Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Ekonomija

04.10.2016 u 22:00

Zaduženi u švajcarcima ohrabreni da tuže banke

Vlasnici kredita indeksiranih u švajcarskim francima ovih dan masovno odlučuju da podnesu tužbe za raskid ugovora o kreditu. Ovo bi moglo da bude novo moguće rešenje problema koji u Srbiji muči oko 20.000 porodica. Potrošačke organizacije, ohrabrene nedavnom izjavom dr Dragiše Slijepčevića, sudije Ustavnog suda, koji je rekao da su ovi krediti izgubili smisao za jednu ugovornu stranu (klijente) te da su podložni raskidu ugovora, pozvale su zadužene u švajcarcima da podnose grupne tužbe. Na nedavno održanom seminaru na Zlatiboru, on je rekao da bi nižestepeni sudovi trebalo da prihvataju ove tužbe i da će „u slučaju da ne bude tako Ustavni sud zauzeti takav stav“

Teme nedelje.

04.10.2016 u 09:15

Auto-kredita kao blata

Želite nov auto? Ranije mnogima pusti san, sada može da bude da bude sasvim ostvarljiva opcija, uz beskamatni kredit. Uvoznik poznatog francuskog proizvođača nudi automobile na beskamatni kredit do 36 meseci pa je povoljno to što ne morate da potrošite svu gotovinu koju ste pripremili ili uštedeli za kupovinu novog automobila. Klijenti koji žele da iskoriste program „staro za novo”, uz postojeći polovni automobil, s beskamatnim kreditom, mogu veoma lako doći do novog vozila. Učešće je 40 odsto, a ostatak na rate. I zaista, kad se izvede računica, ispada da je tako. Banke su profitne institucije i u najvećoj meri prihodi su im kamate na kredite. Ako ovo imamo u vidu, onda je jasno da pravi beskamatni krediti ne postoje. Postoje samo „beskamatni krediti” u kojem kamatu plaća neko drugi. U

Teme nedelje.

03.10.2016 u 21:00

Labava kamatna politika podstiče nestabilnost

Osam godina od izbijanja globalne finansijske krize, centralne banke širom sveta dovijaju se da podstaknu rast anemične privrede i podignu inflaciju, manevrisanje kamatnim stopama i (ili) doštampavanje novca. Od kolapsa američke banke „Braća Liman” u jesen 2008. godine, centralne banke širom sveta čak 669 puta manevrisale su kamatnim stopama, prebrojala je „Bank of Amerika Meril Linč”. U grčevitom nastojanju da ožive kreditiranje privrede i stanovništva, 57 centralnih banaka (od toga 10 u razvijenom delu sveta) lane je čak 110 puta obaralo kamatne stope, dok je trend u 2016. još brži: u prvom tromesečju ove godine bazne kamate izmenjene su 99 puta. Rezultati iznuđenih, a basnoslovnih stimulativnih mera su skromni, ocenio je krajem sedmice Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke –

Teme nedelje.

03.10.2016 u 09:11

„Švajcarci” pred sudom

Građani Srbije koji imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima počeli su da podnose grupne tužbe protiv banaka. Iz susedne Hrvatske, gde je prošle godine usvojen zakon kojim su krediti građana o trošku banaka konvertovani iz franaka u evre – što je model koji žele i srpski dužnici – takođe stižu vesti o tužbi. Godinu i po od kako je Narodna banka predložila četiri modela konvertovanja kredita, dužnici su se odlučili na grupne tužbe protiv banaka. „Očekujemo da ćemo banke na taj način zatrpati velikim brojem novih tužbi, isto kao što smo uradili s tužbama za kamate od pre tri-četiri godine, kad smo to počeli da radimo i na taj način naterali Narodnu banku Srbije da napravi izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i donese odluku kojom je građanima vraćen novac od

Teme nedelje.

01.10.2016 u 22:00

Refinansiranje kao pojas za spasavanje

Broj refinansirajućih kredita od početka ove godine porastao je za gotovo 30 odsto. Statistički, ova vrsta pozajmice zabeležila je i najveći skok, što dovoljno govori o zaduženosti građana u Srbiji. Prosečan korisnik ove vrste kredita, kako je pokazalo nedavno istraživanje finansijskog portala „Kamatica”, mesečno bankama plaća 20.000 dinara za zaostale dugove, i uporno traga za dodatnih 5.000 evra kako bi zatvorio postojeće kredite, dozvoljeni minus i kreditne kartice. Spreman je da za to plati četvrtinom svoje mesečne zarade od oko 400 evra i uglavnom mu je važno da od banke dobije što duži rok otplate

