Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: банке

Економија

21.11.2019 у 22:55

Мали акционари немају вајде од продаје Комерцијалне банке

Приватизација Комерцијалне банке улази у завршницу, а Синиша Мали, министар финансија, најавио је да очекује да до 2. децембра стигну четири обавезујуће понуде. Претпоставља се да је реч о понудама словеначке НЛБ банке, Рајфајзена, АИК банке Миодрага Костића, а непознато је ко је четврти, јер је Директна банка одустала. Мали акционари банке немају вајде од њене продаје, јер будући власник не мора да купи и њихове акције. У актуелној приватизацији нуде се државне акције, и то до максималних 83 одсто власништва, а може и мање – 50,1 одсто власништва

Хроника

16.11.2019 у 22:00

Нико није одговоран за пропаст Универзал банке

Тужилаштво за организовани криминал одустало је од кривичног гоњења четворо бивших чланова Управног одбора Универзал банке, сазнаје „Политика”. Судско веће Посебног одељења Вишег суда је 25. октобра обуставило поступак против Драгана Томића, Милована Пузовића, Невене Белић и Драгољуба Пантелића пошто му је дан раније достављен допис тужилаштва о одустанку од гоњења четворо окривљених због недостатка доказа. Одлука о обустави уследила је након четири одржана претреса

Регион

14.11.2019 у 19:29

Банкар из Врлике наручио више од милион и по евра, стрпао их у ранац и нестао

Нестанак С.Д., односно његов бег вероватно у суседну државу БиХ, убрзао је најављено затварање ОТП банке. Клијенти су могли на вратима филијале да прочитају обавештење да се она трајно затвара 15. новембра. Банка је имала последњи радни дан у петак, 8. новембра. У њој је тога дана радио управо С.Д. Од тада су врата филијале затворена. „Знајући да ће се пословница затворити 15. новембра, ја сам у петак отишла ради преузимања апликације интернет банкарства, тако да сва плаћања и праћење стања на мојем текућем рачуну могу да обављам од куће. У пословници сам била у 12.45. Испред мене је била моја познаница, која је због затварања филијале дошла да угаси трајни налог јер је рачун пренела у другу банку. Чула сам како јој С.Д. говори: ‘Имаш право што напушташ ову банку’”, каже нам једна

Економија

14.11.2019 у 22:55

Доведи пријатеља, за камату не питај

Промените банку, даћемо вам 2.000 динара, доведите пријатеља – даћемо вам 3.000 динара. Овако у последње време изгледају огласи банака. Ништа спорно, свако се за клијенте бори онако како сматра да ће постићи најбољи ефекат. Само је необично што су банке у привлачењу клијената мало загубиле основну информацију која клијенте занима. А то је колика је, на пример, камата за сигурно најтраженији њихов производ, а то је готовински или рефинансирајући динарски кредит. На сајтовима се све информације нуде пре те. Прво излази кредитни калкулатор да се израчуна рата, па онда следе информације да нема трошка обраде кредита, меница, Кредитног бироа, па кажу – пошаљи захтев. А ко жели да сазна цену тог производа, мора да „кликће” тамо-вамо. Претерано је тврдити да банке на тај начин скривају

Економија

14.11.2019 у 14:32

НБС купила девет тона злата за 395 милиона евра

Гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић изјавила је данас да је централна банка у октобру купила девет тона злата и то платила 395 милиона евра, први пут на међународном тржишту, преноси Бета. „Србија може да се похвали диверзификацијом девизних резерви најквалитетнијом активом”, казала је Табаковић на представљању месечног извештаја о инфлацији. Она је истакла да су бруто девизне резерве НБС премашиле 14 милијарди евра, а да су нето девизне резерве 12 милијарди евра. У тим девизним резервама је и злато које Србија поседује, укупно 30,4 тоне које чини око 10 одсто девизних резерви и чија је вредност 1,3 милијарде евра. Једна тона од купљеног злата се, како је рекла, „држи на сигурном месту, у швајцарској централој банци, за случај било какве одбране од ризика у

Економија

07.11.2019 у 22:55

Нису веровали да је могуће донети пресуду која није у корист банака

Он је још 2013. године против више банака у Хрватској донео пресуду по колективној тужби Удружења „Франак”, која се односила на ништавост валутне клаузуле и једнострано мењање каматних стопа у случају кредита индексираних у швајцарском франку. Годинама је ова пресуда оспоравана, око ње су се „ломили” судови, мењали је и укидали, да би се на крају испоставило да је она једина у складу са правом и правдом. Тек када је и Европски суд правде заузео исто становиште видело се колико је био далековид, независан и суштински професионалан.

