Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: глумице

Култура

24.08.2016 у 19:00

Аплаузи за легенде филма

Ниш – Иако је од првог дана Фестивала глумачких остварења домаћег играног филма доста хладно, Летња позорница у Градској тврђави је током четири одржане фестивалске вечери била препуна љубитеља филма. На срећу посетилаца, али и великог броја глумаца, кише није било па се уживало у пројекцијама снимљеним у последњих годину дана и у дружењу са протагонистима. Прексиноћ је нишка филмска публика достојанствено одала почаст и поклонила се сенима легендарних српских глумаца преминулим између два фестивала. Дуготрајним аплаузом и са упаљеним свећама у рукама у оквиру манифестације „Ин мемориам”, која је одавно традиција нишких Филмских сусрета, неколико хиљада љубитеља филма опростило се од Велимира Бате Живојиновића, Драгана Николића, Маринка Маџгаља, Милорада Мандића и пре неколико дана

Култура

24.08.2016 у 15:28

„Мири Ступици с љубављу” - 3. октобра у Народном позоришту

Народно позориште у Београду, у знак сећања и поштовања на славну српску и југословенску глумицу Миру Ступицу, организоваће 3. октобра, на Великој сцени пригодну свечаност под називом „Мири Ступици с љубављу”. О позоришној диви, те вечери од 19.30 сати говориће њене колеге, еминентни уметници, из позоришних кућа у којима је остварила изузетну каријеру, а која ју је и „крунисала” за глумицу 20. века, најавио је национални театар. Том приликом биће приказани и инсерти из позоришних представа, филмова и телевизијских серија који ће подсетити на неке од њених антологијских улога. Народно позориште у Београду у којем је Мира Ступица почела и завршила каријеру, овим поводом покреће и иницијативу да се установи награда са именом славне глумице. Истог дана, у 19 сати, у фоајеу

Култура

23.08.2016 у 14:58

Тихи испраћај Мире Ступице

Тихо ноћи, моје злато спава, за главом јој од бисера грана... Уз стихове познате песме и последњи аплауз, тихо је и достојанствено испраћена у вечност драмска уметница Мира Ступица. Прва дама српског глумишта Мирослава Мира Ступица, рођена Тодоровић, кремирана је на Новом гробљу у Београду. Од драмске хероине опростили су се чланови њене породице: унука Миа Тасић, братанац Срђан Тодоровић, Каролина Тодоровић, супруга покојног Боре Тодоровића, Мириног брата и други. Последњем, тихом опроштају од Мире Ступице, без уобичајеног говора што је била њена жеља, али и без политичара и државних функционера, присуствовали су Војислав Брајовић, Дејан Савић, Дејан Мијач, Предраг Бајчетић, Тихомир Станић, Тамара Вучковић, Драгана Варагић, Горчин Стојановић, Јагош Марковић, Небојша Брадић, Милица

Култура

24.08.2016 у 08:04

Уместо културе цвета нам примитивизам

Иако је ретко виђа у домаћим филмовима и серијама, публика у Србији није заборавила Бранку Катић и њене улоге. Глумица, која већ низ година живи у иностранству, последњи пут је на матерњем језику играла пре три године у „Фалсификатору” Горана Марковића. Пред гледаоцима, пре свега телевизијским, сада се појављује у хрватској серији „Новине”, редитеља Далибора Матанића, чије се приказивање очекује на јесен на Хрватској радио-телевизији. Прве две епизоде, од 12 колико их је снимљено, могла је да види и публика управо завршеног 22. Сарајевског филмског фестивала. Пратећи рад редакције једног дневног листа чији власник постаје моћни тајкун, серија по тексту писца и новинара Ивице Ђикића тематизује утицај политике и крупног капитала на медијску сцену. Бранка Катић игра борбену новинарку за коју

Култура

21.08.2016 у 18:04

Мира Ступица или о вечности

Шта остаје после позоришта? Критике, ти савршени злочини, јер ни леша ни оружја никад нема или како би Бојан Ступица рекао – „у критикама нема ни критике”, фотографије закочених гестова, ни уметничке, ни репортерске, пречесто инсцениране за потребе „маркетинга”, филмски записи у којим се, прецизно вели најбољи наш писац о позоришту, редитељ Боро Драшковић, „никако не може наћи жива есенција позоришта него нешто друго: посмртне маске представа”? Остаје, дакле, само сећање гледалаца. То је, у исти мах, ужасавајуће проклетство и узвишена лепота театра. Иза Мире Ступице остаје мноштво трагова. У својој беспрекорној књизи „Шака соли”, уосталом, стоји оно