Ekonomija

23.09.2016 u 22:05

Dinarski stambeni krediti s kamatom manjom od pet odsto

Banke su počele da nude stambene kredite u dinarima s kamatom nižom od pet odsto godišnje koliko je do pre nekoliko godina praktično iznosila kamata na kredite indeksirane u evrima. Za sada samo jedna banka ima u ponudi ovako nisku kamatu od 4,9 odsto, iako sve one imaju obavezu da ponude kredite za krov nad glavom u domaćoj valuti. U većini banaka kamata je osam, devet odsto godišnje. Kamata na dinarski stambeni zajam u ovom slučaju, međutim, nije fiksna da bi se moglo očekivati da će za ceo period otplate ostati ista, već je reč o promenljivoj kamati koja zavisi od belibora, referentne kamatne stope za dinarska sredstva ponuđene od strane banaka na srpskom međubankarskom tržištu. Na kraju avgusta ona je iznosila 3,77 odsto. U nekim turbulentnijim vremenima, s većom inflacijom, belibor

Ekonomija

19.09.2016 u 08:30

Sve zaduženiji s istim platama

Iako zarade poslednjih godina manje-više stoje u mestu u realnim iznosima građani su sve zaduženiji. U odnosu na period od pre deset godina zaduženost po stanovniku uvećana je praktično dva i po puta i sada svaki stanovnik bankama u proseku duguje 940 evra. U 2006. godini ta zaduženost je, poređenja radi, iznosila 401 evro, a u 2012. godini taj iznos je dupliran. Najviše se bankama duguje po kreditima i to u proseku 867 evra, za minus po tekućem računu prosečna pozajmice je 30 evra, za kreditne kartice dug je 38 evra, a za kupovinu na lizing, kada se najčešće kupuju kola ili neka oprema za firmu, dug je šest evra po stanovniku. Građani Srbije su ipak manje zaduženi od ostalih „stanara” bivše Jugoslavije, jer se procenjuje da Hrvati u proseku duguju 4.000 evra, Slovenci 11.000 evra,

Ekonomija

14.08.2016 u 16:42

Bolje planiranje, sve manji penali

Penali, koje država plaća zato što tranše namenskih kredita za projekte nisu u roku povučene, u poslednje tri godine su sve manji, što znači da je planiranje projekata sve bolje. Prema podacima Ministarstva finansija, najviše novca iz budžeta na provizije kreditora, kolokvijalno nazvane penali, odlazilo je u 2013. godini, kada je zbog nepovlačenja odobrenog novca plaćeno 8,33 miliona evra, na ukupne kredite od 3,67 milijardi evra. Naredne, 2014. godine, na istu ukupnu sumu kredita plaćeno je 6,8 miliona evra na ime penala, dok je u 2015. plaćeno 7,5 miliona. Za prvih sedam meseci ove godine potrebno je platiti 3,6 miliona evra penala, što govori u prilog tome da će ove godine po tom osnovu biti izdvojeno manje novca nego i u 2014, te da se od 2013. nastavlja trend boljeg

Ekonomija

13.08.2016 u 09:05

Stanovi mogu i za dinare

Dinarski stambeni krediti više nisu roba bez kupca. Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je od početka 2016. godine ukupno odobreno oko 71 milion dinara za stambene kredite i da oni postepeno rastu. Grubo preračunato to znači da je dinarom kupljeno 14-15 stanova vrednosti oko 50.000 evra, uz učešće petine vrednosti kredita, ili tridesetak upola niže vrednosti kakvih ima u unutrašnjosti. Naravno da je sve to malo i da je na nivou statističke greške u odnosu na evro indeksirane stambene kredite kojih je preko sto hiljada. Međutim, s nepostojećom inflacijom i sve nižim kamatama na dinarske zajmove uopšte, za očekivati je da će stambeni dinarski krediti biti sve jevtiniji i sa dužim periodom otplate i da će zato postati atraktivniji za klijente banaka. Sada kamata na dinarske stambene

Uvodnik

10.08.2016 u 22:00

Kante na kredit

Ovih dana u Kragujevcu se otvaraju ponude za nabavku kamiona smećara i kanti za đubre. Za tu namenu grad je podigao kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 2,5 miliona evra. Dobro, kamioni smećari su skupi, to su specijalna vozila sa posebnim mehanizmom koja, kako stvari stoje, koštaju oko 150.000 evra po komadu, ali zar je kredit morao da se uzme i za kante. Zar u budžetu nema para čak ni za to!? Izgleda da nema. A i kako bi ga bilo, kada je u Kragujevcu malo onih koji mogu da napune gradsku kasu. Kad to kažemo mislimo, pre svega, na preduzeća koja su, po prirodi stvari, veliki poreski obaveznici, svakako veći nego „obični” građani. Malo je u Kragujevcu jakih firmi, a „Fijat” je oslobođen plaćanja svih lokalnih poreza, taksa i dažbina, i to na period od deset godina,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kredit