Економија

24.10.2019 у 22:55

Има наде за задужене у швајцарским францима

Само месец дана пошто је у Хрватској проглашена победа дужника над банкама, јер је Врховни суд валутну клаузулу прогласио ништавом и непоштеном, клупко кредита у швајцарским францима и даље се одмотава. Један клијент Загребачке банке из Новаље доказао је на суду да је цео уговор о кредиту индексираном у швајцарским францима ништав и да би банка требало да му врати укупан износ кредита са каматама од готово 85.000 евра. Како преносе тамошњи медији, то није прва пресуда којом је утврђено да је уговор о оваквом кредиту ништав, али је једина (за сада неправоснажна) која „нуди” и рачуницу новчаног обештећења.

Економија

22.10.2019 у 14:36

Суд први пут „оборио” цео уговор у „швајцарцима”

ЗАГРЕБ – Једна клијенткиња Загребачке банке из Новаље доказала је на суду да је цео уговор који је склопила с банком о кредиту индексираном у швајцарским францима ништаван и банка мора да јој врати цео износ кредита с плаћеним каматама од готово 630 хиљада куна (84,6 хиљада евра). „То је још једна пресуда којом је утврђено да је уговор у швајцарским францима ништаван, али је прва којом је неправоснажно утврђено и да је уговор ништаван и колико тачно новца банка мора због тога да плати потрошачу”, саопштили су из Удружења Франак, преноси портал Index.hr. Пресудом из Задра, како се додаје, утврђено је да Загребачка банка мора да врати 630.000 куна, да мора да плати припадајуће затезне камате и да плати још и 62.000 куна (око 8.300 евра) судских трошкова. „Угрубо, можемо рећи да ће

Свет

14.10.2019 у 11:22

Еврозона неће склизнути у рецесију

Потпредседник Европске централне банке (ЕЦБ) Луис де Гиндос не предвиђа улазак еврозоне у рецесију, али сматра да ће се 19-члани блок суочити са дужим периодом нижег привредног раста. Де Гиндос је изјавио да су најновије вести у вези са трговинским преговорима између САД и Кине позитивне, али да су ниска профитабилност и валуација банака у еврозони међу кључним слабостима које спречавају неминовну консолидацију у том сектору, јавља агенција Ројтерс преноси Танјуг. ЕЦБ је прошлог месеца спустила каматне стопе још дубље у негативну територију и обећала нову рунду откупа обвезница не прецизирајући рок трајања тог програма, у настојању да подстакне раст економије еврозоне, готово деценију након дужничке кризе у том блоку.

Економија

13.10.2019 у 23:30

Мала предузећа тешко долазе до новца

Приступ финансирању малих и средњих предузећа мора да се побољша. Ово је заједничка оцена наших привредника изречена у анкети Светског економског форума и објављена у Извештају о глобалној конкурентности земаља у 2019. али и УСАИД-ове анкете 1.000 предузећа. Оба истраживања су свежа и објављена су пре неколико дана. Глобални индекс конкурентности показује да се у Србији смањује обим кредитирања привреде, иако су банке ликвидне. Такође, указује на неразвијеност финансирања кроз улагање у власништво, као и да смо по могућности избора одговарајућег финансирања микро, малих и средњих предузећа на дну листе од 141 привреде која је анкетирана.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 02:36

Рики Мартин први пут наступио у Србији

17.06.2026 у 02:23

Два гола Халандa за победу Норвешку против Ирака

17.06.2026 у 02:08

„Ростех” уводи вештачку интелигенцију у рат против беспилотних летелица

17.06.2026 у 01:46

Сунчано и топло, до 31 степен

17.06.2026 у 01:18

Лавров: Није лоше да Украјина уђе у ЕУ– тако би се Унија распала

17.06.2026 у 00:51

Три особе из јужног Велса ухапшене, заплењено 12 тона канабиса