Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Nauka

25.03.2016 u 12:50

Planeta dobila ime Pupin

Jedna mala planeta, otkrivena 2001. godine, dobila je ime Pupin na predlog astronoma Vladimira Benišeka iz Astronomske opservatorije u Beogradu, saopštilo je Astronomsko društvo „Ruđer Bošković”. Kako je navedeno, Centar za male planete Međunarodne astronomske unije prihvatio je u sredu predlog astronoma Vladimira Benišeka da se jednoj maloj planeti da ime našeg naučnika. Čast imenovanja Benišek je zaslužio svojim dugogodišnjim proučavanjem promene sjaja malih planeta, navelo je društvo „Ruđer Bošković”. Predlog je dao krajem 2015, u godini u kojoj je obeležena 80 godina od smrti značajnog srpskog naučnika Mihajla Pupina. Podsetimo, Mihajlo Pupin odranije ima krater na Mesecu.

Magazin

23.03.2016 u 13:33

Vilijams želi da obori rekord boravka u svemiru

Džef Vilijams (58) trebalo bi da postane prvi Amerikanac koji je imao tri duge misije na Međunarodnoj svemirskoj stanici, čime bi oborio rekord kolege Skota Kelija (52) koji je postavio početkom ove godine. Skot Keli porastao pet centimetara u svemiru Američki astronaut Skot Keli vratio se posle skoro pune godine dana provedene na Međunarodnoj svemirskoj stanici – viši za pet centimetara od svog brata blizanca Marka. Skot se vratio na Zemlju nedavno, i od tada je ovo prvo otkriće kako ljudsko telo reaguje na dugotrajni boravak u bestežinskom stanju. Astronauti često porastu u svemiru jer su pršljenovi u kičmi na Zemlji malo sabijeni zbog gravitacije. Misija Skota Kelija je delom imala za cilj da NASA posmatra kako bi astronauti reagovali prilikom putovanja na Mars,

Srbija

20.03.2016 u 21:02

Nauka je zanimljiva na đačkom Gimfestu

Požega – U požeškoj gimnaziji „Sveti Sava” je osmi put održan Gimfest, učenički festival nauke i umetnosti, četiri meseca brižljivo pripreman. A na njemu – mnoštvo zanimljivih postavki i neobičnih ogleda: od laserske harfe i robotske ruke, preko 3D origamija, hemijskog kameleona, organizma zvanog „haos prirode”, do Arhimedovog vijka... Kabineti puni umešno predstavljenog znanja, nastavnih sadržaja od kojih ne boli glava. Znatiželjnici su, recimo, u jednom od kabineta pažljivo slušali kako, uz pomoć kvantne fizike, Deda Mraz uspeva da podeli 850 miliona poklona za 34 sata. Maturantkinja požeške gimnazije Nađa Nestorović, pored toga, objasnila je i brzinu kojom se kreću sanke i irvasi, broj njegovih pomoćnika, kao i – zašto nikad nismo uspeli da vidimo Deda Mraza. U holu na

Nauka

19.03.2016 u 18:10

Najviša britanska planina porasla za jedan metar

London – Najviša planina u Velikoj Britaniji Ben Nevis porasla je za jedan metar, bar na papiru. Kartografi kažu da je planina Ben Nevis u Škotskoj visoka 1.345 metara, dok je ranije bilo zabeleženo da je visoka 1.344 metra. Britanska agencija za pravljenje mapa „Ordnance Survey” saopštila je da planina nije stvarno porasla, nego da savremena tehnologija, uz pomoć satelita i dži-pi-esa, omogućava preciznije merenje nego 1949. godine kada je poslednji put merena, prenela je Beta. Stvarna razlika između dva merenja je samo nekoliko centimetara, ali pošto je nova izmerena visina 1.344,527 metara zvanično je zaokružena na 1.345 metara. Pre skoro 70 godina bilo je potrebno tri sedmice da se izračuna visina planine. Stručnjak Mark Grivz izjavio je da je ipak neverovatno koliko su geometri

Nauka

19.03.2016 u 17:16

Otkrivene zvezde 100 puta masivnije od Sunca

London – Tim naučnika otkrio je pomoću Hablovog teleskopa devet džinovskih zvezda koje imaju mase 100 puta veće od Sunca, saopštilo je britansko Kraljevsko astronomsko društvo. Otkriće tih ogromnih zvezda u zvezdanom jatu R136 u maglini Tarantula u obližnjoj galaksiji postavlja mnoga pitanja o obrazovanju masivnih zvezda. Tih devet zvezda ne samo da su supermasivne, već su izuzetno svetle. Zajedno su svetlije od Sunca 30 miliona puta, prenela je Beta. Zvezdano jato R136 je široko nekoliko svetlosnih godina i nalazi se u galaksiji Veliki Magelanov oblak na oko 170.000 svetlosnih godina. Mlado jato zvezda ima mnoštvo izuzetno velikih, vrućih i svetlih zvezda čija energija uglavnom isijava preko ultraljubičastog zračenja. Naučnici su pored toga našli desetine zvezda čija je masa više od

