Субота, 20.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: наука

Друштво

19.10.2016 у 22:00

Србија тренутно плаћа 12.032 научника

Иако је „Политика” из више извора у научној заједници добила податак да у Србији тренутно ради 16.500 истраживача, у Министарству просвете тврде да је тек у току израда регистра и да је једино тачно да држава тренутно финансира 12.032 научника. Подсећања ради, приликом расписивања конкурса за научноистраживачке пројекте који је влада оборила као незаконит, у научној заједници је као бомба одјекнула изјава министра Срђана Вербића о 18.000 истраживача у Србији. Наши вишемесечни покушаји да утврдимо одакле одједном 6.000 научника више од оних који су финансирани у претходном пројектном циклусу нису уродили плодом...

Магазин

18.10.2016 у 11:59

Европске и руске летелице на корак до Марса

После седам месеци заједничког путовања, две „Ексо Марс” летелице коначно су се раздвојиле, три дана пре него што ће доћи до своје коначне дестинације – Црвене планете, известили су светски медији. Летелице које су дело европске и руске свемирске агенције, заједно су лансиране у марту, али сада је свака од њих самостално кренула у своју мисију. Једна ће тражити знакове живота у атмосфери Марса, док друга треба да се спусти на површину Црвене планете, ако је могуће, у једном комаду. То је део прве фазе „Ексо Марс” мисије, заједничког пројекта Европске свемирске агенције и Руске федералне свемирске агенције, чији је циљ одговор на питање: да ли је икад било живота у атмосфери или на површини Марса и да ли је још увек тамо. Летелица која ће испитивати атмосферу зове се „Trace Gas

Друштво

18.10.2016 у 12:05

Научници траже да конкурса за пројекте не буде наредне две године

Научници Србије нису јуче добили одговор на питање шта ће бити са новим конкурсом за научноистраживачке пројекте које је Влада поништила почетком маја, јер ово питање није било на дневном реду прве седнице Националног савета за научни и технолошки развој. Конститутивна седница је одржана у Министарству просвете, а председник, академик Зоран Поповић за „Политику” каже да је конкурс споменут под „разно”, јер су део који су послали Заједница института Србије (ЗИС), Синдикат науке и Покрет „Спасимо науку” добили на сам дан седнице. – Ово је била конститутивна седница, упознавање чланова који се нису до сад познали, а и морали смо и да урадимо оно што је приоритет, а то су жалбе на избор у звања и на акредитације у науци. Формиране су три радне групе по областима, које ће размотрити

Друштво

18.10.2016 у 09:09

Српски научници у Америци представили систем упозорења

У Чилеу се тренутно гради најмоћнији телескоп на свету, што је и највећи пројекат светске астрономске заједнице у овој деценији и први на листи приоритета америчких експеримената, вредан 1,2 милијардe долара. У читав подухват укључени су и наши научници, о чему је „Политика” писала. Његов званични назив је Large Synoptic Survey Telescope (LSST) – велики телескоп за синоптичка праћења – а од тог џиновског телескопа очекују се одговори на многа питања о Сунчевом систему и универзуму. Детектоваће објекте који потенцијално могу да се сударе са Земљом, а могуће је да ће телескоп омогућити и први поглед и на девету и најудаљенију планету Сунчевог система. Научници који учествују у овом пројекту, у јуну су се окупили у Београду на међународној конференцији, а нови сусрет имали су недавно у

Магазин

10.10.2016 у 12:08

„Розета” завршила мисију

Мисија свемирске сонде „Розета”, која је 12 година проучавала једну комету, завршена је када је летелица недавно принудно слетела на површину свемирског тела, што је било и планирано, снимајући фотографије током слетања. „Розета”, прва свемирска сонда која је обишла комету, имала је задатак да изађе из орбите и судари се са леденом површином комете 67П/Чурјумов-Герасименко. Контрола мисије навела је да је при судару сонда путовала брзином од око 90 центиметара у секунди, што је слично брзини људског хода. Пре него што се срушила, „Розета” је прикупила и послала своју последњу збирку података и фотографија, укључујући и неке снимке површине комете изблиза. Свемирска летелица коју је Европска свемирска агенција лансирала 2004. године послала је роботску сонду названу „Филе” на

