Subota, 13.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: jezik

Društvo

30.05.2021 u 21:00

U filološkim odeljenjima najmanje đaka uči francuski

Najmlađu generaciju gimnazijalaca koji francuski jezik uče u specijalizovanom smeru za talentovane za filološke nauke čini svega devet đaka – na republičkom nivou. To su sadašnji prvaci prestoničke Filološke gimnazije. Ali taj kuriozitet, kao i višegodišnji problem da se popuni kvota u filološkim odeljenjima za francuski jezik i književnost, pa i činjenica da zbog toga ovaj smer u Karlovačkoj gimnaziji već nekoliko godina ne upisuje đake, ostaju u senci jagme za mesta u drugim filološkim ili dvojezičnim odeljenjima za darovite. Treba razlikovati filološke i dvojezične smerove, za njih se ne polaže isti prijemni, niti se u njima đaci obrazuju po istom programu. – Tačno je da jedino naša škola upisuje učenike u filološko „francusko” odeljenje i da je prošle godine tu ostalo slobodnih

Društvo

06.05.2021 u 15:16

Bunjevački i zvanično u službenoj upotrebi u Subotici

SUBOTICA – Odbornici gradskog parlamenta u Subotici jednoglasno su danas usvojili izmenu Statuta Grada po kojoj se bunjevački uvrštava među službene jezike. Gradonačelnik Stevan Bakić je istakao da je ovo istorijski dan za Suboticu, dok je predsednik Skupštine Balint Pastor poručio da je odluka ispravna i da će Bunjevci dobiti ono pravo koje imaju ostali. Bunjevački je tako postao četvrti ravnopravni jezik u ovoj sredini. Odbornici Demoratskog saveza Hrvata u Vojvodini su bojkotovali sednicu gradskog parlamenta, ali su istovremeno održali konferenciju za novinare ispred Gradske kuće, javlja Tanjug. Lider stranke Tomislav Žigmanov i odbornica Josipa Vojnić Tunić još jednom su poručili da se ne slažu sa ovom odlukom. Očekuje se da će se bunjevački jezik naći u službenoj

Beograd

08.04.2021 u 13:33

Vaskrs i Uskrs, Srbin i Srbijanac, zubarka i zubarica…

U Velikoj sali Studentskog kulturnog centra upriličena je tribina pod nazivom „Vaskrs i Uskrs, Srbin i Srbijanac”, čime je posle jednogodišnje pauze zbog pandemije virusa korona nastavljen ciklus „Jezik i društvene mreže”. Pet studenata Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu – Tanja Novaković, Miloš Milićević, Anita Petrović, Aleksandra Stojanović i Sergej Avramov – govorilo je o uticaju istorijsko-jezičkih prilika na strukturu nekih reči, o značenjskom ukrštanju reči koje imaju sličnu formu i značenje, kao i o preterivanju nekih normativista u vezi sa ograničavanjem višeznačnosti. Konkretno, tema su bile izvesne jezičke nedoumice o kojima se raspravlja na društvenim mrežama. – Tribina „Jezik i društvene mreže” nastala je prošle godine, u okviru manifestacije „Mart – mesec srpskog

Kultura

31.03.2021 u 19:40

Preminuo Ivan Klajn

Filolog, istoričar jezika, profesor na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti Ivan Klajn preminuo je u 85. godini, saznaje RTS od bliskih prijatelja profesora Klajna. Ivan Klajn je rođen 1937. godine u Beogradu. Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Univerziteta u Beogradu 1961. godine. Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Osim romanistike, područje Klajnovog rada je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika. Klajnova najznačajnija dela su: „Uticaji engleskog jezika u italijanskom”, „Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku”, „Italijansko-srpski rečnik” za koji je dobio nagradu

Region

31.03.2021 u 08:54

Ostaje Fakultet za crnogorski jezik na Cetinju

Od našeg stalnog dopisnika Podgorica – Studenti Fakulteta za crnogorski jezik i književnost na Cetinju ne treba da se plaše da će njihovo studiranje biti prekinuto, kako su to spekulisali pojedini mediji, ali i opozicioni poslanici u Skupštini Crne Gore, poručila je ministarka prosvete, nauke, kulture i sporta Vesna Bratić. Ovaj odgovor je usledio u Skupštini Crne Gore, gde je Bratićeva odgovarala na pitanje poslanice Socijaldemokratske partije Draginje Vuksanović Stanković, koja je pitala da li vlada kroz izmene Zakona o visokom obrazovanju na bilo koji način namerava da utiče na postojeći status fakulteta na Cetinju. Ona je zahtevala od ministarke da joj odgovori da li priznaje crnogorsku naciju i jezik. Bratićeva je odgovorila da voli i priznaje Crnu Goru. „Govor i jezik nisu

Pisma čitalaca

29.03.2021 u 15:42

O Bunjevcima i Šokcima

Inspirisan tekstom gospodina Dragoljuba Petrovića „Prilog raspravi o bunjevačkom jeziku” („Politika”, Među nama, 23. mart), kao i komentarima na isti, reših se da i sam pružim prilog o Bunjevcima (i Šokcima). Bunjevci i Šokci su dve posebne i specifične etničke grupe koje danas nastanjuju severne delove Republike Srbije i njenu okolinu, mada su među sobom veoma bliske, uz napomenu da stapanje među njima ne postoji. I jedni i drugi smatraju onu drugu grupaciju kao posebnu, tj. odvojenu od njih u etničkom smislu. Primetno je da se, kako u nauci, tako i u politici, o Bunjevcima i Šokcima govori uporedo, iako je u suštini reč o dve različite etničke grupe. Obe grupe se dokumentovano pojavljuju u Bačkoj 1687. godine, kad je Bunjevaca bilo oko 5.000, a austrijske vlasti su ih označavale

