Недеља, 21.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: наука

Друштво

13.03.2019 у 15:42

НИС наставља да улаже у образовне институције широм Србије

Компанија НИС потписала је данас у Нишу Меморандуме о сарадњи са Машинским и Електронским факултетом, чиме се наставља сарадња компаније са високошколским установама, у циљу повезивања науке и привреде. Меморандуме је у име компаније НИС потписао Вадим Смирнов, заменик генералног директора и директор Функције за односе са државним органима и корпоративне комуникације, док су у име факултета споразуме потписали Ненад Т. Павловић, декан Машинског факултета у Нишу и Драган Манчић, декан Електронског факултета у Нишу. Сарадњом је предвиђена реализација научно-истраживачких пројеката, обука и тренинга, размена знања и искустава. Истовремено, предвиђено је и организовање узајамних гостујућих предавања НИС-ових стручњака и професора Факултета, подршка студентима при изради

Свет

07.03.2019 у 19:09

ЦЕРН прекинуо сарадњу са научником због сексистичке изјаве

ЖЕНЕВА - Европски институт за нуклеарно истраживање ЦЕРН одлучио је да прекине сарадњу с италијанским научником Алесандром Струмиом, који је изјавио да су жене мање способне за физику од мушкараца и оптужио жене да се запошљавају на рачун равноправности с мушким полом. „Након властите истраге, ЦЕРН је одлучио да одузме професору статус предавача”, навео је институт у саопштењу, пише Би-Би-Си, преноси Танјуг. Струмиа је у својој презентацији лане у септембру, илустровану дијаграмима, дијапозитивима и табелама, рекао да су мушкарци изложени све већој дискриминацији на подручју физике. Утврдио је да све већа улога жена на пословима повезаним с физиком није резултат њихове квалификације, него све чешћих расправа о равноправности полова. „Физику су створили и изградили мушкарци, у

Друштво

26.02.2019 у 17:01

Млади истраживачи у центру пажње

Влада Србија именовала је прошле недеље др Милицу Ђурић Јовичић за в. д. директора Фонда за науку. Она је последње четири године била на челу Иновационог центра Електротехничког факултета у Београду и једна је од научница која спаја Србију са светом. У научној заједници је позната по технолошким решењима која доприносе медицинској дијагностици и рехабилитацији, као и великом броју реализованих пројеката који повезују науку и привреду из области информационих технологија и индустрије 4.0. У првом интервјуу након именовања, др Ђурић Јовичић за „Политику” каже да оснивањем Фонда за науку у децембру прошле године и доношењем одговарајућег закона, после 12 година, почињу прве значајне системске реформе научног окружења код нас. Први пут ће српска наука добити систем финансирања и подршке

Друштво

26.02.2019 у 13:19

У науку из ИПА фондова уложено 2,5 милиона евра

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Србије, Фонд за иновациону делатност, Делегација Европске уније у Србији и Светска банка обележили су данас завршетак „Пројекта подршке истраживању, иновацијама и трансферу технологије у Србији”, који је финансиран са 2,5 милиона евра из Претприступних фондова Европске уније (ИПА) за 2013. годину, преноси Бета. Програм трансфера технологије подржао је 19 пројеката научно-истраживачких институција у износу од 360.000 евра, међу којима су три пронашла партнера у привреди и склопила лиценцни уговор за пласман производа на тржиште. Како је неведено у саопштењу Фонда за иновациону делатност, развијено је и 11 услуга, а међу њима су најзначајније иновациони ваучери. Финансијску помоћ кроз 220 иновационих ваучера добило је 180 малих и

Друштво

24.02.2019 у 21:00

Предаторски часописи вребају научнике

Понуда је наизглед звучала идилично. „Веома смо заинтересовани да објавимо ваш чланак, молимо вас да нам пошаљете енглеску верзију”, писало је, између осталог, у подужем мејлу. Тим речима, амерички „Часопис за бизнис и економију” (Journal of Business and Economics) самоиницијативно се и поименце обратио писцу овог текста, иначе докторанду социологије. Ако се изузме питање зашто би америчку стручну јавност интересовао превод чланка о утицају транзиције на београдске кафане, изворно објављен у зборнику с једне научне конференције у Србији, сам текст мејла је остављао утисак аљкавости, због комбиновања фонтова различитих величина.

