Недеља, 21.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: кредит

Економија

04.10.2016 у 22:00

Задужени у швајцарцима охрабрени да туже банке

Власници кредита индексираних у швајцарским францима ових дан масовно одлучују да поднесу тужбе за раскид уговора о кредиту. Ово би могло да буде ново могуће решење проблема који у Србији мучи око 20.000 породица. Потрошачке организације, охрабрене недавном изјавом др Драгише Слијепчевића, судије Уставног суда, који је рекао да су ови кредити изгубили смисао за једну уговорну страну (клијенте) те да су подложни раскиду уговора, позвале су задужене у швајцарцима да подносе групне тужбе. На недавно одржаном семинару на Златибору, он је рекао да би нижестепени судови требало да прихватају ове тужбе и да ће „у случају да не буде тако Уставни суд заузети такав став“

Теме недеље.

04.10.2016 у 09:15

Ауто-кредита као блата

Желите нов ауто? Раније многима пусти сан, сада може да буде да буде сасвим остварљива опција, уз бескаматни кредит. Увозник познатог француског произвођача нуди аутомобиле на бескаматни кредит до 36 месеци па је повољно то што не морате да потрошите сву готовину коју сте припремили или уштедели за куповину новог аутомобила. Клијенти који желе да искористе програм „старо за ново”, уз постојећи половни аутомобил, с бескаматним кредитом, могу веома лако доћи до новог возила. Учешће је 40 одсто, а остатак на рате. И заиста, кад се изведе рачуница, испада да је тако. Банке су профитне институције и у највећој мери приходи су им камате на кредите. Ако ово имамо у виду, онда је јасно да прави бескаматни кредити не постоје. Постоје само „бескаматни кредити” у којем камату плаћа неко други. У

Теме недеље.

03.10.2016 у 21:00

Лабава каматна политика подстиче нестабилност

Осам година од избијања глобалне финансијске кризе, централне банке широм света довијају се да подстакну раст анемичне привреде и подигну инфлацију, маневрисање каматним стопама и (или) доштампавање новца. Од колапса америчке банке „Браћа Лиман” у јесен 2008. године, централне банке широм света чак 669 пута маневрисале су каматним стопама, пребројала је „Банк оф Америка Мерил Линч”. У грчевитом настојању да оживе кредитирање привреде и становништва, 57 централних банака (од тога 10 у развијеном делу света) лане је чак 110 пута обарало каматне стопе, док је тренд у 2016. још бржи: у првом тромесечју ове године базне камате измењене су 99 пута. Резултати изнуђених, а баснословних стимулативних мера су скромни, оценио је крајем седмице Марио Драги, председник Европске централне банке –

Теме недеље.

03.10.2016 у 09:11

„Швајцарци” пред судом

Грађани Србије који имају кредите индексиране у швајцарским францима почели су да подносе групне тужбе против банака. Из суседне Хрватске, где је прошле године усвојен закон којим су кредити грађана о трошку банака конвертовани из франака у евре – што је модел који желе и српски дужници – такође стижу вести о тужби. Годину и по од како је Народна банка предложила четири модела конвертовања кредита, дужници су се одлучили на групне тужбе против банака. „Очекујемо да ћемо банке на тај начин затрпати великим бројем нових тужби, исто као што смо урадили с тужбама за камате од пре три-четири године, кад смо то почели да радимо и на тај начин натерали Народну банку Србије да направи измене Закона о заштити корисника финансијских услуга и донесе одлуку којом је грађанима враћен новац од

Теме недеље.

01.10.2016 у 22:00

Рефинансирање као појас за спасавање

Број рефинансирајућих кредита од почетка ове године порастао је за готово 30 одсто. Статистички, ова врста позајмице забележила је и највећи скок, што довољно говори о задужености грађана у Србији. Просечан корисник ове врсте кредита, како је показало недавно истраживање финансијског портала „Каматица”, месечно банкама плаћа 20.000 динара за заостале дугове, и упорно трага за додатних 5.000 евра како би затворио постојеће кредите, дозвољени минус и кредитне картице. Спреман је да за то плати четвртином своје месечне зараде од око 400 евра и углавном му је важно да од банке добије што дужи рок отплате