Живот и стил

21.08.2016 у 12:00

Кроз живот ме воде само „Политика” и оптимизам

Бранка Веселиновић, глумица, песник и сликар, прославиће ускоро 98. рођендан. Рођена је 16. септембра 1918. године у Старом Бечеју као шесто дете Јованке и Александра Ћосића. Студирала је глуму при Народном позоришту у Београду од 1936. године. На тим студијама задржала се само две године јер је таленат учинио своје. Већ тада је била зрела глумица, посебно за хумор и сатиру. Почела је да ради у Српском народном позоришту у Новом Саду. У њему је била до 1940. године, кад се, заувек, преселила у Београд, а уметнички у Народно позориште, па у Југословенско драмско. Шта вам је, сем глуме, још било важно? Писање песама, сликање и учење страних језика. Стара пословица каже: „Колико језика говориш, толико људи вредиш.” Одлично говорим руски, мађарски, енглески и немачки, а учила сам

Култура

19.08.2016 у 18:03

Млађо, имаш ли девојку?

Веселиновић се у разговору за Танјуг радо присетила времена када је Миру видела како игра у Коларчевој задужбини са 16 година. „Многи млади и не знају да смо нас две постојале. Ја сам Миру много волела, биле смо велики пријатељи и кумови”, рекла је Веселиновић и наставила: „Имала је 16 година и неколико месеци када је на Коларчевом универзитету, где је било представљање младих људи, играла у представи 'Лажа и паралажа'. Одмах су је ангажовали.” Наставила је своју причу: „Почео је рат и неки не знају да смо ми биле и илегалци када је било врло тешко, биле смо добри пријатељи, после рата смо биле у Народном позоришту, дружиле се. Када је почело да ради Југословенско драмско позориште играле смо и у Народном и у Југословенском”. Веселиновић посебно издваја међу многим успоменама време

Култура

19.08.2016 у 18:01

Сартр и бели ђаво

У лето1968. или 1969, отишли смо опет на Бохињ и посетили стару Фужину, дом Владимира Дедијера, Титовог биографа. Код њега су тада били у гостима велики филозоф Жан-Пол Сартр и госпођа Симон де Бовоар (која је са пријатељицом продужила према Грчкој). Радили су нешто око Раселовог суда. Чекајући да прође врућина, стигли смо у посету увече, прилично касно, и затекли тамо на радном столу остатке црног хлеба, крањске кобасице и словеначке „засеке” (то је њихов специјалитет: димљена сланиница са зачинима и са много белог лука). Било је и много испражњених флаша и све је, у ствари, тешко мирисало на лук и алкохол. Обојица су били под добрим гасом. Видећи како посматрам празне фла- ше, Владимир се насмеја и рече: „Пијемо вино, јер немамо воду, штедимо је, суша је!” Прозор собе у којој су радили

Култура

19.08.2016 у 17:33

Мира је рођена да живи вечно

Воја Брајовић, глумац: Мира Ступица је сигурно не само једна од највећих глумица са наших простора него и уметника. Њена глума је нешто што остаје као наша културна баштина. Била је велика мудрица и велики филозоф, њу живот није мазио. Њен живот, њена глума и њени записи су путоказ свакоме ко жели да се бави глумом и уметношћу. Доиста, Мира је највеће наше глумачко благо. Михаило Јанкетић, глумац: Ми смо сви опчињени Миром и толико је волимо да на неки начин не пристајемо на њен одлазак. И ја, такође, мислим да Мира није умрла, она је рођена да живи вечно. Она ће сигурно, без обзира што неће бити присутна физички међу нама, остати у нашим мислима и емоцијама заувек, жива и присутна. Мира је била изузетно добар и велики човек и није могло друкчије бити него изузетна и велика глумица.

Култура

01.08.2016 у 08:05

Андрићград постаје студентски град

Академија уметности коју је у Андрићграду основао Емир Кустурица спремна је да прими прву генерацију будућих глумаца, редитеља, камермана... Замишљена је као интернационална школа, а редитељ најављује да ће пријемни испити бити одржани између 20. и 25. октобра. „Школа настаје у тренутку када се врло тешко може дефинисати шта је данас филм. Има много начина на које може да се приказује. Данас имамо и биоскопску салу, али имамо још сто начина да се филм види и због навике омладине да буде онлајн двадесет и четири сата. Сада је велико питање како се компонује филм, односно напуштају се обрасци заната и то постаје спонтано. Постаје важније каква је прича него како је нешто урађено. Што је врло анахроно: ја мислим да филм мора да има свој језик и без обзира на то у којим форматима се

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 15:42

Француска улаже још 655 милиона евра у вештачку интелигенцију

16.06.2026 у 15:38

Г7 стеже обруч око Москве: нове санкције за руску нафту и гас

16.06.2026 у 15:34

Генерал Мојсиловић обишао Технички ремонтни завод „Чачак”

16.06.2026 у 15:33

Прстеноване беле чиопе у Палати Албанија

16.06.2026 у 15:33

Сенегалски фудбалер Санганте потписао уговор са Севиљом

16.06.2026 у 15:29

Мрак у Скупштини Српске: Нестало струје усред седнице