Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

27.08.2019 u 20:05

„Milenijalci” moju prozu doživljavaju kao izazov

Povod za razgovor sa Savom Damjanovim višestruk je zbog toga što u zrenjaninskoj „Agori”, u okviru njegove izabrane proze, čitamo dopunjena izdanja njegovih knjiga: „Istraživanje savršenstva”, „Kolači, obmane, nonsensi”, „Remek-delca” i „Istorija kao apokrif”. Takođe, u izdanju Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin” nedavno je objavljena zbirka intervjua Save Damjanova „Also Sprach Damjanov”. Naposletku, tu je i „Epilog”, njegova poslednja knjiga eseja i književnoistorijskih ogleda, kao završni tom kolekcije „Damjanov: srpska književnost iskosa”, u izdanju „Službenog glasnika”. Po rečima Gojka Tešića, koji je uredio ovo delo, Sava Damjanov je jedan od malobrojnih naučnika i pisaca koji je u našoj tradiciji pronalazio izuzetne i zaboravljene književne vrednosti i time ostao dinamičan

Kultura

15.08.2019 u 15:56

Preminuo pisac Dobrilo Nenadić

ARILjE – Poznati srpski pisac Dobrilo Nenadić (Vigošte, Arilje, 1940) preminuo je jutros u Arilju, saopštila je danas ariljska Biblioteka. Njegova najpoznatija knjiga je roman „Dorotej”, po kome je 1981. snimljen i istoimeni film, prenosi Tanjug. Osvojio je brojne nagrade: nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu za roman „Dorotej” 1978. i za roman „Despot i žrtva” 1999, nagradu „Meša Selimović” za roman „Despot i žrtva 1998, Prosvetinu nagradu za roman „Despot i žrtva” i nagradu Zlatni bestseler za roman „Despot i žrtva” 1998. i za roman „Brajan” 2000. Dobitnik je i Ordena rada sa srebrnim vencem, kao i Plakete kongresa voćara (kao agronom, pošto je bio inženjer agronomije).

Kultura

14.08.2019 u 11:14

Odlazak Gordana Mihića

Ubojiti dramski pisac, najnagrađivaniji srpski scenarista, nekada novinar, ponekad reditelj, odmereni, gospodstveni Gordan Mihić preminuo je u nedelju rano ujutru posle iznenadne bolesti. Vest o smrti prenela je njegova ćerka, glumica Ivana Mihić, koja je na „Tviteru” objavila da je njen otac sahranjen u najužem krugu porodice na groblju manastira Rajinovac, uz blagoslov patrijarha Irineja. Bio je redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je predavao filmski scenario. Mihići su iz sela Poplat kod Stoca, u Hercegovini. Gordan Mihić rođen je u Mostaru, ali se nije sećao svog zavičaja jer je samo dve godine posle njegovog rođenja počeo rat. U pokoljima Srba ustaše su ubile njegovog oca, dedu i još 24 Mihića, a majka, brat i Gordan su pukim čudom izbegli smrt. Nekako su, kao

TV revija

14.08.2019 u 22:00

Susret na Zlatiboru

Vladimir Stanković je tvrdio da će biti novinar, i to sportski, i taj san mu se ostvario. Danas je poznato ime u srpskom sportskom novinarstvu. Karijeru je počeo 1969. godine kao beogradski dopisnik zagrebačkog „Vjesnika”. Bio je urednik u „Borbi”, potom i dopisnik pomenutog lista iz Barselone, direktor za medije Evrolige, publicista. Na putu od Knjaževca do novinarske slave nije zaboravio na svoje korene i – svoj narod. Napisao je knjigu „Montevideo, Bog te video” po kojoj je snimljen istoimeni film i serija i izazvao veliku pažnju. „Montevideo” je vratio u sećanje zaboravljeno vreme, etiku i estetiku. Osvetlio je upečatljivo jednu epohu. To je priča o vremenu kad je bio fudbal mlad i o osvajanju trećeg mesta naše reprezentacije na Prvom svetskom prvenstvu u fudbalu u Urugvaju, 1930.

Kultura

06.08.2019 u 22:00

Šekspir je zaseban kontinent

Moj deda je bio železničar, penzionisan je u stanici Sićevo, eto otkuda ja ovog leta na ovim prostorima i na Nišvil džez teatarskom festivalu, nadahnuto nam je proteklog vikenda u ranim jutarnjim satima u centru Niša zborio pisac Dragan Velikić, autor nagrađivanih romana „Danteov trg”, „Slučaj Bremen”, „Dosije Domaševski”, „Ruski prozor”, „Islednik”, s kojim smo se proteklih dana družili na ovogodišnjem Nišvil džez teatarskom festivalu koji ovoga puta prati podnaslov „Tvrđava pobune i provokacija”. Velikić je u društvu sa svojom suprugom, pozorišnom kritičarkom Aleksandrom Glovacki, obilazio sve festivalske punktove, a reklo bi se da mu ni kiša i vremenske nepogode nisu pokvarile raspoloženje. – Niš mi je jako važan grad, posebno Niška Banja i Sićevačka klisura. I radostan sam što mi se

