Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: археологија

Живот и стил

24.07.2016 у 21:00

Све тајне дечака фараона

Један од најпознатијих египатских фараона свакако је Тутанкамон. Живот овога дечака владара из времена древног Египта и дан-данас голица машту многобројних туриста који посећују Египатски музеј у Каиру, али и многих научника који не престају да изучавају фараона чија је гробница откривена потпуно нетакнута. Недавно су научници јавности представили још једно сензационално откриће – анализа ДНК дечака фараона показала је присуство и мушких и женских полних карактеристика. Једноставним речником речено, владар Египта за живота је „патио” од хермафродитизма. Термин „хермафродитизам” потиче из старе Грчке. Мит каже да су Хермес и Афродита имали сина, дивног младић по имену Хермафродит, који је постао љубавник Диониса, бога вина. У њега се смртно заљубила нимфа Салмакида и одвела

Друштво

22.07.2016 у 10:22

Легални ренџери пустоше неолитска налазишта

ПАРАЋИН - Виши научни сарадник Археолошког института Београд Славиша Перић указао је данас да су неолитска налазишта на удару дивљих копача, међу којима предњаче легално регистровани „Архо аматери Србије” у униформама које су сличне оним што носи полиција, односно, ренџери, и са значкама „Археолошке чуварске службе”. „Опремљени су савременом опремом, детекторима који разврставају гвожђе од злата и одређују дубину, а понегде, као пре три године на локалитету у Супској код Ћуприје, употребљавају и багере. Када они раде, археолозима је тешко прићи том месту јер они постављају страже”, рекао је Перић новинарима у Дреновцу код Параћина где руководи радовима на овдашњем неолитском локалитету. „Они, под плаштем заштитника, уствари пљачкају археолошка добра Србије, пронађене предмете

Култура

14.07.2016 у 22:00

Благо „Медијане” добило кров

Ниш – Ниш има изузетну историју, а да та историја не би остала под земљом или песком последњих година много тога је учињено да буде доступна јавности и посетиоцима. На једном од највећих, али свакако и најлепших и највреднијих у сваком смислу, на Археолошком налазишту „Медијана” на локацији између Ниша и Нишке Бање, после много година поново су отворене капије. Након великих грађевинских радова на изградњи кровне конструкције којом су значајне вредности на овом локалитету покривене и заштићене од оштећења и временских неприлика, који су првобитно планирани да буду завршени још 2013. године, када је у Нишу одржана централна свечаност обележавања 17 векова од доношења Миланског едикта, ових дана коначно су Нишлије и сви гости града добили прилику да виде прелепе мозаике и остали

Наука

11.07.2016 у 14:21

Пронађени Будини остаци

Група археолога открила је у Нанђингу 2010. године фрагменте костију за које се сада верује да би могли да припадају Буди, путујућем учитељу, мудрацу и оснивачу будизма. Археолози су у пећини открили храм, а испод њега крипту. У крипти је лежао скривен повећи камени ковчег, а у њему је била ступа, живописни олтар за медитацију. Живописи из Будина живота Златни и сребрни ковчежићи украшени су сликама биљке лотуса, птица феникса и богова који су обезбеђивали сандук мачевима. На спољном ковчегу су слике духова Апсарас, приказаних с музичким инструментима. Паријетална Будина кост постављена је у златни ковчег с три боце кристала. На спољној страни ступе угравирано је више слика Буде са сценама из његовог живота, од рођења до достигнуте паринирване, па до смрти, у складу с

Култура

16.06.2016 у 08:05

Откривене тајне студеничког комплекса

О Студеници се, коначно, скоро све зна и то све налази се пред читаоцима у монографији „Манастир Студеница, археолошка открића”, првој овакве врсте код нас, која је издата прошле године (Републички завод за заштиту споменика културе и Археолошки институт), а чији је аутор др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института САНУ. Овај комплекс један је од ретких који је систематски истраживан и то у целини и чији је вековни живот сада осветљен, након што су истраживања, која су почела још средином прошлог века, у почетку архитектонска а потом и археолошка, недавно окончана. Ишчитавање слојева земље који илуструју историју ове светиње водило је Поповића и колеге кроз лавиринт проналазака – од истраживања самих храмова и здања, преко артефаката од керамике, стакла и предмета култне

Коментари

14.06.2016 у 08:05

Да ли нам је потребно античко културно наслеђе?

