Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: језик

Писма читалаца

31.05.2021 у 12:14

Сачувајмо наш језик и од законског насиља

Угледни лингвисти су, још приликом припреме Закона о родној равноправности, указивали да он представља посебан вид насиља над српским језиком. Сада када су га народни посланици и усвојили. Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију нашег језика, с правом указује на чињеницу да је тај докуменат гуран по најбржој процедури, а никако да се припреми, много важнији Закон о српском језику и писму у службеној употреби. У оба случаја, подразумева се, да језик треба да креирају стручњаци, а не политичари. Чињеница је, већ дуже време, како смо доспели у ситуацију да добијамо неке нове, двосмислене или рогобатне називе занимања којима се, сасвим нормално и успешно баве и припаднице лепшег пола, попут оваквих: дописница, овог пута не као врста поштанског писма, него новинарка

Друштво

30.05.2021 у 21:00

У филолошким одељењима најмање ђака учи француски

Најмлађу генерацију гимназијалаца који француски језик уче у специјализованом смеру за талентоване за филолошке науке чини свега девет ђака – на републичком нивоу. То су садашњи прваци престоничке Филолошке гимназије. Али тај куриозитет, као и вишегодишњи проблем да се попуни квота у филолошким одељењима за француски језик и књижевност, па и чињеница да због тога овај смер у Карловачкој гимназији већ неколико година не уписује ђаке, остају у сенци јагме за места у другим филолошким или двојезичним одељењима за даровите. Треба разликовати филолошке и двојезичне смерове, за њих се не полаже исти пријемни, нити се у њима ђаци образују по истом програму. – Тачно је да једино наша школа уписује ученике у филолошко „француско” одељење и да је прошле године ту остало слободних места (квота је

Друштво

06.05.2021 у 15:16

Буњевачки и званично у службеној употреби у Суботици

СУБОТИЦА – Одборници градског парламента у Суботици једногласно су данас усвојили измену Статута Града по којој се буњевачки уврштава међу службене језике. Градоначелник Стеван Бакић је истакао да је ово историјски дан за Суботицу, док је председник Скупштине Балинт Пастор поручио да је одлука исправна и да ће Буњевци добити оно право које имају остали. Буњевачки је тако постао четврти равноправни језик у овој средини. Одборници Деморатског савеза Хрвата у Војводини су бојкотовали седницу градског парламента, али су истовремено одржали конференцију за новинаре испред Градске куће, јавља Танјуг. Лидер странке Томислав Жигманов и одборница Јосипа Војнић Тунић још једном су поручили да се не слажу са овом одлуком. Очекује се да ће се буњевачки језик наћи у службеној употреби

Београд

08.04.2021 у 13:33

Васкрс и Ускрс, Србин и Србијанац, зубарка и зубарица…

У Великој сали Студентског културног центра уприличена је трибина под називом „Васкрс и Ускрс, Србин и Србијанац”, чиме је после једногодишње паузе због пандемије вируса корона настављен циклус „Језик и друштвене мреже”. Пет студената Филолошког факултета Универзитета у Београду – Тања Новаковић, Милош Милићевић, Анита Петровић, Александра Стојановић и Сергеј Аврамов – говорило је о утицају историјско-језичких прилика на структуру неких речи, о значењском укрштању речи које имају сличну форму и значење, као и о претеривању неких нормативиста у вези са ограничавањем вишезначности. Конкретно, тема су биле извесне језичке недоумице о којима се расправља на друштвеним мрежама. – Трибина „Језик и друштвене мреже” настала је прошле године, у оквиру манифестације „Март – месец српског

Култура

31.03.2021 у 19:40

Преминуо Иван Клајн

Филолог, историчар језика, професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности Иван Клајн преминуо је у 85. години, сазнаје РТС од блиских пријатеља професора Клајна. Иван Клајн је рођен 1937. године у Београду. Завршио је студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Универзитета у Београду 1961. године. Као редовни професор на овом факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика. Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременог српског језика. Клајнова најзначајнија дела су: „Утицаји енглеског језика у италијанском”, „Творба речи у савременом српском језику”, „Италијанско-српски речник” за који је добио награду Владе

Регион

31.03.2021 у 08:54

Остаје Факултет за црногорски језик на Цетињу

Од нашег сталног дописника Подгорица – Студенти Факултета за црногорски језик и књижевност на Цетињу не треба да се плаше да ће њихово студирање бити прекинуто, како су то спекулисали поједини медији, али и опозициони посланици у Скупштини Црне Горе, поручила је министарка просвете, науке, културе и спорта Весна Братић. Овај одговор је уследио у Скупштини Црне Горе, где је Братићева одговарала на питање посланице Социјалдемократске партије Драгиње Вуксановић Станковић, која је питала да ли влада кроз измене Закона о високом образовању на било који начин намерава да утиче на постојећи статус факултета на Цетињу. Она је захтевала од министарке да јој одговори да ли признаје црногорску нацију и језик. Братићева је одговорила да воли и признаје Црну Гору. „Говор и језик нису исто. То се

