Субота, 20.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: наука

Наука

25.03.2016 у 12:50

Планета добила име Пупин

Једна мала планета, откривена 2001. године, добила је име Пупин на предлог астронома Владимира Бенишека из Астрономске опсерваторије у Београду, саопштило је Астрономско друштво „Руђер Бошковић”. Како је наведено, Центар за мале планете Међународне астрономске уније прихватио је у среду предлог астронома Владимира Бенишека да се једној малој планети да име нашег научника. Част именовања Бенишек је заслужио својим дугогодишњим проучавањем промене сјаја малих планета, навело је друштво „Руђер Бошковић”. Предлог је дао крајем 2015, у години у којој је обележена 80 година од смрти значајног српског научника Михајла Пупина. Подсетимо, Михајло Пупин одраније има кратер на Месецу.

Магазин

23.03.2016 у 13:33

Вилијамс жели да обори рекорд боравка у свемиру

Џеф Вилијамс (58) требало би да постане први Американац који је имао три дуге мисије на Међународној свемирској станици, чиме би оборио рекорд колеге Скота Келија (52) који је поставио почетком ове године. Скот Кели порастао пет центиметара у свемиру Амерички астронаут Скот Кели вратио се после скоро пуне године дана проведене на Међународној свемирској станици – виши за пет центиметара од свог брата близанца Марка. Скот се вратио на Земљу недавно, и од тада је ово прво откриће како људско тело реагује на дуготрајни боравак у бестежинском стању. Астронаути често порасту у свемиру јер су пршљенови у кичми на Земљи мало сабијени због гравитације. Мисија Скота Келија је делом имала за циљ да НАСА посматра како би астронаути реаговали приликом путовања на Марс, које би

Србија

20.03.2016 у 21:02

Наука је занимљива на ђачком Гимфесту

Пожега – У пожешкој гимназији „Свети Сава” је осми пут одржан Гимфест, ученички фестивал науке и уметности, четири месеца брижљиво припреман. А на њему – мноштво занимљивих поставки и необичних огледа: од ласерске харфе и роботске руке, преко 3Д оригамија, хемијског камелеона, организма званог „хаос природе”, до Архимедовог вијка... Кабинети пуни умешно представљеног знања, наставних садржаја од којих не боли глава. Знатижељници су, рецимо, у једном од кабинета пажљиво слушали како, уз помоћ квантне физике, Деда Мраз успева да подели 850 милиона поклона за 34 сата. Матуранткиња пожешке гимназије Нађа Несторовић, поред тога, објаснила је и брзину којом се крећу санке и ирваси, број његових помоћника, као и – зашто никад нисмо успели да видимо Деда Мраза. У холу на спрату

Наука

19.03.2016 у 18:10

Највиша британска планина порасла за један метар

Лондон – Највиша планина у Великој Британији Бен Невис порасла је за један метар, бар на папиру. Картографи кажу да је планина Бен Невис у Шкотској висока 1.345 метара, док је раније било забележено да је висока 1.344 метра. Британска агенција за прављење мапа „Ordnance Survey” саопштила је да планина није стварно порасла, него да савремена технологија, уз помоћ сателита и џи-пи-еса, омогућава прецизније мерење него 1949. године када је последњи пут мерена, пренела је Бета. Стварна разлика између два мерења је само неколико центиметара, али пошто је нова измерена висина 1.344,527 метара званично је заокружена на 1.345 метара. Пре скоро 70 година било је потребно три седмице да се израчуна висина планине. Стручњак Марк Гривз изјавио је да је ипак невероватно колико су геометри

Наука

19.03.2016 у 17:16

Откривене звезде 100 пута масивније од Сунца

Лондон – Тим научника открио је помоћу Хабловог телескопа девет џиновских звезда које имају масе 100 пута веће од Сунца, саопштило је британско Краљевско астрономско друштво. Откриће тих огромних звезда у звезданом јату Р136 у маглини Тарантула у оближњој галаксији поставља многа питања о образовању масивних звезда. Тих девет звезда не само да су супермасивне, већ су изузетно светле. Заједно су светлије од Сунца 30 милиона пута, пренела је Бета. Звездано јато Р136 је широко неколико светлосних година и налази се у галаксији Велики Магеланов облак на око 170.000 светлосних година. Младо јато звезда има мноштво изузетно великих, врућих и светлих звезда чија енергија углавном исијава преко ултраљубичастог зрачења. Научници су поред тога нашли десетине звезда чија је маса више од

