Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: кредит

Економија

27.06.2016 у 09:10

Табаковић: Нису сви задужени у францима социјални случајеви

Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила је данас, када је реч о грађанима задуженим у швајцарским францима, да међу њима нису сви једнаки, нити социјални случајеви, и да не жели да ико препоручује банци и држави да завлачи руку у џеп свих грађана, како би се решили проблеми појединаца. Табаковић је на РТС-у прецизирала да има 20.400 кредитних партија, а 16.569 грађана, што значи да је 3.831 грађанин задужен са два кредита у швајцарским францима. „Жао ми је када говоримо о том проблему, али бојим се да је очекивање да се проблем реши на другачији начин од онога који је понудила НБС и Влада Србије, да се сваки кредит разматра појединачно са сваким клијентом, довело до тога да грађани дођу у још незавиднију ситуацију”, закључила је Табаковић. (Танјуг)

Колумнисти

16.06.2016 у 08:15

Банкарска трилогија: о кликтању мишем

Већ дуже време група људи, дужника на основу стамбених кредита индексираних у швајцарским францима, протестује пред зградом владе. Шта они желе? На то питање одговорили су транспарентом са поруком: „Шипак банкама!”, уз одговарајућу графичку дораду. Дакле, њихов захтев је да банке не добију ништа. Тиме су се придружили многима у Србији који размену посматрају тако што ја треба да добијем све што ми припада (а сам одлучујем шта je то), док другој страни заузврат не треба ништа да дам. У овом конкретном случају, јесте да ми је банка позајмила новац да купим стан, али због чега бих морао да јој тај новац вратим, и то према уговору који сам потписао без икакве принуде! Правда је, сходно оваквом вредносном суду, да ја добијем све, а осталима – „шипак”. Добро, неко ће рећи – треба имати

Економија

10.06.2016 у 20:05

ККР у Италији куповао лоше зајмове

Од нашег специјалног извештача Фиренца – Амерички приватни инвестициони фонд ККР, чији је долазак најављен и у Србији, у Италији већ годину купује банкарске кредите код којих постоји проблем у отплати. Банке су, између осталог, приморане да чисте своје билансе након стрес теста којим их је подвргла Европска централна банка. Две највеће италијанске банке Уникредит и Интеза Санпаоло потписале су споразум о формирању заједничког фонда у који ће свака од њих да стави око милијарду евра вредних кредита у који ће ККР додатно да инвестира. Микеле Рарис, директор једне од групација банке Интеза Санпаоло, објаснио је групи новинара београдских медија, да се у овом случају не ради о класичној продаји ненаплативих зајмова приватном фонду испод цене. – У тај фонд су премештени зајмови

Економија

08.06.2016 у 22:00

Мале тајне стамбених кредита

Корисници стамбених кредита су поново изложени трошковима на које нису рачунали у време када су се задуживали. Они којима је од последње процене вредности заложене некретнине прошло три године, од банака су добили обавештење да у најкраћем року доставе пореско решење или нову процену вредности некретнине, која иначе кошта од 50 до 100 евра. Проблем је што поједине банке не прихватају процену Пореске управе (чији је посао да утврђују вредност некретнина, јер на основу тога разрезује порез) него искључиво извештај приватних проценитеља и то оних са којима банке сарађују. Народна банке је 2008. године прописала обавезу банкама да једном у три године ажурирају податке о вредности некретнина под хипотеком.