Kultura

03.08.2019 u 22:00

Priča o Hemingvejovoj poslednjoj muzi

U jesen 1948. Hemingvej je u lovu na patke upoznao mladu Venecijanku Adrijanu Ivančić, tokom svog prvog putovanja u Veneciju, uz svoju četvrtu suprugu. Bližio se pedesetom rođendanu, a već deset godina nije napisao roman. Međutim, poznanstvo s Adrijanom označava preokret i za njegovo stvaralaštvo, počinje da piše roman „Preko reke pa u šumu”, a lik Renate nastaje po Adrijani. Ova mlada devojka s porodicom zatim posećuje Hemingveja na Kubi, i prisustvuje stvaranju Nobelovom nagradom ovenčanog romana „Starac i more”. Ovim pojedinostima bavi se Andrea di Robilant u biografskom delu o Ernestu Hemingveju i njegovoj poslednjoj muzi u delu „Jesen u Veneciji”, koje je prevela Milica Cvetković, a objavila „Laguna”. Može li se reći da su određene okolnosti u Hemingvejovom životu: njegova

Magazin

03.08.2019 u 10:21

Nemam vremena za sivi životni akvarel

Na slikama Mirjane Bobić Mojsilović česti motivi su detalji koji asociraju na more: suncobrani, pučina, mornari, čamci, jedra, narandžasti sutoni, palme, prugasto-plave majice... Ipak, ovog leta, spisateljica i slikarka, po formalnom obrazovanju novinar, neće napuštati, zbog odmora, svoju ušuškanu vračarsku rivijeru. – Ne idem nikuda jer imam mnogo posla. Ali, lepo je raditi. Pre nekoliko dana imala sam književno veče u Pirotu te sam spojila rad i uživanje. Obišla sam manastire po okolini i provela dva nezaboravna dana u tom kraju. Beogradskoj čitalačkoj publici malo pre toga, početkom jula, predstavila je reizdanje svog drugog romana „Hepi end” i pred odabranom publikom govorila o tome kako u svom mikrokosmosu pisanjem i slikanjem uspeva da ulepša svakodnevicu. – Stvarnost jednostavno

Kultura

21.06.2019 u 15:44

Nagrada „Kočićevo pero” Mileti Prodanoviću

Mileta Prodanović dobitnik je književne nagrade „Kočićevo pero” za proleće i leto 2019. godine za knjigu priča „O papagajima i predatorima”, objavljenu u izdanju „Arhipelaga”. Odluku o nagradi jednoglasno je doneo žiri u sastavu: Nikola Vukolić (predsednik), Miljenko Jergović i Mladen Vesković. Kako se navodi u obrazloženju, žiri je Prodanovića nagradio „za visoka dostignuća u savremenoj književnosti i odanost lepoti Kočićeve misli i reči”. Jergović u obrazloženju odluke podseća da je Mileta Prodanović likovni umetnik, slikar, univerzitetski profesor, prozni pisac, pripovedač i romansijer. „Dok je u slikarstvu esteta, umetnik izrazito stilizovanog i artificijelnog gesta, u književnosti je nešto od toga suprotno, tome gotovo pa suprotstavljeno: pisac obuzet stvarnošću i

Magazin

21.06.2019 u 20:00

Pisac u ljubavnom trouglu

Ako hoćete da osudite nekoga bez suđenja i bez presude, osudite ga na dugo čekanje sa neizvesnim ishodom. Ako je zaborav najgori oblik smrti, onda je čekanje na nešto što volite, najgori oblik života. Čekati dugo, samo sa tračkom nade da će dugačak i samotni put na kraju imati srećno odmorište, to život čini velikom mukom, makar bio uspešan i bogat slavom i ženama, kakav je bio život našeg pisca i nobelovca Ive Andrića. Bolešljiv i usamljeni dečak, siroče pored žive majke koja ga je, posle rane smrti njegovog oca, morala dati tetki i teči u Višegrad, Ivo je vazda ostao zatvoren i sramežljiv kada su emocije bile u pitanju. Oni su mu zamenili roditelje i donekle nadomestili onu nedostajuću toplinu doma koje je bio lišen, ali se neke praznine ne mogu popuniti ničim. Tako se mladi Ivan otisnuo u

Kultura

18.06.2019 u 20:00

Priče o ratu prožete iskustvom

Habib Ahmadzade, iranski pisac, autor dokumentarnih filmova i scenarista, gost je dvodnevne konferencije „Beogradski kontrapunkt” u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Razgovori u kojima će učestvovati govore o odnosu umetnosti i rata. Ahmadzade je autor romana „Partija šaha s mašinom sudnjeg dana”, u prevodu Aleksandra Dragovića i u izdanju „Geopoetike”, gde su opisana njegova iskustva tokom iransko-iračkog rata u kojem je učestvovao kao tinejdžer. Ahmadzade je i autor zbirke pripovedaka „Grad pod opsadom” po kojoj je snimljen film „Noćni autobus”. Kako vi objašnjavate uzroke iračko-iranskog rata, kao i američku ulogu u tom sukobu? Moramo da se vratimo dalje u istoriju, u vreme Iranske revolucije 1979. godine. Iran i region Pakistana,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci