Недеља, 07.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: традиција

Србија

15.06.2018 у 09:47

Није торба што је некад била

Крагујевац – Свака торба је имала своју намену и по начину израде и шарама знало се тачно коме припада. Израђивале су се углавном од вуне, а бисаге, које су служиле за пренос робе на коњу, од кострети – чврсте козје длаке. Постојале су торбе за свакодневну употребу и оне за свечаније прилике, какве су се носиле приликом рођења детета. За славски колач и буклију ткана је посебна торба, а биле су и вредан дар. Израђивале су их жене, када не би имале посла на њиви или у башти. Оне су од ткања торби, које су понекад украшавале и кићанкама, створиле посебну уметност. О улози ткане врећице која се носи(ла) о рамену говори изложба „Торбе” крагујевачког етнолога Светлане Радојковић. У „Кући проте Милоја Барјактаровића” изложени су примерци шумадијске торбе с краја 19. и почетка 20. века,

Београд

15.05.2018 у 08:40

Седам деценија чувари наслеђа и културе

Национални ансамбл „Коло” обележио је седам деценија свог постојања свечаним концертом у „Мадленијануму”. – Славимо 70 година у којима се све око нас мењало, почев од тога на који начин људи живе. Технологија је напредовала невероватном брзином, цео свет се трансформисао. Више пута. А током свега тога ми смо очували оно што је највредније – наше наслеђе, традицију и културу. И то поново откривамо. Ми смо веза између прошлости и будућности. Ми смо ту да будемо чувар нашег наслеђа и ледоломац наше културе – позивајући госте да уживају у програму поручио је Владимир Декић, директор Ансамбла „Коло”. На репертоару су биле игре из околине Београда, „Калач” – игра из Призрена постављена у кореографији чувене Олге Сковран када је ансамбл основан 1948. године, а пажњу публике привукло је

Магазин

10.01.2018 у 13:15

Нема веће казне од заборава

Да би нас други поштовали прво ми морамо поштовати себе, а без знања о себи нећемо знати ништа ни о другима. Ово је основно правило које влада међу људима и народима хиљадама година, каже етнолог Драгомир Антонић један од наших најбољих познавалаца народних обичаја и традиције. Он је последњих неколико година обновио Српски народни календар који наизменично издају „Службени гласник” и „Информатика”. Традиција календара у српској историји је дуга више од сто педесет година. А та потреба за њиховим постојањем настала је из жеље самог народа да празнује своје свеце и да чува обичаје, да записује пословице, изреке, да чита тумачења астрономских знакова.

Свет

07.01.2018 у 22:00

Истеривање ђавола у атинском предграђу

Од нашег дописника Атина – Рат између становника и председника приобалне општине Палео фалиро неће се, све су прилике, завршити добро. Или ће, пре десетак дана постављена, скулптура црвеног анђела заштитника који Грке подсећа на ђавола бити уклоњена, или ће, како појединци прете – „пасти крв”. Страсти су до те мере узбуркане да се може очекивати свашта. Умешала се црква, свештеници из локалне цркве познате под називом „Панагица”, до сада је сакупљено неколико хиљада протестних потписа... Акција се наставља, у њу се укључује већина становника ове имућне општине са најстаријим становништвом, свакодневно се организују протести. Из дана у дан грађани су све узнемиренији због, како кажу, „црвеног ђавола без лица који их подсмешљиво посматра са високог стуба”.

Друштво

04.09.2017 у 09:28

Од соло певања до гастрономије

Најбројније манифестације су оне на којима се представља традиционално стваралаштво. То су разноврсне фолклорне смотре на којима учествују културно-уметничка друштва и локални аматерски, мада понекад и професионални ствараоци. Последњих 10–15 година повећан је број привредних манифестација и ревијалних смотри попут „Џипијаде” или Фестивала „фића”. – По броју самих догађаја, али не нужно и посетилаца, најмање је условно речено уметничких манифестација. Разлог томе се можда може довести у везу с релативно маргиналним положајем уметничког образовања и васпитања као и генерално тешким условима за бављење уметношћу – каже за „Политику” др Маша Вукановић, истраживач Завода за проучавање културног развитка. Типологија светковина према врсти програма, услед промена које се дешавају током

