Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Život i stil

24.07.2016 u 21:00

Sve tajne dečaka faraona

Jedan od najpoznatijih egipatskih faraona svakako je Tutankamon. Život ovoga dečaka vladara iz vremena drevnog Egipta i dan-danas golica maštu mnogobrojnih turista koji posećuju Egipatski muzej u Kairu, ali i mnogih naučnika koji ne prestaju da izučavaju faraona čija je grobnica otkrivena potpuno netaknuta. Nedavno su naučnici javnosti predstavili još jedno senzacionalno otkriće – analiza DNK dečaka faraona pokazala je prisustvo i muških i ženskih polnih karakteristika. Jednostavnim rečnikom rečeno, vladar Egipta za života je „patio” od hermafroditizma. Termin „hermafroditizam” potiče iz stare Grčke. Mit kaže da su Hermes i Afrodita imali sina, divnog mladić po imenu Hermafrodit, koji je postao ljubavnik Dionisa, boga vina. U njega se smrtno zaljubila nimfa Salmakida i odvela

Društvo

22.07.2016 u 10:22

Legalni rendžeri pustoše neolitska nalazišta

PARAĆIN - Viši naučni saradnik Arheološkog instituta Beograd Slaviša Perić ukazao je danas da su neolitska nalazišta na udaru divljih kopača, među kojima prednjače legalno registrovani „Arho amateri Srbije” u uniformama koje su slične onim što nosi policija, odnosno, rendžeri, i sa značkama „Arheološke čuvarske službe”. „Opremljeni su savremenom opremom, detektorima koji razvrstavaju gvožđe od zlata i određuju dubinu, a ponegde, kao pre tri godine na lokalitetu u Supskoj kod Ćuprije, upotrebljavaju i bagere. Kada oni rade, arheolozima je teško prići tom mestu jer oni postavljaju straže”, rekao je Perić novinarima u Drenovcu kod Paraćina gde rukovodi radovima na ovdašnjem neolitskom lokalitetu. „Oni, pod plaštem zaštitnika, ustvari pljačkaju arheološka dobra Srbije, pronađene predmete

Kultura

14.07.2016 u 22:00

Blago „Medijane” dobilo krov

Niš – Niš ima izuzetnu istoriju, a da ta istorija ne bi ostala pod zemljom ili peskom poslednjih godina mnogo toga je učinjeno da bude dostupna javnosti i posetiocima. Na jednom od najvećih, ali svakako i najlepših i najvrednijih u svakom smislu, na Arheološkom nalazištu „Medijana” na lokaciji između Niša i Niške Banje, posle mnogo godina ponovo su otvorene kapije. Nakon velikih građevinskih radova na izgradnji krovne konstrukcije kojom su značajne vrednosti na ovom lokalitetu pokrivene i zaštićene od oštećenja i vremenskih neprilika, koji su prvobitno planirani da budu završeni još 2013. godine, kada je u Nišu održana centralna svečanost obeležavanja 17 vekova od donošenja Milanskog edikta, ovih dana konačno su Nišlije i svi gosti grada dobili priliku da vide prelepe mozaike i ostali

Nauka

11.07.2016 u 14:21

Pronađeni Budini ostaci

Grupa arheologa otkrila je u Nanđingu 2010. godine fragmente kostiju za koje se sada veruje da bi mogli da pripadaju Budi, putujućem učitelju, mudracu i osnivaču budizma. Arheolozi su u pećini otkrili hram, a ispod njega kriptu. U kripti je ležao skriven poveći kameni kovčeg, a u njemu je bila stupa, živopisni oltar za meditaciju. Živopisi iz Budina života Zlatni i srebrni kovčežići ukrašeni su slikama biljke lotusa, ptica feniksa i bogova koji su obezbeđivali sanduk mačevima. Na spoljnom kovčegu su slike duhova Apsaras, prikazanih s muzičkim instrumentima. Parijetalna Budina kost postavljena je u zlatni kovčeg s tri boce kristala. Na spoljnoj strani stupe ugravirano je više slika Bude sa scenama iz njegovog života, od rođenja do dostignute parinirvane, pa do smrti, u

Kultura

16.06.2016 u 08:05

Otkrivene tajne studeničkog kompleksa

O Studenici se, konačno, skoro sve zna i to sve nalazi se pred čitaocima u monografiji „Manastir Studenica, arheološka otkrića”, prvoj ovakve vrste kod nas, koja je izdata prošle godine (Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Arheološki institut), a čiji je autor dr Marko Popović, naučni savetnik Arheološkog instituta SANU. Ovaj kompleks jedan je od retkih koji je sistematski istraživan i to u celini i čiji je vekovni život sada osvetljen, nakon što su istraživanja, koja su počela još sredinom prošlog veka, u početku arhitektonska a potom i arheološka, nedavno okončana. Iščitavanje slojeva zemlje koji ilustruju istoriju ove svetinje vodilo je Popovića i kolege kroz lavirint pronalazaka – od istraživanja samih hramova i zdanja, preko artefakata od keramike, stakla i predmeta kultne

Komentari

14.06.2016 u 08:05

Da li nam je potrebno antičko kulturno nasleđe?

