Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: банке

Економија

05.08.2021 у 19:00

Рајфајзен банка у Србији купила Креди агрикол банку

Рајфајзен банка у Србији купила је 100 одсто акција Креди агрикол банке, укључујући и лизинг компанију у њеном власништву – ЦА лизинг Србија, саопштено је данас. За успешно окончање ове трансакције неопходна су одобрења регулатора, наводи се у саопштењу Рајфајзен банке Интернатионал (РБИ) АГ. Уколико се та ова трансакција успешно оконча, план је да се Креди агрикол банка са седиштем у Новом саду припоји Рајфајзен банци чија је централа у Београду, а ЦА лизинг припоји Рајфајзен лизингу. „Уверени смо да би Креди агрикол банка и лизинг на најбољи начин употпунили наше пословање у Србији, будући да негујемо исте вредности и пословну културу. Чврсто верујем да бисмо овако оснажени били у прилици да још већем броју клијената пружимо иновативне производе и додатно унапредимо корисничко

Економија

19.07.2021 у 18:23

Лети је најтеже наћи слободан сеф у банци

Много времена, кликова по интернету, звања телефоном, било је потребно нашој читатељки да пронађе слободан сеф у некој банци. Сезона је годишњих одмора, казали су јој банкари, тражња је велика и како се један ослободи за њега постоје листе чекања. Они циничнији би рекли било лето или зима, годишњи одмори, празници, тек у банкама је слободних јако мало и они којима су потребни морају да се поприлично распитају о томе. Ситуација се мења свакодневно, тако да информација да имају слободних сутра више не важи. Тако је већ годинама, а разлог је свакако и то што многе банке не нуде такву услугу. Сефове за изнајмљивање немају Евробанка, Нова Љубљанска, као ни Адико банка. Пандемија је корисницима додатно искомпликовала њихову употребу, јер они који нису могли лично да користе сеф, морали су

Економија

19.07.2021 у 10:30

Дина јефтинија, али се мање користи него стране картице

Домаћа дина картица је јефтинија, али и даље се мање користи него стране, виза и мастеркард. Кад се каже јефтинија значи да она мање кошта онога код кога се провлачи, трговца на пример, као и банку која је издаје, али је као и стране потпуно бесплатна за власника, односно све оне који их користе, односно провлаче на пос-терминалима. Народна банка Србије (НБС) већ годинама улаже напоре да промовише домаћу дину с поменутим аргументима. Поготово од 2018. од када су картичарске накнаде смањене Законом о међубанкарским накнадама. НБС је чак обавезала банке да клијентима морају да издају и домаћу картицу, поред постојећих страних. Многима, међутим и даље није јасно зашто морају да је узму, па то доживљавају као намет. У периоду од пет година, од 2016. до 2020, укупне накнаде које су банке

Економија

17.07.2021 у 21:51

Веће провизије и цене услуга – појас за спасавање банака

Повећали смо провизију за плаћања по платном рачуну, исто и за упит стања на банкомату. И још неколико ставки. Овако укратко изгледа обавештење које су добили клијенти неких банака. Ништа необично, банке живе од провизија и услуга, а како су им прошле године, услед два мораторијума од по пет месеци, пали приходи, јер им дужници ништа нису плаћали, поједине су појас за преживљавање виделе у повећању поменутих накнада. Поготово у ситуацији када су камате за наше прилике на историјском минимуму. Коме се не свиђа банка нека је промени. Само, у пракси је то мало теже извести. Не због процедура, већ зато што клијенти банкама у просеку дугују око хиљаду евра. Ту су кредити, картице, дозвољени минуси, а за напуштање банке и измирења дугова дужницима треба баш оно за шта су и прекорачили праг

Економија

16.07.2021 у 22:00

Тужбе против банака разна удружења „утерују и по кућама”

Звони кућни телефон. „Добар дан. Овде Александар из Удружења грађана ’Солуција’”, представља се млађи мушки глас. „Ми за грађане тужимо банке суду за неоправдано наплаћивање трошкова обраде кредита. Да ли имате кредит”, пита Александар. „Тренутно не”, одговарам, „али јесам пре десет година”. Лажем, банци сам отплатила три готовинска зајма, али шта се то њега тиче. „Да ли сте сачували уговор”, наставља разговор Александар. „Да, имам га негде”, одговарам. „У којој сте банци”, следеће је питање. „У тој и тој.” „Ау”, каже Александар, „па они су баш много узимали за обраду кредита. Кад вам врате накнаду и са каматом за ових последњих десет година ви можете узети сасвим пристојну суму. Сигурно добијате на суду”, сугестивно ће Александар. „Хоћете ли да вас заступамо”, наставља серију