Pisma čitalaca

29.03.2021 u 11:22

Brisanje tragova srpskog jezika i ćirilice u Crnoj Gori

Srpski jezik i ćirilica u Crnoj Gori dovedeni su do ponora, gonjeni bezumnom željom za uništenjem jedinog jezika i pisma, po čemu je Crna Gora bila odvajkada prepoznatljiva i u čemu se odlikovala celokupna njena istorija. O tome ovde reč–dve. U obrazovnom planu dosadašnji nastavni predmet srpski jezik preimenovan je u „maternji” kao srpski, crnogorski, hrvatski i bošnjački. Ovo preimenovanje zasnovano je (opravdava se) novim načelima – da svako ima pravo da zove jezik svojim imenom, kao i da svaka nacija ima pravo da svoj jezik zove imenom nacije. Još jedno načelo o jeziku proizlazi iz referenduma u Crnoj Gori od 2006. godine, koji se zasniva na Ustavu Crne Gore donetom 1992. godine: „Jezik mora da se zove po imenu države”. U skladu s ovim načelom, iz školskih programa sa prostora

Pisma čitalaca

23.03.2021 u 14:27

Prilog raspravi o bunjevačkom jeziku

Tomislav Žigmanov, u sporu o bunjevačkom jeziku, stao je iza jedne sumnjive dijalektološke istine: „Sve srpske i hrvatske naučne institucije potvrđuju da je novoštokavska ikavica kojom govore Bunjevci ’jezičko nasleđe hrvatskog jezika’”. Ta će se „sumnjiva istina”, međutim, brzo pokazati kao nesporna netačnost i o njoj hrvatske naučne institucije nisu još obaveštene (onaj ko je to najbolje znao upokojio se pre više godina – D. Brozović): za „hrvatski jezik” po štokavskim prostorima prvi put se „čulo” pre stotinak godina, i to u onoj verziji koju su Hrvatima podmetnuli „hrvatski vukovci”. Vukovska ijekavica, dakle, može biti jedino srpska, a „hrvatska” samo utoliko što su je ti „vukovci prespisali” sa srpskog. Što se, pak, tiče „novoštokavske ikavice”, ona je takođe deo srpskoga štokavskog

Pisma čitalaca

17.03.2021 u 11:38

Bosna od postanja i jezik u Bosni

Prema podacima sa „Vikipedije”, iz zapisa Vizantijskog cara Porfirogenita (905–959), oblast Bosna, kao župa, potom kao kneževina, naseljena je Srbima i objedinjena u sastav Kneževine Srbije. Kako se od sedmog veka istorija Srbije menjala, ta promena se odražavala na sve Srbe, uključujući i Srbe iz oblasti Bosne, uskoro i Hercegovine, koja se pripojila Bosni, a zajedno Kneževini Srbiji. Jezik u Kneževini Srbiji, za sav njen narod, bio je isti – srpski jezik. Proizlazi da su Srbi nekad u Bosni i Hercegovini govorili srpskim jezikom. Danas je srpski jezik u Bosni i Hercegovini ugrožen, što se može odraziti i na opstanak srpskog naroda. Posle ratova devedesetih godina 20. veka Bosna i Hercegovina je osamostaljena država, stvorena je bosanska nacija, koju čine svi narodi koji žive

Društvo

16.03.2021 u 18:21

Gujon: Niko se neće baviti srpskim ako mi to ne uradimo

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, Arno Gujon, izjavio je juče da će akcenat uprave, kada je reč o dijaspori, biti na učenju srpskog jezika, navodeći da se niko srpskim jezikom neće baviti ukoliko mi to sami ne uradimo. – Čitam da je francuski jezik u opasnosti zbog sveprisutnog engleskog jezika. Oko 512 miliona ljudi ga govori, a ipak se priča da je ugrožen, a mi sa 15 ili 20 miliona onih koji govore srpski moramo da budemo svesni, ako se mi ne bavimo srpskim jezikom, niko umesto nas neće – rekao je Gujon na Odboru za dijasporu Skupštine Srbije. Gujon je kazao da je pokrenuta i kampanja za očuvanje srpskog jezika. – Obično se do sada dan maternjeg jezika obeležavao za pripadnike nacionalnih manjina, i to treba da negujemo i dalje, međutim, srpski jezik i te

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

13.06.2026 u 01:14

Dmitrijev pozvao Hantera Bajdena da progovori o korupciji svoje porodice u Ukrajini

13.06.2026 u 00:25

Arakči: Iran je pobedio, sačuvali smo suvernitet na Ormuzom, deblokiraće novac

12.06.2026 u 23:43

Kadirov: Ukrajina ne treba da postoji kao država

12.06.2026 u 23:27

Kanada i BiH remizirali u Torontu

12.06.2026 u 23:14

Mir na vidiku

12.06.2026 u 23:07

Britanski sud osudio propalestinske aktiviste na 20 godina zatvora