Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: наука

Друштво

04.10.2020 у 19:00

Како је Милутин Вељковић под земљом оборио Гинисов рекорд

Ниш, Сврљиг – На обронцима планине Калафат, у нетакнутој и неприступачној природи недалеко од Сврљига, налази се три километра дуга пећина Самар, коју је формирала Копајска река. Ова понорница улива се у пећину на месту где се изнад улаза налази прераст, јединствен крашки облик – природни камени мост. Његов лук ширине чак 25 метара надвија се над излазом пећине у висини од 15 метара. Одатле, од улаза води главни канал пећине, који је тунелског типа и на појединим местима изгледа као кањон, обилује вировима и каскадама. И због тога, али још више због бројних водених препрека и лавирината, не препоручује се самосталан улазак и обилазак пећине. У Самар пећини пронађена је до сада најбоље очувана у Србији лобања пећинског лава, али и остаци пећинског медведа и кабалоидног коња. С осталим

Друштво

04.10.2020 у 21:00

Пупин је желео да почива у матици

Судећи по недавним изјавама званичника Србије, иницијатива за пренос земних остатака Михајла Пупина (1854–1935) из Америке у нашу земљу као да добија на замаху. Тако је председник Србије Александар Вучић изразио спремност да се озбиљно позабави овом темом. После недавне свечаности у Прањанима, којом је обележена 76. годишњица операције „Халијард”, Вучић је у одговору на новинарско питање казао да никаква одлука о преносу остатака великог научника не постоји, али да би то била велика ствар. „То би била важна ствар за нас, надам се да ће амерички пријатељи изаћи у сусрет. Али, да видимо детаље, па да доносимо одлуку о томе”, навео је Вучић. Неке од тих детаља у јуну је саопштио и шеф српске дипломатије Ивица Дачић. Он је тада, на скупу којем је присуствовао и амерички амбасадор Ентони

Друштво

02.10.2020 у 21:21

Наши научници у борби против пандемије

Истраживачи са Института за медицинска истраживања, „Торлака”, из „Ватреног ока”, Клинике за инфективне и тропске болести и Ветеринарског специјалистичког института „Краљево” биће прва научна екипа која ће у Србији изоловати вирус корона у лабораторијским условима. То ће, како наглашава руководилац пројекта др сци. мед. Владан Чокић, научни саветник Института за медицинска истраживања, учинити на Институту за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”, а њихово истраживање допринеће настанку терапије која спречава развој критичне клиничке слике код пацијената са ковидом 19. Такође, дефинисаће разлоге веће смртности и лошије клиничке слике мушкараца, јер је две трећине умрлих мушког пола, али и испитивати микротромбове који представљају разлог компликација и смртности насталих по уласку

Магазин

23.09.2020 у 13:04

Санта леда умало да убије два научника

Два истраживача Фред Роу и Мајк Хорн избегли су смрт када је санта леда на коју су се попели почела да тоне и која их је умало пригњечила. Хорн је истраживач више од 30 година и популаран је по својим путовањима на нека од најхладнијих мјеста на планети. Наиме, Хорн и Роу одлучили су да с брода скоче на дивовску санту леда коју су угледали током пловидбе око Свалбарда, архипелага између Норвешке и Северног пола. Your browser doesn’t support video. Please download the file: video/youtube Обојица су на себе ставили опрему за пењање и с брода прешли на санту леда, али након пар секунди санта леда почела је да тоне док су Хорн и Роу стајали на њој. Након што су упали у воду санта се окренула и умало их пригњечила, а све је забележено на снимку

Магазин

09.09.2020 у 19:49

Канадски истраживачи идентификовали молекуле који успоравају старење

ОТАВА - Истраживачи из Монтреала идентификовали су више од 20 врста биљних молекула који успоравају старење ћелија, повећавајући тако године активног људског живота. Пре три године истраживачи са Универзитета Конкордија и „Ајдон Технолоџист” открили су прву серију од шест „анти-ејџ” молекула изведених из биљака. Затим су прошле године открили да је њихова снага против старења десетоструко повећана комбиновањем неких од ових биљних екстраката. Уверени у потенцијал ових открића, научници су наставили истраживања у нади да ће пронаћи друге сличне молекуле. У студији објављеној у научном часопису „Онкотаргет” објаснили су да су тај циљ постигли идентификовањем петнаестак додатних биљних екстраката који могу да смање утицај времена на ћелије. Да би се дошло до ових закључака,