Писма читалаца

15.07.2021 у 10:18

Требало би обновити домаће банке

Пре равно девет година у овој рубрици објављено је моје писмо у вези са страним банкама. Тада је тема била висина камата. У међувремену проблем је добио нове облике. Сада те банке више не могу толико да зарађују на превеликим каматама, али су се досетиле да наплате разне „трошкове” – обраде, осигурања, одржавања... Све оно што би требало да урачунају у камату. Формално, камате су повољне, али ко не плати на мосту – платиће на ћуприји. Чак и кад то експлицитно пише у уговору о кредиту, обичан грађанин тешко може да схвати да је то превара. Али, неко се досетио и кренуле су тужбе. Настаде паника, судови закрчени, трошкови огромни. Нажалост, и неки људи из власти су стали у заштиту банака. Три посланика поднела су предлог за „аутентично” тумачење закона. Ко може да га да кад је аутор

Економија

14.07.2021 у 17:18

Све мање банака наплаћује обраду кредита код нових зајмова

Обраду захтева за нове кредите наплаћује све мање банака било да је реч о готовинском, стамбеном или неком другом зајму, мада има и оних које и даље то зарачунавају. Реч је о трошку што су га платили дужници код већ одобрених кредита и који увелико туже банке за повраћај тих средстава, а судови пресуђују у њихову корист. Сем тога, све мање банака при одобравању стамбених зајмова инсистира да он мора бити осигуран код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК) што је такође предмет спора банака и дужника који их и из тог разлога туже суду. Ко узима кредит без овог осигурања мора да рачуна на нешто већу камату, јер је поента његовог увођења била да клијенти добију мању камату. Према подацима Народне банке код нас послују 24 банке, а ускоро ће бити две мање, јер ће

Економија

06.07.2021 у 22:00

Могу ли се договорити банкари и грађани

Седница Одбора за уставна питања и законодавство при Скупштини Србије на којој је требало да буду усвојена аутентична тумачења три закона, којима је планирано да се промени судска пракса на штету грађана а у корист банака отказана је на предлог председника Србије Александра Вучића. Jавност је била затечена информацијом да ће сви грађани који су тужили банке због наплате трошкова за обраду кредита и осигурања код Националне службе за осигурање кредита изгубити спорове, а они који су наплатили трошкове мораће да врате новац. Због ове вести, иако је седница отказана, адвокати су обуставили јуче рад на један дан. Чини се, међутим, да су сви превидели чињеницу да је Међународни монетарни фонд пре два месеца јасно саопштио да је неопходно пронаћи брзо решење за овај проблем. Можда је то

Економија

05.07.2021 у 13:57

Повучен предлог аутентичног тумачења, иза свега стоји банкарски лоби

Председник Адвокатске коморе Србије (АКС) Виктор Гостиљац изјавио је данас да су три посланика која су поднела предлог аутентичног тумачења упутили допис председнику Народне скупштине Ивици Дачићу да повлаче тај предлог, иза којег, оценио је он, стоји „банкарски лоби”. Према његовим речима, повлачењу тог предлога, допринела је и активност Адвокатске коморе Србије. Ипак, казао је Гостиљац, једнодневна обустава рада адвоката неће се прекинути. „Ово је знак упозорења да ће адвокатура увек реаговати када дође до покушаја нарушавања правног поретка и принципа правне сигурности грађана”, рекао је Гостиљац на конференцији за новинаре у Адвокатској комори Србије. Аутентичним тумачењем, нагласио је он, доводи се у питање „принцип поделе власти”. „Принцип поделе власти, на којем се

Економија

05.07.2021 у 13:47

Трошкови кредита треба да буду садржани у каматама, а не да их банке посебно наплаћују

Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић рекао је данас да би трошкови обраде кредита у банкама у Србији требало да буду урачунати у камату или провизију, а не посебно исказани и наплаћени. „Накнада трошкова обраде кредита би требало да буде садржана у камати или провизији, а не да их банке посебно наплаћују. Да ли то значи да банке треба да зарачунавају посебно трошак и када отворите њихова врата”, рекао је Паповић за Бету, поводом захтева три посланика Српске напредне странке да Скупштина Србије да аутентично тумачење три закона која се односе на банкарску наплату посебних трошкова обраде кредита. Посланици Дејан Кесар, Верољуб Арсић и Јелена Жарић Ковачевић затражили су од Скупштине Србије да данас усвоји предлог аутентичог тумачења одредби Закона о

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

12.06.2026 у 13:40

Петоро пензионера одржало студентски протест у Београду

12.06.2026 у 13:38

Пронађено тело испод Моста на Ади

12.06.2026 у 13:36

ОФАК ће продужити рок за преговоре и лиценцу и ако не дође до договара око НИС-а

12.06.2026 у 13:30

Чешка потписала уговор о учешћу на изложби Експо 2027

12.06.2026 у 13:29

Ђурић: Србија рачуна на снажну подршку Грчке на европском путу

12.06.2026 у 13:24

Премијер Мацут разговарао са шефом грчке дипломатије о јачању сарадње