Teritorija današnje Srbije u doba kasne antike bila je jedna od najznačajnijih oblasti Rimskog carstva. Ovde je rođeno nekoliko budućih careva, a presudne bitke koje su ih dovele na vlast dešavale su se na našim prostorima. Rimski Sirmijum, današnja Sremska Mitrovica, za vreme Konstantina Velikog bio je jedna od četiri zvanične rezidencije Carstva. U njemu su se nalazili carska palata i hipodrom, na kojem su priređivane igre kojima je i car prisustvovao. Konstantin Veliki, rođen u Naisu, današnjem Nišu, u ovom gradu i u susednoj Medijani imao je svoje rezidencije. Njegov prethodnik car Galerije, rođen u okolini Zaječara, u Gamzigradu je podigao palatu Felix Romuliana, koja je dobila ime po njegovoj majci Romuli. Sirmijum, Gamzigrad, Nais i Medijana su arheološki lokaliteti od izuzetnog značaja,

Spektar

11.04.2016 u 13:01

Čeka se odgovor o tajnama Tutankamonove grobnice

Polazna tačka u novom ispitivanju Tutankamonove grobnice treba da bude otkrivanje istine, a ne da li ona sadrži ili ne skrivene odaje – izjavio je početkom meseca na konferenciji za novinare u Luksoru ministar za starine Egipta Kaled el Anani, koji je funkciju od Mamduha el Damatija preuzeo u martu ove godine. El Anani je najavio još jednu etapu skeniranja, koja će krajem meseca biti obavljena u brdima iznad grobnice. Biće upotrebljen radar koji „prodire” do 40 metara ispod zemlje, pa će se na taj način otkriti da li odaje uopšte postoje. Ministar je dodao da će na međunarodnoj konferenciji u maju u Egipatskom muzeju u Kairu biti saopšteni rezultati dosadašnjih istraga i diskutovaće se o tome da li prostorije postoje i, ako se ispostavi da postoje, koji je najbolji način da im se

Magazin

05.04.2016 u 12:15

Nema potvrde o skrivenim odajama u Tutankamonovoj grobnici

Kairo – Novi egipatski ministar za antikvitete i baštinu saopštio je da treba sačekati još nekoliko nedelja pre zvanične potvrde o postojanju dve skrivene odaje u grobnici egipatskog faraona Tutankamona u Luksoru. Njegov prethodnik Mamduh el Damati, koji je pre nedelju dana smenjen posle rekonstrukcije egipatske vlade, najavio je da će uskoro na zasebnoj konferenciji za novinare saopštiti najnovije rezultate analiza arheologa. Komentarišući najavu svog prethodnika, novi ministar Haled el Anani izjavio je da su neophodne brojne dodatne provere pre konačnog zaključka i dodao da za sada „ništa nije sigurno”. El Damati izjavio je polovinom marta da su arheolozi putem posebnih uređaja ustanovili da postoji 90 odsto šanse da se u grobnici faraona Tutankamona u Luksoru nalaze dve skrivene

Život i stil

04.04.2016 u 13:50

Pronađen drevni zapis o napadu Gota na Grčku

Fragmenti drevnog teksta na grčkom u kojem je opisan napad Gota na Grčku u trećem veku nove ere pronađeni su u Nacionalnoj biblioteci Austrije. Bitka se vodila u Termopilskom klancu u središnjoj Grčkoj, koja je u to doba bila deo ogromnog Rimskog carstva. Koristeći spektralnu analizu (određivanjem svojstava materije pomoću elektromagnetnih talasa objekat se obasja svetlošću čiji se spektar kasnije detaljno analizira), stručnjaci su uvećali delove teksta kako bi mogli da ih pročitaju. Utvrdili su i da su fragmenti načinjeni u 11. veku kao kopija teksta koji je u trećem veku napisao atinski istoričar Deksip. Predavač klasične istorije na Univerzitetu u Oksfordu Kristofer Malan i predavač istorije Rimskog carstva na Univerzitetu u Kvinslendu Kajlan Dejvenport preveli su tekst. Deksip je

Kultura

05.04.2016 u 08:30

Važno je da Palmira nije srušena do temelja

Obnova „Peščane Venecije”, kako još zovu sirijsku Palmiru, koja se nalazi na listi svetske baštine Uneska a čije su građevine tokom skoro godinu dana opsade razarali pripadnici Islamske države, svakako je tehnički ostvariv zadatak, tvrde strani stručnjaci a prenose agencije. Međutim, konkretna procena do koje će mere ona biti restaurisana i koliko će taj posao trajati moći će da se da tek kad se bude završio rad ruskih deminera, koji se već nalaze u provinciji Homs kako bi počeli sa raščišćavanjem ruševina. Početak radova zavisiće i od trenutne situacije na terenu, koju mogu da otežaju eventualna nova ratna dejstva. Kako za „Politiku” objašnjava dr Marko Popović, naučni savetnik Arheološkog instituta SANU, koji je događaje u vezi sa ovim lokalitetom pomno pratio i pre nego što

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: arheologija