Економија

23.09.2016 у 22:05

Динарски стамбени кредити с каматом мањом од пет одсто

Банке су почеле да нуде стамбене кредите у динарима с каматом нижом од пет одсто годишње колико је до пре неколико година практично износила камата на кредите индексиране у еврима. За сада само једна банка има у понуди овако ниску камату од 4,9 одсто, иако све оне имају обавезу да понуде кредите за кров над главом у домаћој валути. У већини банака камата је осам, девет одсто годишње. Камата на динарски стамбени зајам у овом случају, међутим, није фиксна да би се могло очекивати да ће за цео период отплате остати иста, већ је реч о променљивој камати која зависи од белибора, референтне каматне стопе за динарска средства понуђене од стране банака на српском међубанкарском тржишту. На крају августа она је износила 3,77 одсто. У неким турбулентнијим временима, с већом инфлацијом, белибор

Економија

19.09.2016 у 08:30

Све задуженији с истим платама

Иако зараде последњих година мање-више стоје у месту у реалним износима грађани су све задуженији. У односу на период од пре десет година задуженост по становнику увећана је практично два и по пута и сада сваки становник банкама у просеку дугује 940 евра. У 2006. години та задуженост је, поређења ради, износила 401 евро, а у 2012. години тај износ је дуплиран. Највише се банкама дугује по кредитима и то у просеку 867 евра, за минус по текућем рачуну просечна позајмице је 30 евра, за кредитне картице дуг је 38 евра, а за куповину на лизинг, када се најчешће купују кола или нека опрема за фирму, дуг је шест евра по становнику. Грађани Србије су ипак мање задужени од осталих „станара” бивше Југославије, јер се процењује да Хрвати у просеку дугују 4.000 евра, Словенци 11.000 евра, а

Економија

14.08.2016 у 16:42

Боље планирање, све мањи пенали

Пенали, које држава плаћа зато што транше наменских кредита за пројекте нису у року повучене, у последње три године су све мањи, што значи да је планирање пројеката све боље. Према подацима Министарства финансија, највише новца из буџета на провизије кредитора, колоквијално назване пенали, одлазило је у 2013. години, када је због неповлачења одобреног новца плаћено 8,33 милиона евра, на укупне кредите од 3,67 милијарди евра. Наредне, 2014. године, на исту укупну суму кредита плаћено је 6,8 милиона евра на име пенала, док је у 2015. плаћено 7,5 милиона. За првих седам месеци ове године потребно је платити 3,6 милиона евра пенала, што говори у прилог томе да ће ове године по том основу бити издвојено мање новца него и у 2014, те да се од 2013. наставља тренд бољег

Економија

13.08.2016 у 09:05

Станови могу и за динаре

Динарски стамбени кредити више нису роба без купца. Подаци Народне банке Србије показују да је од почетка 2016. године укупно одобрено око 71 милион динара за стамбене кредите и да они постепено расту. Грубо прерачунато то значи да је динаром купљено 14-15 станова вредности око 50.000 евра, уз учешће петине вредности кредита, или тридесетак упола ниже вредности каквих има у унутрашњости. Наравно да је све то мало и да је на нивоу статистичке грешке у односу на евро индексиране стамбене кредите којих је преко сто хиљада. Међутим, с непостојећом инфлацијом и све нижим каматама на динарске зајмове уопште, за очекивати је да ће стамбени динарски кредити бити све јевтинији и са дужим периодом отплате и да ће зато постати атрактивнији за клијенте банака. Сада камата на динарске стамбене

Уводник

10.08.2016 у 22:00

Канте на кредит

Ових дана у Крагујевцу се отварају понуде за набавку камиона смећара и канти за ђубре. За ту намену град је подигао кредит од Европске банке за обнову и развој у износу од 2,5 милиона евра. Добро, камиони смећари су скупи, то су специјална возила са посебним механизмом која, како ствари стоје, коштају око 150.000 евра по комаду, али зар је кредит морао да се узме и за канте. Зар у буџету нема пара чак ни за то!? Изгледа да нема. А и како би га било, када је у Крагујевцу мало оних који могу да напуне градску касу. Кад то кажемо мислимо, пре свега, на предузећа која су, по природи ствари, велики порески обавезници, свакако већи него „обични” грађани. Мало је у Крагујевцу јаких фирми, а „Фијат” је ослобођен плаћања свих локалних пореза, такса и дажбина, и то на период од десет година, од

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

21.06.2026 у 07:44

Баварски премијер тражи укидање социјалне помоћи за Украјинце у Немачкој

21.06.2026 у 07:43

Смотрич: ИДФ остаје у безбедносној зони у Либану

21.06.2026 у 07:36

Париз под строгим мерама безбедности током Фестивала музике

21.06.2026 у 07:26

Шесторо погинуло у пожару у кући у провинцији Хунан

21.06.2026 у 07:19

Ванредна ситуација у Лос Анђелесу због пожара у складишту

21.06.2026 у 07:07

Петоро повређених у серији напада, полиција сумња на исламофобни мотив