Banke pune para, a biraju klijente

Rata samo pet hiljada dinara. Kupovina s karticom koja donosi popuste. Zaboravite na novčanik plaćajte mobilnim umesto kartice. Kreditna kartica na rate bez kamate. Brz i jednostavan onlajn keš kredit. Non-stop kredit.

Reklame s ovakvim sadržajima ne prestaju da se vrte na tv kanalima. Bankarskih oglasa pune su novine, a i bilbordi. Površni posmatrač bi zaključio da su banke pretekle sve ostale oglašivače. Stara je marketinška istina da se najviše reklamira roba koja ne ide. Da li je moguće da je to slučaj s bankama ili je posredi nešto drugo?

Prema suvim ekonomskim podacima bankama u Srbiji dobro ide. Izveštaj Narodne banke pokazuje da je 30 banaka u prvih devet meseci ove godine ostvarilo neto dobitak pre oporezivanja od gotovo 33 milijarde dinara, a u odnosu na isti period prošle godine to je više za 23 odsto što ukazuje na rast profitabilnosti.

Nije sporno to što su banke likvidne, međutim bankari kažu da je njihov problem to što nema kvalitetne tražnje, pogotovo one investicione privredne koja, razumljivo, „vuče” i najveće plasmane banaka. Kada ne bi bilo marketinški kontraproduktivno bankarski oglas bi glasio – tražimo sigurnog dužnika.

Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB banke, nedavno je izjavio za naš list da, iako su kamatne stope i do 50 odsto niže od onih pre dve, tri godine, na tržištu nema značajnije tražnje privrede za kreditima.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da se prema teoriji marketinga reklamira roba koja se ne prodaje.

– Banke su visoko likvidne, imaju viška novca, ali im je problem kome da ih plasiraju. Tražnja za kreditima postoji, ali ne takva kakvu banke žele. Banke ne mogu da nađu dovoljno dobrih klijenata za koje mogu da budu sigurne da će im vratiti zajam, i glavnicu i kamatu. I to je bankarsko prokletstvo. Za razliku od običnih ljudi, koje muči nedostatak para da pokriju svoje potrebe, banke imaju više nego što im treba i zato su u marketinškim kampanjama sve agresivnije – kaže Savić.

On dodaje da banke klijentima nude najniže kamate u poslednjih nekoliko decenija što jeste tačno, mame ih time da je sada najpovoljnije vreme za uzimanje kredita što, s obzirom na cenu kredita, takođe jeste tačno.

Kome se banke obraćaju čestim tv reklamama u udarnim terminima?

– Sigurnost plasmana je ono što banke najviše muči. Oni zahvaljujući Kreditnom birou skeniraju situaciju svojih dužnika, a oni koji su kompromitovani, u smislu da su registrovani kao oni koji su dospeli u docnju ili uopšte nisu vratili kredit, za njih nisu poželjni novi dužnici. Oni primamljivom ponudom žele da zagolicaju maštu upravo onih koji su oprezni u ličnim finansijama, koji uopšte nisu dužnici i koji se teško zadužuju, a samo smrt ili bolest ih može sprečiti da ne plate zajam. Oni žele da ubede jednog Ljubodraga Savića koji je u životu uzeo samo jedan kredit da je vreme da ozbiljno razmisli o uzimanju kredita – kaže naš sagovornik.

Da postoji kategorija dužnika koja je precenila svoje mogućnosti za otplatu zajmova jasno je, kaže on, i po tome što postoji velika tražnja za refinansirajućim kreditima. Ti dužnici bukvalno opsedaju banke, odnosno idu od jedne do druge u potrazi za što povoljnijim uslovima i za novim kreditorom. Drugi pokazatelj o tome koliko imamo nesolventnih zajmova je onaj o takozvanim NPL-ovima, odnosno kreditima sa problemima u otplati koji čini čak petinu svih odobrenih zajmova što je vrednosno oko 3,25 milijardi evra kako pokazuju najnoviji podaci Narodne banke.

– Kada je udeo loših zajmova do pet odsto banke to mogu da tolerišu, međutim sve preko toga je zabrinjavajuće, a banke to rešavaju tako što povećavaju kamatu pa onda im onaj ko uredno vraća zajam nadomesti gubitak. Kad rastu NPL-ovi raste i rizik zemlje, a za ovdašnji visok udeo loših zajmova NBS i država još nemaju rešenje. Bankama su problem velika preduzeća, jer kada ona tonu potapaju zbog velikih plasmana i banke – kaže Savić.