Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: банке

Економија

31.08.2017 у 21:51

Чување банака о државном трошку

Банке су у већини уговора о стамбеним кредитима осигураних код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК), а таквих је у Србији око 90.000, пребациле терет плаћања премије осигурања на грађане. Иако је то незаконито, што је потврђено и пресудом Трећег основног суда у Београду, банке су ове износе, који су се обрачунавали од 1,5 до 4,2 процента од одобрене суме зајма, наплаћивале клијентима, чиме су они практично финансирали банку у њеном послу осигурања. Да ни понашање НКОСК-а у овом послу није било јасно, потврђује и чињеница да је уговором о осигурању кредита између НКОСК-а и банке било предвиђено да банка не сме да мења услове кредита на штету корисника, што је и логично, јер се тако повећава ризик од активирања полисе осигурања, објашњава Дејан Гавриловић,

Економија

30.08.2017 у 22:00

Банке незаконито наплаћивале и осигурање стамбених кредита

Банке у Србији грађанима су незаконито наплаћивале премије осигурања стамбених кредита осигураних код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК). Иако је Национална корпорација осигуравала потраживање банке и плаћање премије осигурања по уговору је било обавеза банке, банке су овај трошак преносиле на кориснике кредита. Ово је потврђено првостепеном пресудом Трећег основног суда у Београду. Уколико она постане правноснажна, то ће бити један од наjдрастичних примера како су банке у Србији, уз једнострано повећање каматних стопа, курсне разлике, провизије за обраду и праћење кредита, неосновано зарађивале и на овим накнадама

Економија

29.08.2017 у 21:33

Дозвољени минус без одласка у банку прилично кошта

У банкама, као што је познато, свака услуга се плаћа. А комфор је најскупљи. Па тако неко може да добије дозвољени минус по текућем рачуну на неколико година, без обавезе да га обнавља. Клијенти банака обично забораве да су изабрали такву услугу. Међутим, банка их на то подсети једном годишње. Али то „подсећање” и продужавање минуса наплати око један одсто од износа уговорене позајмице. Један наш читалац добио је смс да му је банка, без подношења захтева, обновила дозвољени минус и то је морао да плати неколико стотина динара.

Економија

28.08.2017 у 22:00

Трговци не примају картице због високих банкарских провизија

За сваки рачун који купац плати картицом у Србији, банка од трговца наплати провизију од два до четири одсто само на име оствареног платног промета – зато што је картица провучена кроз ПОС терминал. Ове провизије наплаћују се на бруто износ, дакле и на ПДВ, а о каквом је богаћењу банака реч довољно говори податак да су ове накнаде у Европској унији лимитиране на 0,2 до 0,3 одсто по трансакцији. Дакле, десет пута мање него код нас. Не чуди онда то што трговци све чешће сугеришу купцима да плате готовином

Економија

09.08.2017 у 22:00

Теленор продао банку бугарском инвестиционом фонду

Телекомуникациона компанија „Теленор” продала је своју банку бугарском инвестиционом фонду „Ривер стикс капитал”. Инвестициони фонд купиће 85 одсто удела у Теленор банци, док ће „Теленор” задржати 15 одсто власништва.

Економија

07.08.2017 у 22:00

Распродаја грчких банака у Србији

Још једна грчка банка изашла је са српског тржишта. Мађарска ОТП банка потврдила је у петак да је купила Војвођанску банку, која је од 2006. године била у власништву Националне банке Грчке (НБГ). Mађари су за акцијски капитал Војвођанске банке и НБГ лизинг платили 125 милиона евра, а после ове трансакције тржишни удео ОТП банке повећаће се на 5,7 процената, чиме ће, по уделу, постати седма банка на српском тржишту.

Економија

06.08.2017 у 22:00

Зашто банке наплаћују неосноване рекламације

Банке у Србији наплаћују грађанима накнаду за неосновану рекламацију и на овај начин крше закон. Увидом у тарифнике које банке објављују на својим сајтовима, редакција „Потрошача” пронашла је да то чини најмање десет банака које послују на овом тржишту. И поред упозорења НБС да би накнаде требало да прилагоде стварним трошковима, оне уводе ову таксу која је супротна и закону и логици. Притом, наплаћују је од најмање 500 до 1.000 динара, а неке иду још и даље па на већ постојећу таксу додају и износ такозваних стварних трошкова. Једна банка ову услугу тарифира као 20 одсто рекламираног износа.

Економија

01.08.2017 у 22:00

Наследник преузима и обавезе жиранта

Тек када му је на адресу стигао допис једне банке у коме је наведено да његов отац као жирант дугује рату кредита у износу од шест хиљада динара, један суграђанин је сазнао за ово јемство. Отац му је у међувремену преминуо и никоме није помињао да је био жирант. Особу за чији кредит је гарантовао породица не познаје, па су се нашли у незавидној позицији и тражили помоћ од финансијских стручњака како да поступе, односно да ли су и они одговорни за овај дуг. Финансијски портал „Каматица” истраживао је овај случај и сазнао да се са наследством прихватају обавезе, па и оне по кредитима.

Економија

29.07.2017 у 22:00

Развод с банком мора да кошта

Ана В. испунила је сан многих дужника јер је „открила” банку која нуди најбоље услове за рефинансирање њених „презадужења”. Прелазак у нову банку подразумевао је развод од старе, који за њу није био једноставан. Наиме, иако је само затварање рачуна бесплатно, развода није било док банци није измирила и последњи динар који јој је дуговала. А баш тај део је, због поменутих „презадужења”, био најтежи.

Економија

19.07.2017 у 22:00

Скупље одржавање текућих рачуна

Када је Љубодраг Савић, професор на београдском Економском факултету, отишао у банку да отвори текући рачун, банкарска службеница га је обавестила да је цена месечног одржавања рачуна толика и толика. – А како ви то одржавате рачун за те паре. Да ли сваких седам дана вадите фасциклу из фиоке и бришете са ње прашину – упитао је професор службеницу, а нама испричао у једном разговору на тему банкарских накнада. У банкама, као што је познато, свака услуга се плаћа, а банке највише зарађују на оним производима које грађани морају, по слову прописа, да имају, а то су текући рачуни. У Србији има чак 7,4 милиона текућих рачуна, а њих је отворило 4,9 милиона грађана што значи да неки грађани имају по два и више рачуна.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 21:51

Трамп: Очекујем потпуни прекид ватре на Блиском истоку

18.06.2026 у 21:50

Њујорк Никси прославили титулу парадом кроз Менхетн

18.06.2026 у 21:43

Игуман хиландарски Методије примио Сретењски орден

18.06.2026 у 21:42

Украјина обезбедила пакет од милијарду долара за Територијалну одбрану

18.06.2026 у 21:34

Тридесет петоро мртвих у нападу на највећи аеродром у Нигеру

18.06.2026 у 21:29

Фицова влада добила подршку парламента након што је премашен јавни дуг Словачке