Друштво

02.09.2020 у 21:21

За идеје младих доктора наука девет милиона евра

Захваљујући новчаним улагањима у њихов рад која обезбеђује републички фонд за науку, младим научницима у Србији у наредне две године биће пружена шанса да се осамостале, руководе пројектом, формирају свој тим, истражују, али и да буду одговорни за све резултате које притом добију. Овај фонд Владе Србије ће први пут са девет милиона евра финансирати истраживачки рад на 59 пројеката којима руководе млади доктори наука у нашој земљи. Научници су добили до 200.000 евра по пројекту којим ће допринети развоју наше медицине, екологије, технике, приведе уопште. Како за „Политику” наглашава др Милица Ђурић Јовичић, в. д. директора Фонда за науку, ово је осмишљено према угледу на европска подстицања младих доктора наука и биће спроведено у оквиру Програма за изврсне пројекте младих

Здравље

28.08.2020 у 10:37

Научници довели у питање правило два метра

Група британских и америчких научника довела је у питање ефикасност растојања од два метра, чији је циљ спречавање ширења коронавируса, и предлаже да светске владе уведу препоруке за растојање сходно датој ситуацији, уместо универзалног правила. „Постојећа правила о безбедној физичкој удаљености заснивају се на застарелој науци”, рекли су научници са Универзитета Оксфорд у Великој Британији и америчког МИТ- а у часопису „Бритиш медикал журналу”. Већина светских влада тренутно препоручује да сви грађани ван својих домова буду удаљени два метра од других, без обзира где се налазе. Уместо универзалног растојања, како се наводи у чланку, требало би увести ситуациону удаљеност која зависи од одређених фактора. На пример, да ли је у питању отворен или затворен

Друштво

04.08.2020 у 19:01

Развој вештачке интелигенције у Србији почиње са 12 пројеката

Одабиром 12 пројеката за развој вештачке интелигенције које ће Фонд за науку Републике Србије финансирати са 2.400.000 евра почиње организовани развој те научне области у нашој земљи. Како објашњава др Милица Ђурић Јовичић, в. д. директора Фонда за науку, то је први пут да неко у Србији издвоји новац за истраживачке идеје у тренутно најбрже растућој области у свету, за коју државе попут САД, Кине и Израела издвајају милијарде евра годишње. Наши истраживачи су се у досадашњем раду дотицали унапређивања вештачке интелигенције, али само у оквиру неких других пројеката, а да развију ових 12 одабраних, имају рок две године од тренутка потписивања уговора, која су ових дана у току. Пројекте су оцењивали инострани стручњаци из области вештачке интелигенције. Рецензенти у првом кругу били су

Друштво

04.08.2020 у 10:00

Почео виртуелни Дечји научни камп за основце

Центар за промоцију науке организује виртуелни Дечји научни камп са темом „Наука у комшилуку”, а осим деце из Србије учествују и ђаци из неколико земаља. Програм је почео јуче и трајаће до 7. августа, предвиђен је првенствено за децу основношколског узраста, од завршеног првог до завршеног осмог разреда, али је отворен и за заинтересоване истраживаче до 18 година. „Виртуелни формат, осмишљен у условима пандемије, омогућио је да први пут број учесника није ограничен – на адресу Центра за промоцију науке пристигло је 377 пријава деце од шест до 18 година из свих крајева Србије, али и Бањалуке, Приједора, Подгорице, Берана, Вашингтона, Беча, са Малте, из Беча“ наводи се у саопштењу на сајту Центра за промоцију науке. Услов за учешће на кампу јесте љубав према науци и истраживању, а од

Друштво

02.08.2020 у 21:30

Потрага за хладом и азијском пчелом

Не питајте шта ваша земља може да учини за вас, питајте шта ви можете да учините за вашу земљу. Ова чувена Кенедијева реченица могла би да буде и мотивациони слоган грађанске науке. Тај концепт подразумева да се у истраживачке пројекте укључују научници-аматери, волонтери и хобисти, као творци базе теренских података. Таква „демократизована“ наука у свету је увелико пустила корене. Код нас је – у фази клијања. Ипак, две ласте управо наговештавају пролеће грађанске науке у Србији. С тим што је једна од тих ласти – пчела. Тачније, азијска велика пчела смоларица. На Старом континенту први пут је примећена 2008. у Француској, одатле се проширила у девет европских држава. Од 2017. је у Србији, али још се не зна где је све формирала базе и како се понаша према овдашњим

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 18:31

Трамп: Да нисам убио Сулејманија, овог споразума са Ираном данас не би ни било

17.06.2026 у 18:30

Олуја „Артур” прети југоистоку САД: очекују се поплаве на обали Тексаса

17.06.2026 у 18:28

Ђовани ван Бронкхорст нови тренер фудбалера Фејенорда

17.06.2026 у 18:25

Вујић: Одговорна држава сама тражи савете, Брисел нас не уцењује

17.06.2026 у 18:22

Војни рок од марта: Гашић најавио усвајање закона и велики талас запошљавања

17.06.2026 у 18:09

Нешовић: Полагање матуре у Нишу протекло у складу са стручним упутством