Свет

11.10.2016 у 15:00

Царство научника у Сибиру

Потпис за слике: Казањска станица у Москви, почетак Транссибирске руте Новосибирск, истраживачки центар за информатичке технологије Новосибирск: Град научника, Центар науке и културе Новосибирск: Центар науке и културе Центар науке и културе у Новосибирску: др Снежана Бошковић из Србије (Чачак) свира Шостаковича Новосибирск: улаз у железничку станицу Транссибирском пругом Новосибирск: главна железничка станица Новосибирск: савремене сојенице на Обу Новосибирск: железнички мост преко Оба Специјално за „Политику” Новосибирск – Казањска станица у Москви била је већ 3.335 километара иза нас кад се указао Новосибирск, фасцинантан по много чему. Трећи по величини град Русије, основан 1893, напредак је дочекао током владавине Јосифа Стаљина јер је тада устоличен

Наука

08.10.2016 у 18:13

Интелигенцију наслеђујемо од мајки

Истраживање научника из Глазгова могло би да учини нетачном стару изреку „леп на маму, паметан на тату” и то у овом другом делу. Једна студија, наиме, тврди да су за интелигенцију заслужне маме. Иако се одувек знало да је ова људска особина наследна, веровало се да заслуге за то имају оба родитеља. Међутим, више студија показало је да се гени интелигенције преносе путем икс хромозома, а жене их имају по два, што значи да деца имају две шансе да наследе памет од мајки. И испитивање спроведено пре 22 године, у којем је учествовало 12.500 људи старости од 14 до 22 године, показало је да је најбољи предзнак интелигенције управо коефицијент интелигенције мајке. Без обзира на то што и очеви сматрају да су заслужни за интелект детета, јер и они носе икс хромозом,

Друштво

06.10.2016 у 11:09

Влада формирала Национални савет за науку

Влада Србије именовала је чланове новог Националног савета за научни и технолошки развој, на чијем челу ће убудуће бити академик Зоран В. Поповић из Института за физику. Поповић је и потпредседник Српске академије наука и уметности задужен за природне науке, а у изјави за наш лист каже да се нада да ће прва седница Националног савета бити одржана већ наредне недеље. Биографија академика Поповића Зоран В. Поповић је рођен у Аранђеловцу 1952. године и инжењер је електротехнике – техничка физика. Дипломирао је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду 1975, а докторирао на Универзитету у Љубљани 1984. године. Редовни члан САНУ је од 2012. Научни је саветник Института за физику од 1975. и директор Центра за физику чврстог стања и нове материјале. За редовног

Магазин

30.09.2016 у 12:02

Нова сазнања о енергијама црних рупа

Црне рупе одувек су биле изузетно занимљиве за научнике који још увек откривају нове информације о тим свемирским феноменима, у којима је гравитација толико јака да чак ни светлост не може да побегне. Црне рупе се формирају када такозване супер велике звезде експлодирају у изванредне, али краткотрајне супернове. Сва материја, која се распрши услед те масивне експлозије, нестане у року од неколико седмица или месеци, а гравитација све то уруши у веома мали простор. Неки нови подаци с јапанског сателита сада помажу при дешифровању тајни ових невидљивих небеских тела. Црне рупе су невидљиве за људско око. Међутим, телескопи са специјалним инструментима могу да их лоцирају на основу тога како утичу на оближње звезде. Јапанска свемирска агенција је у фебруару лансирала сателит

Магазин

28.09.2016 у 18:04

Откривена вода на Јупитеровом сателиту „Европа”

Вашингтон – Америчка свемирска агенција НАСА објавила је да снимци које је начинио телескоп „Хабл” доказују да на Јупитеровом сателиту „Европа” постоји океан испуњен водом, који се налази испод неколико километара дебелог слоја леда. Научници су навели да је могуће и постојање воде на површини „Европе”, као и да су нашли могуће доказе о постојању воде и на другим Јупитеровим природним сателитима, пренео је Танјуг. Спрема се нова летелица Када је председник САД Барак Обама предложио буџет од 18,5 милијарди долара за тамошњу свемирску агенцију за 2016. годину, Насин финансијски директор тражио је још додатних 30 милиона долара за припрему слања мисије на Јупитеров сателит „Европу”. Научници из Насине лабораторије за млазни погон у калифорнијском граду Пасадена радили

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

20.06.2026 у 09:00

План за Аутокоманду постао оправдање за 15. март

20.06.2026 у 09:00

Данас почиње купалишна сезона на Ади Циганлији

20.06.2026 у 08:54

У државним институцијама у Венецуели уклањају се портрети Николаса Мадура

20.06.2026 у 08:46

Пипер: Блокадери сами потврдили аутентичност документа који је објавило тужилаштво

20.06.2026 у 08:38

Државни дуг Јерменије више него удвостручен током Пашињановог мандата

20.06.2026 у 08:32

Парастос жртвама Јадовна код Шаранове јаме на Велебиту