Subota, 20.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: kredit

Ekonomija

27.06.2016 u 09:10

Tabaković: Nisu svi zaduženi u francima socijalni slučajevi

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas, kada je reč o građanima zaduženim u švajcarskim francima, da među njima nisu svi jednaki, niti socijalni slučajevi, i da ne želi da iko preporučuje banci i državi da zavlači ruku u džep svih građana, kako bi se rešili problemi pojedinaca. Tabaković je na RTS-u precizirala da ima 20.400 kreditnih partija, a 16.569 građana, što znači da je 3.831 građanin zadužen sa dva kredita u švajcarskim francima. „Žao mi je kada govorimo o tom problemu, ali bojim se da je očekivanje da se problem reši na drugačiji način od onoga koji je ponudila NBS i Vlada Srbije, da se svaki kredit razmatra pojedinačno sa svakim klijentom, dovelo do toga da građani dođu u još nezavidniju situaciju”, zaključila je Tabaković. (Tanjug)

Kolumnisti

16.06.2016 u 08:15

Bankarska trilogija: o kliktanju mišem

Već duže vreme grupa ljudi, dužnika na osnovu stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, protestuje pred zgradom vlade. Šta oni žele? Na to pitanje odgovorili su transparentom sa porukom: „Šipak bankama!”, uz odgovarajuću grafičku doradu. Dakle, njihov zahtev je da banke ne dobiju ništa. Time su se pridružili mnogima u Srbiji koji razmenu posmatraju tako što ja treba da dobijem sve što mi pripada (a sam odlučujem šta je to), dok drugoj strani zauzvrat ne treba ništa da dam. U ovom konkretnom slučaju, jeste da mi je banka pozajmila novac da kupim stan, ali zbog čega bih morao da joj taj novac vratim, i to prema ugovoru koji sam potpisao bez ikakve prinude! Pravda je, shodno ovakvom vrednosnom sudu, da ja dobijem sve, a ostalima – „šipak”. Dobro, neko će reći – treba imati

Ekonomija

10.06.2016 u 20:05

KKR u Italiji kupovao loše zajmove

Od našeg specijalnog izveštača Firenca – Američki privatni investicioni fond KKR, čiji je dolazak najavljen i u Srbiji, u Italiji već godinu kupuje bankarske kredite kod kojih postoji problem u otplati. Banke su, između ostalog, primorane da čiste svoje bilanse nakon stres testa kojim ih je podvrgla Evropska centralna banka. Dve najveće italijanske banke Unikredit i Inteza Sanpaolo potpisale su sporazum o formiranju zajedničkog fonda u koji će svaka od njih da stavi oko milijardu evra vrednih kredita u koji će KKR dodatno da investira. Mikele Raris, direktor jedne od grupacija banke Inteza Sanpaolo, objasnio je grupi novinara beogradskih medija, da se u ovom slučaju ne radi o klasičnoj prodaji nenaplativih zajmova privatnom fondu ispod cene. – U taj fond su premešteni zajmovi

Ekonomija

08.06.2016 u 22:00

Male tajne stambenih kredita

Korisnici stambenih kredita su ponovo izloženi troškovima na koje nisu računali u vreme kada su se zaduživali. Oni kojima je od poslednje procene vrednosti založene nekretnine prošlo tri godine, od banaka su dobili obaveštenje da u najkraćem roku dostave poresko rešenje ili novu procenu vrednosti nekretnine, koja inače košta od 50 do 100 evra. Problem je što pojedine banke ne prihvataju procenu Poreske uprave (čiji je posao da utvrđuju vrednost nekretnina, jer na osnovu toga razrezuje porez) nego isključivo izveštaj privatnih procenitelja i to onih sa kojima banke sarađuju. Narodna banke je 2008. godine propisala obavezu bankama da jednom u tri godine ažuriraju podatke o vrednosti nekretnina pod hipotekom.

