Nude jednu, a zaračunavaju drugu kamatu

Kamata samo pet odsto. Oglasi banaka sa ovako primamljivom ponudom obično budu istaknuti krupnim slovima. Mnogo sitnijim slovima od ove ponude koja označava nominalnu kamatu za klijenta iskazana je ona efektivna koja označava zbir svih troškova, a koja neretko iznosi 12 odsto.

Otkud razlika od čitavih sedam odsto i šta su sve banke tu uračunale? U bankama kažu da su to troškovi poput naknade za obradu kreditnog zahteva, provizije za puštanje kredita u tečaj, godišnje naknade za administriranje kredita, iznosa premije osiguranja u slučaju kada je osiguranje uslov za korišćenje sredstava, trošak menica, Kreditnog biroa i drugo. Drugim rečima cena zajma nije samo nominalna kamata.

Banke nemaju pravo da sakriju tu razliku i na to ih, uostalom, obavezuje i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kao i Narodna banka (NBS) pa tako kredita sa skrivalicama više nema.

U NBS kažu da je efektivna kamatna stopa ukupna cena kredita koja se plaća, a koju pored glavnice i kamate čine i naknade, provizije i svi drugi troškovi koje korisnik treba da plati banci, a koji su poznati na dan obračuna i koje je banka predvidela svojom poslovnom politikom. Ta stopa je izražena kao procenat od ukupnog iznosa kredita, izračunava se na jedinstven način i služi za poređenje istih ponuda različitih davalaca usluga.

– Ukoliko je efektivna kamatna stopa veća to je usluga skuplja. Skrećemo pažnju da se kamata na kredite obračunava primenom nominalne kamatne stope, a ne efektivne kamatne stope, navode u centralnoj banci.

Obračun godišnje efektivne kamatne stope zasniva se na pretpostavkama da će ugovor o kreditnoj ili drugoj finansijskoj usluzi ostati na snazi tokom ugovorenog perioda, da će ugovorene strane ispuniti svoje ugovorene obaveze i u rokovima navedenim u ugovoru, kao i da će nominalna kamatna stopa i ostali troškovi ostati nepromenjeni u odnosu na početni nivo sve do kraja trajanja ugovora.

U NBS dodaju da svaka banka svojom poslovnom politikom, odnosno opštim uslovima poslovanja, utvrđuje uslove i postupak odobravanja kredita, pa i vrstu naknada i njihovu visinu, pa je i visina ovih naknada različita po bankama. Naknade koje banke mogu predvideti svojim opštim uslovima poslovanja i ugovoriti su troškovi puštanja kredita u tečaj, godišnja provizija na ime naknade za administriranje kredita, naknade na neiskorišćeni deo okvirnog kredita, iznos premije osiguranja, ako je osiguranje uslov za korišćenje kredita, troškovi otvaranja i vođenja računa koji su uslov za odobravanje kredita. Tu spadaju i drugi troškovi u vezi sa sporednim uslugama koje su uslov za korišćenje kredita a koje snosi korisnik poput fiksne provizija na ime naknade za obradu zahteva za osiguranje, troškovi izdavanja izvoda iz registra nepokretnosti, troškovi procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, troškovi overe založne izjave, troškovi upisa založnog prava – hipoteke, troškovi uvida u bazu podataka o zaduženosti korisnika.

Dakle, pri izboru banke i usluge koju će koristiti, klijent treba da prikupi ponude za istu vrstu usluge, na primer namenu kredita, isti iznos i rok otplate. Na osnovu podataka i informacija i visine efektivne kamatne stope iskazane u ponudi korisnik treba da proceni da li uslovi za korišćenje te usluge odgovaraju njegovim potrebama i finansijskoj situaciji.