међутим, познанство с Адријаном означава преокрет и за његово стваралаштво, почиње да пише роман „Преко реке па у шуму”, а лик Ренате настаје по Адријани. Ова млада девојка с породицом затим посећује Хемингвеја на Куби, и присуствује стварању Нобеловом наградом овенчаног романа „Старац и море”. Овим појединостима бави се Андреа ди Робилант у биографском делу о Ернесту Хемингвеју и његовој последњој музи у делу „Јесен у Венецији”, које је превела Милица Цветковић, а објавила „Лагуна”. Може ли се рећи да су одређене околности у Хемингвејовом животу: његова креативна

Магазин

03.08.2019 у 10:21

Немам времена за сиви животни акварел

На сликама Мирјане Бобић Мојсиловић чести мотиви су детаљи који асоцирају на море: сунцобрани, пучина, морнари, чамци, једра, наранџасти сутони, палме, пругасто-плаве мајице... Ипак, овог лета, списатељица и сликарка, по формалном образовању новинар, неће напуштати, због одмора, своју ушушкану врачарску ривијеру. – Не идем никуда јер имам много посла. Али, лепо је радити. Пре неколико дана имала сам књижевно вече у Пироту те сам спојила рад и уживање. Обишла сам манастире по околини и провела два незаборавна дана у том крају. Београдској читалачкој публици мало пре тога, почетком јула, представила је реиздање свог другог романа „Хепи енд” и пред одабраном публиком говорила о томе како у свом микрокосмосу писањем и сликањем успева да улепша свакодневицу. – Стварност једноставно

Култура

21.06.2019 у 15:44

Награда „Кочићево перо” Милети Продановићу

Милета Продановић добитник је књижевне награде „Кочићево перо” за пролеће и лето 2019. године за књигу прича „О папагајима и предаторима”, објављену у издању „Архипелага”. Одлуку о награди једногласно је донео жири у саставу: Никола Вуколић (председник), Миљенко Јерговић и Младен Весковић. Како се наводи у образложењу, жири је Продановића наградио „за висока достигнућа у савременој књижевности и оданост лепоти Кочићеве мисли и речи”. Јерговић у образложењу одлуке подсећа да је Милета Продановић ликовни уметник, сликар, универзитетски професор, прозни писац, приповедач и романсијер. „Док је у сликарству естета, уметник изразито стилизованог и артифицијелног геста, у књижевности је нешто од тога супротно, томе готово па супротстављено: писац обузет стварношћу и актуалним стањем

Магазин

21.06.2019 у 20:00

Писац у љубавном троуглу

Ако хоћете да осудите некога без суђења и без пресуде, осудите га на дуго чекање са неизвесним исходом. Ако је заборав најгори облик смрти, онда је чекање на нешто што волите, најгори облик живота. Чекати дуго, само са трачком наде да ће дугачак и самотни пут на крају имати срећно одмориште, то живот чини великом муком, макар био успешан и богат славом и женама, какав је био живот нашег писца и нобеловца Иве Андрића. Болешљив и усамљени дечак, сироче поред живе мајке која га је, после ране смрти његовог оца, морала дати тетки и течи у Вишеград, Иво је вазда остао затворен и срамежљив када су емоције биле у питању. Они су му заменили родитеље и донекле надоместили ону недостајућу топлину дома које је био лишен, али се неке празнине не могу попунити ничим. Тако се млади Иван отиснуо у

Култура

18.06.2019 у 20:00

Приче о рату прожете искуством

Хабиб Ахмадзаде, ирански писац, аутор документарних филмова и сценариста, гост је дводневне конференције „Београдски контрапункт” у организацији Министарства културе и информисања и Завода за проучавање културног развитка. Разговори у којима ће учествовати говоре о односу уметности и рата. Ахмадзаде је аутор романа „Партија шаха с машином судњег дана”, у преводу Александра Драговића и у издању „Геопоетике”, где су описана његова искуства током иранско-ирачког рата у којем је учествовао као тинејџер. Ахмадзаде је и аутор збирке приповедака „Град под опсадом” по којој је снимљен филм „Ноћни аутобус”. Како ви објашњавате узроке ирачко-иранског рата, као и америчку улогу у том сукобу? Морамо да се вратимо даље у историју, у време Иранске револуције 1979. године. Иран и регион Пакистана,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

20.06.2026 у 08:08

Најмање пет погинулих у израелским ударима на југу Либана

20.06.2026 у 07:58

Трамп оптужио Обаму и западне лидере за избацивање Русије из Г8

20.06.2026 у 07:57

„Конференција беба” окупила најмлађе у Мркоњић Граду

20.06.2026 у 07:50

Британија и Француска пред екстремним топлотним таласом, могући нови температурни рекорди

20.06.2026 у 07:45

Ритер: Запад је погрешно окривио Русију за рат у Украјини

20.06.2026 у 07:35

Већина Израелаца сматра да би Нетанјаху требало да се повуче из политике