Ekonomija

06.06.2016 u 08:05

Američki hipotekarni scenario nemoguć u Srbiji

Domaći bankarski sektor pritiska čudnovat problem da imaju višak sredstava, a manjak klijenata. Podrazumeva se onih dobrih. Banke na sve strane oglašavaju svoje proizvode sa sve nižom cenom koštanja, jer su kamate u celini u padu. Međutim, da li su zbog većih plasmana banke spremne da snize kriterijume pa da, na primer, plasiraju stambene kredite s nižim početnim troškom poput osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK)? Premija osiguranja iznosi 1,75 odsto iznosa kredita. Takvih zajmova je sve više u ponudi, međutim banke kažu da su i pored toga konzervativne, odnosno oprezne u odobravanju plasmana. Podsećanja radi, rizični ili neosigurani zajmovi bili su uzrok hipotekarne krize u SAD koja se posle u vidu globalne finansijske krize prelila na ceo

Ekonomija

03.06.2016 u 09:14

Svetska banka: Prvo zakon o platama i manji broj radnika,pa 75 miliona dolara

Stručnjak Svetske banke u Beogradu Srđan Svirčev izjavio je danas da će 75 miliona dolara, koje je banka odobrila Srbiji za podršku reformi javne administracije i državnih finansija, vlada moći da povuče kad ostvari konkretne ciljeve - sprovođenje zakona o platama u javnom sektoru i smanjenje broja zaposlenih, jaču kontrolu trošenja novca i centralizovane javne nabavke. Svirčev je, gostujući u Dnevniku RTS-a, precizirao da postoje četiri cilja koja Srbija mora da dostigne. „Prvi je vezan za sprovođenje zakona o platama u javnom sektoru, drugi za smanjenje broja zaposlenih, zatim pojačana kontrola trošenja sredstava i unapređivanje javnih nabavki kroz centralizovanu nabavku”, rekao je Svirčev. Kao rok za usklađivanje plata u javnom sektoru, to jest uvođenje platnih razreda, naveo je da je

Ekonomija

18.05.2016 u 22:00

Agencije još neće uterivati kredite građana

Zbog toga što bankarski sektor „pritiska” oko 3,7 milijardi evra teško ili nikako naplativih kredita sve češće se čuje da bi, možda, ponovo trebalo dozvoliti bankama da i nekim drugim finansijskim institucijama, odnosno specijalizovanim agencijama, mogu da prodaju takva potraživanja koja imaju prema građanima, a ne samo bankama kao što je to sada slučaj. Trgovanje nenaplativim kreditima među bankama nije dalo rezultate na čišćenju bilansa, pa otuda bankari veruju da je neminovnost da država dozvoli veće trgovanje nenaplativim zajmovima.

Ekonomija

08.05.2016 u 22:00

Koliko košta pozajmica od 100.000 dinara

Dozvoljeni minus po tekućem računu ubedljivo je najskuplji oblik zaduživanja, dok je potrošački dinarski kredit najisplativija varijanta u slučaju da ste prinuđeni da posegnete za bankarskom pozajmicom. Istraživanje Politikinog „Potrošača” pokazuje da ako birate između keš ili potrošačkog kredita, dozvoljene pozajmice ili kreditne kartice, uopšte nije svejedno za šta ćete se odlučiti. Kako to izgleda u praksi, pokušali smo da pokažemo na konkretnom primeru. Uzeli smo iznos od 100.000 dinara sa rokom otplate na godinu dana. Na adrese četiri banke u Srbiji poslali smo naizgled lako pitanje – koliki iznos će im klijent platiti za tih 12 meseci u slučaju da se odluči za svaku od četiri ponuđene mogućnosti. Iako je računica prilično jednostavna, konkretan odgovor dobili smo

Ekonomija

23.04.2016 u 22:05

Keš krediti pogurali potrošnju

Stanovništvo je, čini se, počelo više da troši. Podaci iz banaka pokazuju da su građani u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prošle, uzeli novih kredita u vrednosti od oko 300 miliona evra. Kako to da građani više troše kada je, u celini, masa plata ostala ista, a penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru primanja su i smanjena? Dodatno i promet u trgovini na malo povećan je za nekih desetak odsto – podaci su zvanične statistike. Odgovor na pitanje o razlozima za veće zaduživanje nesumnjivo je to što su građani počeli da koriste prednosti jevtinijeg pozajmljivanja novca

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

20.06.2026 u 11:54

Na manifestaciji u Zemunu predstavljeni planovi za budućnost opštine

20.06.2026 u 11:50

Poplave u Nemačkoj, najteže u okrugu Rajn-Lan

20.06.2026 u 11:47

Dva teretna vagona iskliznula sa mosta u Minhenu, jedna osoba poginula

20.06.2026 u 11:46

Američka plivačica Kejt Daglas oborila svetski rekord na 50 metara slobodno

20.06.2026 u 11:44

Su-34M izveo vazdušni udar na skladište bespilotnih letelica na severozapadu Harkova

20.06.2026 u 11:39

Ji: Srbija bi mogla ne samo da proizvodi robote već i da bude centar za njihov razvoj