Таг: интернет

Навршила се година од када Закон о електронским комуникацијама (ЗЕК) скупља прашину у фиоци неког стола у Уставном суду. Наравно, овај врховни закон за данас најживље делове ИТ индустрије у Србији одавно је на снази, упркос чињеници да су омбудсман и повереник за информације од јавног значаја још октобра 2010. поднели предлог за (пр)оцену његове уставности. Разлог за ову притужбу су тачке које...

Стопа пиратерије у Србији пре девет година била је 99 одсто, а данас  је сведене на нека 74 процента. У поређењу са земљама региона нисмо добро рангирани, јер су испод нас једино Албанија и Црна Гора, док су Бугарска, Хрватска и Словенија испред нас, каже у интервјуу за „Политику” Југослав Пирић, директор „Мајкрософта” за Србију. – „Мајкрософт” послује у Србији од 2002. године, од потписивања...

Компјутер у Србији поседује мало више од половине домаћинстава (52,1 одсто), показују најновији статистички подаци. ТВ пријемник је и даље неприкосновени уређај у српским домовима (98,9 одсто), а мобилни телефон је присутан у 82 одсто кућа. Истраживање о употреби информационо-комуникационих технологија које је Републички завод за статистику спровео на територији Србије без Косова и Метохије...

У последње време, а посебно после улоге коју је Интернет одиграо у арапском пролећу, расте свест да друштвене мреже нису пуко дангубљење у виртуелној стварности, како их многи и даље виде. Стефан Живковић, момак из Звечана, приликом недавних догађаја на административном прелазу са Косовом је готово у реалном времену информисао све који су га пратили на Твитеру, док су и медији каскали за њим и...

Непријатност која се недавно догодила редитељки Маји Узелац – да је због коментара који је оставила на Твитеру позвана на информативни разговор и да је против ње поднесена кривична пријава – тргнула је из сна о неодговорности кориснике друштвених мрежа. Сурферима је  скренута пажња на то да Фејсбук и Твитер нису ништа мање јавни простор од улице или ТВ, као и на то да се на Интернету мора...

Ненад Маринковић, директор Регистра националног интернет-домена Србије (РНИДС), мало у шали, а мало у збиљи, каже да се свет дели на световни, духовни и интернет. Због тога је неопходно да благодети поменуте глобалне мреже буду доступне свима и то на њиховом националном писму. – До скора се за називе интернет-домена користио само енглески алфабет, писмо које великом делу светског становништва...

Чим се указала прилика, Срби су је искористили. Имати два писма на Интернету – ћирилицу и латиницу, мало ли је! Нека неко после каже да су спори као Ахил који никада није сустигао Зенонову корњачу. Међународно удружење за додељивање назива и бројева (ICANN), са седиштем у САД, одобрило је, трећег маја, нашој земљи и ћирилично подручје, домен – .срб. Сада корисници на новој адреси, без икаквих...

На Интернету се на српском језику углавном могу наћи садржаји инфoрмативног и забавног карактера, знатно мање електронских књига или студија, а у највећем броју случајева само основне информације о личности и појму из српске културе и историје. На светској мрежи има око 67.000 сајтова са српским националним доменом .rs што је у односу на земље западне Европе где се ради о милионским бројкама...