Наука

18.03.2016 у 16:45

Шта или кога крије Тутанкамонова гробница

Египатски министар за старине Мамдух ел Дамати изјавио је јуче да су прелиминарни резултати, добијени скенирањем Тутанкамонове гробнице, показали да постоји 90 одсто шансе да се иза њених зидова налазе две скривене одаје, које, највероватније, садрже металне предмете и предмете органског порекла. Он је додао да ће се истраживање наставити у јапанским лабораторијама, како би се коначно сазнало о чему је реч. Министар Ел Дамати није „крио” да би у просторијама могли да буду сахрањени чланови породице фараона – дечака, укључујући и краљицу Нефертити. За британског археолога др Николаса Ривса ово је потврда хипотезе да се гробница младог фараона наставља на ходник који води у још једну погребну одају. „У овом тренутку можемо једино да кажемо да постоји велика шанса да заиста постоје

Наука

14.03.2016 у 14:42

Научници разрешили мистерију Бермудског троугла?

Откриће огромног подводног кратера на дну Барентсовог мора могло би бити објашњење нестанка бродова у Бермудском троуглу. Научници нагађају да су ови кратери широки по 800 метара настали захваљујући великим количинама метана, који је највероватније дошао с обала плином богате Норвешке, које су се дуго таложиле да би на крају експлодирале остављајући за собом огромне рупе. Подручје с кратерима је вероватно највеће жариште метана које се ослобађа у плиткој морској води, пише Daily News Wire, преноси ТАнјуг. Кратери настали експлозијом представљају потенцијално велик ризик за пловидбу бродова у Баренцовом мору. Они такође могу представљати узрок нестанка бродова и летилица, тврде научници. Ово подручје се протеже од севера Атланског океана, преко Флориде, па до

Магазин

03.03.2016 у 16:06

Како чоколада утиче на људски организам

„Све што нам треба је љубав, али понекад и мало чоколаде неће нашкодити”, рекао је амерички илустратор Чарлс Шулц. Чоколада је омиљена посластица код људи већ вековима. Најбољи пријатељ у лепим, али и у тешким тренуцима. Постоје митови да чоколада лоше утиче на наш организам. Научници доказују супротно. Црна чоколада садржи висок ниво антиоксиданта флавоноида који штити ћелије и ткива од слободних радикала и тако поспешује рад кардиоваскуларног система – подстиче проток крви, штити и спречава зачепљење артерија и подиже ниво доброг холестерола. Она подиже расположење и позитивно утиче на функције мозга. Истраживања објављена у часопису „Апетит“ показују да су испитаници који су јели црну чоколаду много боље пролазили на визуелним тестовима који су захтевали брзе

Друштво

25.02.2016 у 20:05

Министарство просвете: неће бити американизације српске науке

Научници из области друштвено-хуманистичких наука немају разлога да страхују за своја звања када нова два правилника Министарства просвете ступе на снагу, нити постоји намера да се наука у Србији американизује. Циљ је да научни рад буде квалитетнији, да истраживачи своје резултате афирмишу у земљи и свету, а наравно да ћемо чувати националне области науке јер је то Србији потребно. Овако за „Политику” говори проф. др Вера Дондур, државни секретар Министарства просвете, после буре које се подигла у универзитетској јавности након писања нашег листа о американизацији српске науке. Подсетимо, најпре се огласио београдски Филозофски факултет, закључком да је предложени правилник о категоризацији часописа антинаучни и антиевропски, да деградира друштвено-хуманистичке науке, посебно

Друштво

24.02.2016 у 10:05

Може ли се веровати у Бога и имати поверења у теорију еволуције

Да ли се веровање да је Бог творац универзума, живог света, па и човека, налази у нужном конфликту са биолошком теоријом о еволуцији живих бића? Ово питање ретко може да прође без бурне расправе која најчешће завршава у ћорсокаку непомирљивих ставова оних који верују да бране науку и оних који верују да бране Бога. Др Алексеј Тарасјев, научни саветник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, и ђакон др Здравко Јовановић, доцент Православног богословског факултета Универзитета у Београду у расправи под насловом „Теорија еволуције и теологија стварања: између конфликта и хармоније” изашли су из горепоменутог ћорсокака

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

20.06.2026 у 11:35

Сутра могуће најтоплији дан у Београду

20.06.2026 у 11:28

У саобраћајним несрећама на хрватским путевима учестовало око 200 малолетника

20.06.2026 у 11:26

Благојевић: Трамп види Србију као партнера са којим треба да развија ближу сарадњу

20.06.2026 у 11:23

Захарова предложила Пољској да одликовања дата Кијеву уручи другим нацистима

20.06.2026 у 11:17

Експлозије две бомбе на северозападу Пакистана, погинуло најмање седморо људи

20.06.2026 у 11:11

Куња и Винисијус донели Бразилу важну победу над Хаитијем