Друштво

22.02.2019 у 16:17

Милица Ђурић-Јовичић нова директорка Фонда за науку

Влада Србија именовала је Милицу Ђурић-Јовичић за в.д. директорку Фонда за науку, саопштило је Министарство просвете. Милица Ђурић-Јовичић је доктор наука електротехнике и рачунарства, а последње четири године је била директорка Иновационог центра Електротехничког факултета у Београду, преноси Танјуг. Ђурић-Јовичић има више од десет година искуства научно-истраживачког рада у областима биомедицинског инжењерства и информационих технологија. Учествовала је у координацији домаћих и међународних научно-истраживачких пројеката, као и сарадњу са привредом у Србији и широм света. Током мандата у Иновационом центру, Ђурић-Јовичић је реализовала мултидисциплинарне пројекте који повезују науку и привреду и доприносе развоју друштва кроз иновације и нова технолошка решења. Аутор је

Србија

21.02.2019 у 20:00

Београд можда и не зна да постојимо

Од нашег специјалног извештача Будимпешта – На државном Универзитету „Етвеш Лоранд” у Будимпешти до 15. фебруара трајао је упис студената. Међу бројним факултетима и катедрама које очекују будуће бруцоше налази се и смер за српски језик при Катедри за словенску филологију. Ово је на страним универзитетима на којима се изучава српски језик један од најстаријих смерова формиран пре 150 година, а њиме данас руководи др Александер Урком. На Универзитету „Етвеш Лоранд” учење српског језика и књижевности одвија се како на основним академским студијама тако и на мастер и докторским студијама. По томе је Будимпешта специфична, јер нити у Мађарској, па ни у неким другим државама региона није могуће добити докторску диплому из области српске филологије, објашњава др Урком у интервјуу за

Магазин

11.02.2019 у 23:39

Научници пронашли револуционарне доказе о развоју живота на земљи

ВАШИНГТОН - Научници су у каменолому у Габону открили револуционарне доказе о развоју живота на земљи - могућности првобитних живих организама да се сами померају. Како наводи Ројтерс, научници су пронашли одлично очуване фосиле у црном шкриљевцу старом 2,1 милијарду година. Ту су пронашли цевасте структуре које су направили организми који су се кретали кроз ретко блато. Фосили датирају из периода када је живот почео да еволуира у комплексније облике. Живот се појавио у океанима на Земљи пре око четири милијарде година, али најранији облици живота нису били способни да се самостално крећу, преноси Танјуг.

Друштво

11.02.2019 у 22:00

Тешко освојива мушка тврђава

Ако би вас неко питао за имена пет научница које су задужиле човечанство својим открићима кога бисте навели – осим Марије Кири и Милеве Ајнштајн? Иако су припаднице лепшег пола те које у већини европских земаља уписују и завршавају факултете, до самих академских врхова стиже свега петина њих. Подаци Европске комисије сведоче да жене чине 33 одсто европских истраживача, слабије су плаћене од колега и има их мало на највишим функцијама. На домаћем терену ситуација није ништа боља – од 154 чланова САНУ свега десет су жене, а за 133 година постојања овог националног храма науке и уметности, жена никада није била на његовом челу. Ни ту није крај причи о родној неравноправности у свету науке и уметности јер подаци говоре да је за двеста година постојања Београдског универзитета на

Друштво

04.02.2019 у 20:30

Срби у Европској лабораторији вештачке интелигенције

Вештачка интелигенција ће у другој половини овог века преузети половину послова које данас обављају људи, закључак је глобалног истраживања Института за будућност човечанства Универзитета Оксфорд. Највећи преображај доживеће области саобраћаја, финансија и здравства. А шта ће бити с уметношћу? Мозаику одговора на то питање допринос ће дати и ствараоци из Србије, у оквиру пројекта Европска лабораторија вештачке интелигенције. Наш Центар за промоцију науке (ЦПН) део је интернационалног тима од 13 партнерских организација, које реализују овај вишегодишњи подухват. Ових дана ЦПН је објавио позив ствараоцима који желе да се окушају у уметничким формама чија су инспирација и „материјали” различити деривати вештачке интелигенције. Конкурс је отворен до 25. фебруара, а о свим детаљима позива

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

21.06.2026 у 21:09

Британски Телеграф: Европа пожурила са пресудама Вучићу за наводне афере

21.06.2026 у 21:05

Лидер владајуће партије у Словачкој: Фицо да се не рукује са Зеленским

21.06.2026 у 20:59

Невреме у Далмацији, удари громова изазвали пожаре

21.06.2026 у 20:54

Дончић: Јокић и ја смо тимски играчи а у Звезду можда и дођем

21.06.2026 у 20:49

Сенатор Грејем поновио претњу о преузимању Ормуског мореуза

21.06.2026 у 20:33

Лавров: Европа убеђује Трампа да прихвати њену стратегију