Економија

06.06.2016 у 08:05

Амерички хипотекарни сценарио немогућ у Србији

Домаћи банкарски сектор притиска чудноват проблем да имају вишак средстава, а мањак клијената. Подразумева се оних добрих. Банке на све стране оглашавају своје производе са све нижом ценом коштања, јер су камате у целини у паду. Међутим, да ли су због већих пласмана банке спремне да снизе критеријуме па да, на пример, пласирају стамбене кредите с нижим почетним трошком попут осигурања код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК)? Премија осигурања износи 1,75 одсто износа кредита. Таквих зајмова је све више у понуди, међутим банке кажу да су и поред тога конзервативне, односно опрезне у одобравању пласмана. Подсећања ради, ризични или неосигурани зајмови били су узрок хипотекарне кризе у САД која се после у виду глобалне финансијске кризе прелила на цео свет. У

Економија

03.06.2016 у 09:14

Светска банка: Прво закон о платама и мањи број радника,па 75 милиона долара

Стручњак Светске банке у Београду Срђан Свирчев изјавио је данас да ће 75 милиона долара, које је банка одобрила Србији за подршку реформи јавне администрације и државних финансија, влада моћи да повуче кад оствари конкретне циљеве - спровођење закона о платама у јавном сектору и смањење броја запослених, јачу контролу трошења новца и централизоване јавне набавке. Свирчев је, гостујући у Дневнику РТС-а, прецизирао да постоје четири циља која Србија мора да достигне. „Први је везан за спровођење закона о платама у јавном сектору, други за смањење броја запослених, затим појачана контрола трошења средстава и унапређивање јавних набавки кроз централизовану набавку”, рекао је Свирчев. Као рок за усклађивање плата у јавном сектору, то јест увођење платних разреда, навео је да је

Економија

18.05.2016 у 22:00

Aгенције још неће утеривати кредите грађана

Због тога што банкарски сектор „притиска” око 3,7 милијарди евра тешко или никако наплативих кредита све чешће се чује да би, можда, поново требало дозволити банкама да и неким другим финансијским институцијама, односно специјализованим агенцијама, могу да продају таква потраживања која имају према грађанима, а не само банкама као што је то сада случај. Трговање ненаплативим кредитима међу банкама није дало резултате на чишћењу биланса, па отуда банкари верују да је неминовност да држава дозволи веће трговање ненаплативим зајмовима.

Економија

08.05.2016 у 22:00

Колико кошта позајмица од 100.000 динара

Дозвољени минус по текућем рачуну убедљиво је најскупљи облик задуживања, док је потрошачки динарски кредит најисплативија варијанта у случају да сте принуђени да посегнете за банкарском позајмицом. Истраживање Политикиног „Потрошача” показује да ако бирате између кеш или потрошачког кредита, дозвољене позајмице или кредитне картице, уопште није свеједно за шта ћете се одлучити. Како то изгледа у пракси, покушали смо да покажемо на конкретном примеру. Узели смо износ од 100.000 динара са роком отплате на годину дана. На адресе четири банке у Србији послали смо наизглед лако питање – колики износ ће им клијент платити за тих 12 месеци у случају да се одлучи за сваку од четири понуђене могућности. Иако је рачуница прилично једноставна, конкретан одговор добили смо

Економија

23.04.2016 у 22:05

Keш кредити погурали потрошњу

Становништво је, чини се, почело више да троши. Подаци из банака показују да су грађани у првом кварталу ове године, у односу на исти период прошле, узели нових кредита у вредности од око 300 милиона евра. Како то да грађани више троше када је, у целини, маса плата остала иста, а пензионерима и запосленима у јавном сектору примања су и смањена? Додатно и промет у трговини на мало повећан је за неких десетак одсто – подаци су званичне статистике. Одговор на питање о разлозима за веће задуживање несумњиво је то што су грађани почели да користе предности јевтинијег позајмљивања новца

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

22.06.2026 у 02:02

Топло, али променљиво облачно, уз могуће обилне пљускове и грмљавину

22.06.2026 у 01:51

Посебна светлосна пројекција на Кули Београд поводом Светског дана музике

22.06.2026 у 01:37

Запад греши ако мисли да може да порази Русију

22.06.2026 у 01:14

Поморски саобраћај се и даље одвија кроз Ормуски мореуз

22.06.2026 у 01:04

Десничар Абелардо Де Ла Есприела води на председничким изборима у Колумбији

22.06.2026 у 00:59

Алармантно у Чикагу: Најмање 7 мртвих, 38 повређених