Територија данашње Србије у доба касне антике била је једна од најзначајнијих области Римског царства. Овде је рођено неколико будућих царева, а пресудне битке које су их довеле на власт дешавале су се на нашим просторима. Римски Сирмијум, данашња Сремска Митровица, за време Константина Великог био је једна од четири званичне резиденције Царства. У њему су се налазили царска палата и хиподром, на којем су приређиване игре којима је и цар присуствовао. Константин Велики, рођен у Наису, данашњем Нишу, у овом граду и у суседној Медијани имао је своје резиденције. Његов претходник цар Галерије, рођен у околини Зајечара, у Гамзиграду је подигао палату Felix Romuliana, која је добила име по његовој мајци Ромули. Сирмијум, Гамзиград, Наис и Медијана су археолошки локалитети од изузетног значаја,

Спектар

11.04.2016 у 13:01

Чека се одговор о тајнама Тутанкамонове гробнице

Полазна тачка у новом испитивању Тутанкамонове гробнице треба да буде откривање истине, а не да ли она садржи или не скривене одаје – изјавио је почетком месеца на конференцији за новинаре у Луксору министар за старине Египта Калед ел Анани, који је функцију од Мамдуха ел Даматија преузео у марту ове године. Ел Анани је најавио још једну етапу скенирања, која ће крајем месеца бити обављена у брдима изнад гробнице. Биће употребљен радар који „продире” до 40 метара испод земље, па ће се на тај начин открити да ли одаје уопште постоје. Министар је додао да ће на међународној конференцији у мају у Египатском музеју у Каиру бити саопштени резултати досадашњих истрага и дискутоваће се о томе да ли просторије постоје и, ако се испостави да постоје, који је најбољи начин да им се приступи,

Магазин

05.04.2016 у 12:15

Нема потврде о скривеним одајама у Тутанкамоновој гробници

Каиро – Нови египатски министар за антиквитете и баштину саопштио је да треба сачекати још неколико недеља пре званичне потврде о постојању две скривене одаје у гробници египатског фараона Тутанкамона у Луксору. Његов претходник Мамдух ел Дамати, који је пре недељу дана смењен после реконструкције египатске владе, најавио је да ће ускоро на засебној конференцији за новинаре саопштити најновије резултате анализа археолога. Коментаришући најаву свог претходника, нови министар Халед ел Анани изјавио је да су неопходне бројне додатне провере пре коначног закључка и додао да за сада „ништа није сигурно”. Ел Дамати изјавио је половином марта да су археолози путем посебних уређаја установили да постоји 90 одсто шансе да се у гробници фараона Тутанкамона у Луксору налазе две скривене одаје.

Живот и стил

04.04.2016 у 13:50

Пронађен древни запис о нападу Гота на Грчку

Фрагменти древног текста на грчком у којем је описан напад Гота на Грчку у трећем веку нове ере пронађени су у Националној библиотеци Аустрије. Битка се водила у Термопилском кланцу у средишњој Грчкој, која је у то доба била део огромног Римског царства. Користећи спектралну анализу (одређивањем својстава материје помоћу електромагнетних таласа објекат се обасја светлошћу чији се спектар касније детаљно анализира), стручњаци су увећали делове текста како би могли да их прочитају. Утврдили су и да су фрагменти начињени у 11. веку као копија текста који је у трећем веку написао атински историчар Дексип. Предавач класичне историје на Универзитету у Оксфорду Кристофер Малан и предавач историје Римског царства на Универзитету у Квинсленду Кајлан Дејвенпорт превели су текст. Дексип је

Култура

05.04.2016 у 08:30

Важно је да Палмира није срушена до темеља

Обнова „Пешчане Венеције”, како још зову сиријску Палмиру, која се налази на листи светске баштине Унеска а чије су грађевине током скоро годину дана опсаде разарали припадници Исламске државе, свакако је технички остварив задатак, тврде страни стручњаци а преносе агенције. Међутим, конкретна процена до које ће мере она бити рестаурисана и колико ће тај посао трајати моћи ће да се да тек кад се буде завршио рад руских деминера, који се већ налазе у провинцији Хомс како би почели са рашчишћавањем рушевина. Почетак радова зависиће и од тренутне ситуације на терену, коју могу да отежају евентуална нова ратна дејства. Како за „Политику” објашњава др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института САНУ, који је догађаје у вези са овим локалитетом помно пратио и пре него што

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

22.06.2026 у 02:02

Топло, али променљиво облачно, уз могуће обилне пљускове и грмљавину

22.06.2026 у 01:51

Посебна светлосна пројекција на Кули Београд поводом Светског дана музике

22.06.2026 у 01:37

Запад греши ако мисли да може да порази Русију

22.06.2026 у 01:14

Поморски саобраћај се и даље одвија кроз Ормуски мореуз

22.06.2026 у 01:04

Десничар Абелардо Де Ла Есприела води на председничким изборима у Колумбији

22.06.2026 у 00:59

Алармантно у Чикагу: Најмање 7 мртвих, 38 повређених