Србија

06.08.2017 у 19:10

Сабор чува традицију Левча

Рековац – Порта средњовековног манастира Каленић и подно Гледића протеклог викенда одзвањала је песмом и игром 19 културно-уметничких друштава из Србије и региона, мирисала је на старинска јела каја су припремиле жене неколико удружења, а пажњу окупљених несумњиво су привукли и здравичари који су се надметали у казивању здравица на дводневном 48. Сабору „Прођох Левач, прођох Шумадију”. За најлепшу саборицу проглашена је Мирјана Павловић (17) из Великих Крупаца, прва пратиља је Дана Фелбаб из Новог Сада, а друга пратиља је Емилија Бажаљева из Луга.

Србија

29.07.2017 у 21:41

Жмаре, јело које чува влашку традицију

Петровац на Млави – Девету годину заредом, у влашком селу Кладурово, надомак Петровца на Млави, одржано је традиционално такмичење у кувању жмара, аутентичног влашког јела. Власи овај свој специјалитет зову жумијаре, па одатле и назив манифестације Жумаријада. Ни високе температуре нису спречиле чувене куваре овог села подно Хомоља да по 18 сати, колико је потребно да се спремe жмаре, проведу поред казана. А крчкало се чак петнаест котлића, што је више од једне тоне овог јела. И већ око 17 часова, казани и тањири били су празни, што домаћинима говори да је манифестација успела.

Колумнисти

20.06.2017 у 08:35

Шта је то „идентитетска политика”

За многе постоји посебан део политике који се бави питањима „идентитета”. Ради се о томе да се полази од претпоставке да постоји нешто као „портрет једног народа” и да би политика требало да се брине око тог портрета тако што охрабрује црте народа које улазе у портрет, а да обесхрабрује оне које се налазе изван. Дакле, узмемо један идентитет, претпоставимо да се он може применити на цео народ и све његове припаднике и онда форсирамо особине које постоје у тој слици. То може да изгледа као одлична идеја. Рецимо, људи у Србији су били велики Југословени, махом секуларних уверења, расположени за интеграције у веће политичке целине, окренути модерним вредностима, политички прозападно оријентисани и у принципу левичари, макар је то било тако у времену социјализма. Пишу и ћирилицом и

Живот и стил

16.05.2017 у 21:00

Капи кише на ханбоку

Ханбок – традиционална корејска ношња – отеловљује филозофију по којој живе становници ове далеке земље, чија је срж прихватање природе и живот у сагласју са њом. Управо се овим одевним предметом, утканим у савремене токове, бави Хе Сун Ли, уметница чије је радове прошле године могла да види париска публика у Лувру, у Музеју декоративне уметности, док ће пред нашом бити у суботу, 20. маја, ексклузивно током Ноћи музеја, у УК Пароброд на поставци „Тајно наслеђе”. Како Хе Сун Ли објашњава, све у вези са ханбоком је природно – и материјали и боја на њима, а свака се одевна комбинација прави по избору и мери особе која је носи, што је чини непоновљивом.

Србија

17.04.2017 у 20:41

Поливачи одржали обичај у Бајмоку

Суботица – У понедељак после Ускрса у домаћинским кућама у насељу Бајмок поред Суботице широм су раскриљене капије, закићене тек процвалим ђурђевком и јоргованом, а газде, али и комшилук, нестрпљиво гледају низ улицу. Чекају поворку која не жури, али се чује: четири фијакера с младићима и у петом музика од раног јутра крстаре улицама Бајмока.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

07.06.2026 у 13:20

Дан Поште - 186 година од успостављања поштанског саобраћаја у Србији

07.06.2026 у 13:19

Крунић и Данилина без титуле на Ролан Гаросу

07.06.2026 у 13:17

Јавна расправа о Нацрту измена Закона о платним услугама до 11. јуна

07.06.2026 у 13:15

Вучевић: Србија преживела блокадере захваљујући патриотама

07.06.2026 у 13:06

Министарство културе суфинансира радове на Опленачкој цркви са 10 милиона динара

07.06.2026 у 13:01

Отровни медитерански паук шири се Немачком