Писма читалаца

29.03.2021 у 15:42

О Буњевцима и Шокцима

Инспирисан текстом господина Драгољуба Петровића „Прилог расправи о буњевачком језику” („Политика”, Међу нама, 23. март), као и коментарима на исти, реших се да и сам пружим прилог о Буњевцима (и Шокцима). Буњевци и Шокци су две посебне и специфичне етничке групе које данас настањују северне делове Републике Србије и њену околину, мада су међу собом веома блиске, уз напомену да стапање међу њима не постоји. И једни и други сматрају ону другу групацију као посебну, тј. одвојену од њих у етничком смислу. Приметно је да се, како у науци, тако и у политици, о Буњевцима и Шокцима говори упоредо, иако је у суштини реч о две различите етничке групе. Обе групе се документовано појављују у Бачкој 1687. године, кад је Буњеваца било око 5.000, а аустријске власти су их означавале само као

Писма читалаца

29.03.2021 у 11:22

Брисање трагова српског језика и ћирилице у Црној Гори

Српски језик и ћирилица у Црној Гори доведени су до понора, гоњени безумном жељом за уништењем јединог језика и писма, по чему је Црна Гора била одвајкада препознатљива и у чему се одликовала целокупна њена историја. О томе овде реч–две. У образовном плану досадашњи наставни предмет српски језик преименован је у „матерњи” као српски, црногорски, хрватски и бошњачки. Ово преименовање засновано је (оправдава се) новим начелима – да свако има право да зове језик својим именом, као и да свака нација има право да свој језик зове именом нације. Још једно начело о језику произлази из референдума у Црној Гори од 2006. године, који се заснива на Уставу Црне Горе донетом 1992. године: „Језик мора да се зове по имену државе”. У складу с овим начелом, из школских програма са простора Црне Горе

Писма читалаца

23.03.2021 у 14:27

Прилог расправи о буњевачком језику

Томислав Жигманов, у спору о буњевачком језику, стао је иза једне сумњиве дијалектолошке истине: „Све српске и хрватске научне институције потврђују да је новоштокавска икавица којом говоре Буњевци ’језичко наслеђе хрватског језика’”. Та ће се „сумњива истина”, међутим, брзо показати као неспорна нетачност и о њој хрватске научне институције нису још обавештене (онај ко је то најбоље знао упокојио се пре више година – Д. Брозовић): за „хрватски језик” по штокавским просторима први пут се „чуло” пре стотинак година, и то у оној верзији коју су Хрватима подметнули „хрватски вуковци”. Вуковска ијекавица, дакле, може бити једино српска, а „хрватска” само утолико што су је ти „вуковци пресписали” са српског. Што се, пак, тиче „новоштокавске икавице”, она је такође део српскога штокавског

Писма читалаца

17.03.2021 у 11:38

Босна од постања и језик у Босни

Према подацима са „Википедије”, из записа Византијског цара Порфирогенита (905–959), област Босна, као жупа, потом као кнежевина, насељена је Србима и обједињена у састав Кнежевине Србије. Како се од седмог века историја Србије мењала, та промена се одражавала на све Србе, укључујући и Србе из области Босне, ускоро и Херцеговине, која се припојила Босни, а заједно Кнежевини Србији. Језик у Кнежевини Србији, за сав њен народ, био је исти – српски језик. Произлази да су Срби некад у Босни и Херцеговини говорили српским језиком. Данас је српски језик у Босни и Херцеговини угрожен, што се може одразити и нa опстанак српског народа. После ратова деведесетих година 20. века Босна и Херцеговина је осамостаљена држава, створенa је босанска нација, коју чине сви народи који живе у тој

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 02:36

Рики Мартин први пут наступио у Србији

17.06.2026 у 02:23

Два гола Халандa за победу Норвешку против Ирака

17.06.2026 у 02:08

„Ростех” уводи вештачку интелигенцију у рат против беспилотних летелица

17.06.2026 у 01:46

Сунчано и топло, до 31 степен

17.06.2026 у 01:18

Лавров: Није лоше да Украјина уђе у ЕУ– тако би се Унија распала

17.06.2026 у 00:51

Три особе из јужног Велса ухапшене, заплењено 12 тона канабиса