Устави ме госпођа, усред града, стала пред мене, видим, хоће нешто да пита... Испрсим се, угрубим глас, заузмем ону значајну позу као да нема тога што не знам и на шта не умем да одговорим, загризем цигарету да не вадим руке из џепова и процедим: „Изволите”! – Опростите, где се „секу” Краља Милана и Краља Милутина – пита, а боље да није. Куд ћу, шта ћу, где...