Nauka

18.03.2016 u 16:45

Šta ili koga krije Tutankamonova grobnica

Egipatski ministar za starine Mamduh el Damati izjavio je juče da su preliminarni rezultati, dobijeni skeniranjem Tutankamonove grobnice, pokazali da postoji 90 odsto šanse da se iza njenih zidova nalaze dve skrivene odaje, koje, najverovatnije, sadrže metalne predmete i predmete organskog porekla. On je dodao da će se istraživanje nastaviti u japanskim laboratorijama, kako bi se konačno saznalo o čemu je reč. Ministar El Damati nije „krio” da bi u prostorijama mogli da budu sahranjeni članovi porodice faraona – dečaka, uključujući i kraljicu Nefertiti. Za britanskog arheologa dr Nikolasa Rivsa ovo je potvrda hipoteze da se grobnica mladog faraona nastavlja na hodnik koji vodi u još jednu pogrebnu odaju. „U ovom trenutku možemo jedino da kažemo da postoji velika šansa da zaista postoje

Nauka

14.03.2016 u 14:42

Naučnici razrešili misteriju Bermudskog trougla?

Otkriće ogromnog podvodnog kratera na dnu Barentsovog mora moglo bi biti objašnjenje nestanka brodova u Bermudskom trouglu. Naučnici nagađaju da su ovi krateri široki po 800 metara nastali zahvaljujući velikim količinama metana, koji je najverovatnije došao s obala plinom bogate Norveške, koje su se dugo taložile da bi na kraju eksplodirale ostavljajući za sobom ogromne rupe. Područje s kraterima je verovatno najveće žarište metana koje se oslobađa u plitkoj morskoj vodi, piše Daily News Wire, prenosi TAnjug. Krateri nastali eksplozijom predstavljaju potencijalno velik rizik za plovidbu brodova u Barencovom moru. Oni takođe mogu predstavljati uzrok nestanka brodova i letilica, tvrde naučnici. Ovo područje se proteže od severa Atlanskog okeana, preko Floride, pa do

Magazin

03.03.2016 u 16:06

Kako čokolada utiče na ljudski organizam

„Sve što nam treba je ljubav, ali ponekad i malo čokolade neće naškoditi”, rekao je američki ilustrator Čarls Šulc. Čokolada je omiljena poslastica kod ljudi već vekovima. Najbolji prijatelj u lepim, ali i u teškim trenucima. Postoje mitovi da čokolada loše utiče na naš organizam. Naučnici dokazuju suprotno. Crna čokolada sadrži visok nivo antioksidanta flavonoida koji štiti ćelije i tkiva od slobodnih radikala i tako pospešuje rad kardiovaskularnog sistema – podstiče protok krvi, štiti i sprečava začepljenje arterija i podiže nivo dobrog holesterola. Ona podiže raspoloženje i pozitivno utiče na funkcije mozga. Istraživanja objavljena u časopisu „Apetit“ pokazuju da su ispitanici koji su jeli crnu čokoladu mnogo bolje prolazili na vizuelnim testovima koji su

Društvo

25.02.2016 u 20:05

Ministarstvo prosvete: neće biti amerikanizacije srpske nauke

Naučnici iz oblasti društveno-humanističkih nauka nemaju razloga da strahuju za svoja zvanja kada nova dva pravilnika Ministarstva prosvete stupe na snagu, niti postoji namera da se nauka u Srbiji amerikanizuje. Cilj je da naučni rad bude kvalitetniji, da istraživači svoje rezultate afirmišu u zemlji i svetu, a naravno da ćemo čuvati nacionalne oblasti nauke jer je to Srbiji potrebno. Ovako za „Politiku” govori prof. dr Vera Dondur, državni sekretar Ministarstva prosvete, posle bure koje se podigla u univerzitetskoj javnosti nakon pisanja našeg lista o amerikanizaciji srpske nauke. Podsetimo, najpre se oglasio beogradski Filozofski fakultet, zaključkom da je predloženi pravilnik o kategorizaciji časopisa antinaučni i antievropski, da degradira društveno-humanističke nauke, posebno

Društvo

24.02.2016 u 10:05

Može li se verovati u Boga i imati poverenja u teoriju evolucije

Da li se verovanje da je Bog tvorac univerzuma, živog sveta, pa i čoveka, nalazi u nužnom konfliktu sa biološkom teorijom o evoluciji živih bića? Ovo pitanje retko može da prođe bez burne rasprave koja najčešće završava u ćorsokaku nepomirljivih stavova onih koji veruju da brane nauku i onih koji veruju da brane Boga. Dr Aleksej Tarasjev, naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, i đakon dr Zdravko Jovanović, docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u raspravi pod naslovom „Teorija evolucije i teologija stvaranja: između konflikta i harmonije” izašli su iz gorepomenutog ćorsokaka

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: nauka