Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: језик

Магазин

16.02.2021 у 12:40

Некада жртвени јарац, данас жртва система

Свакоме од нас, готово свакодневно, склизне с језика неки израз који користимо целог живота, а да заправо не знамо одакле потиче и у којим је околностима првобитно употребљен. Зашто, на пример, кажемо да нам је неко учинио „медвеђу услугу” или нас „оставио на цедилу”? Ко су ти које помињемо кад изустимо „цврц, Милојка”, „шио ми га Ђура” или „лупа као Максим по дивизији”? Откуд киша обилази управо око Крагујевца? Какве везе корпа има с неузвраћеном симпатијом, путер на глави с нечистом савешћу, а секира у меду с нечијом срећом? Већини ових фраза знамо значење, постоје и речници у којима можемо то да проверимо, па ипак, ретке су књиге посвећене њиховом пореклу. Једна од таквих је „Зашто се каже?” познатог лингвисте др Милана Шипке (1931–2011), у којој он објашњава како је настало 130

Култура

07.02.2021 у 15:46

Нови том Речника српскога језика

Прошле године изашла је из штампе 21. књига Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, коју сам, с разлогом, овде насловила као Речник српскога језика. Њена појава, као и свих претходних, представља празник у српској, и уопште словенској, култури и науци. Овај том доноси нешто више од 7.600 обрађених речи (од погдекад(а) до покупити), са мноштвом значења, подзначења, значењских нијанси и бројних устаљених обрта и израза. Заједно са речима обрађеним у претходних двадесет томова, Речник САНУ досад броји готово 250.000 одредница. Када буде завршен, то ће бити најобухватнији и најобимнији речник те врсте у словенском свету и међу најобимнијима у Европи. У складу са концепцијом Речника да у њему буде представљено целокупно језичко благо српског језика у последња два века и

Магазин

16.01.2021 у 12:15

Колекционари језичког блага

Дуго се на страницама петпарачких новина појављивао оглас којим се заинтересованима нудила прилика да за два месеца науче неки страни језик. Нажалост, није установљено какав је био одзив, а нарочито да ли је неко од полазника те чудне школе отишао даље и савладао још неки језик, а могао је по математичкој логици за годину дана да их изучи шест, што би значило да се око нас врзма сијасет полиглота. Стручњаци из ове области тврде да се за два месеца не може ваљано научити ни матерњи језик, па понуду из оног огласа смештају у продавницу магле. Занесењаци на пет језика Заиста, има ли код нас истинских полиглота, занесењака који знају да говоре, читају и пишу на више од пет језика? Ко су, и где су? Највећи, али и најчуднији јунак међу клинцима с Булбулдера, бивше градске

Друштво

02.01.2021 у 19:00

Суспектни случај господина Српског

Отприлике прошле године у ово време „корона” је била марка пива и неки егзотични вирус који прави локални хаос у Кини, а за Колинсову реч године проглашени су „климатски протести”. Ускоро ће годину дана откако су с короне спали знаци навода, када је болест као бомба пала и на Европу, а за реч године чувени британски издавач речника ових дана изабрао је – локдаун, закључавање. Срећна времена када нас је бринуло „само” глобално отопљавање... Пандемија вируса корона утамничила нас је у четири квадратна метра по особи изван којих је зона потенцијалне опасности, наше комшије, пријатељи, случајни пролазници и најближа фамилија постали су резервоари заразе против којих не помаже ни маска ако нисмо социјално дистанцирани. Биће времена да их питамо „Како сте? Је л’ вам нешто треба?” када прође

Писма читалаца

02.11.2020 у 16:32

Ружење српског језика и збуњивање народа

Новокомпоновани стручњаци, који су се само на њима знан начин докопали значајних и важних места, кад износе некакав предлог или га образлажу, како би себе представили као изузетне и незаменљиве, уобичајили су да убацују неке нове речи које сматрају модерним и убеђени су да оне најсликовитије исказују њихову мисао. Па још ако те речи потичу из страног језика – то је врхунац отмености и интелигенције. Иако те речи имају другачије значење од онога што су хтели да кажу и мада са логиком и духом српског језика немају скоро ништа заједничко, то их уопште не дотиче. У ствари, они њима маскирају оно што образлажу и покушавају да одврате пажњу од самог предлога. Јер, ако ниси у стању да разумеш „шта је писац хтео да каже”, онда ни предлог немој да анализираш. Као илустрација за поменуто може

Друштво

07.09.2020 у 18:14

Ромски језик изборни предмет за више од 2.500 ђака

Средњошколцима ромске националности прошле школске године додељено је 1.207 стипендија, што је за 357 више него годину дана раније, захваљујући афирмативним мерама у школе је уписано 1.890 ученика, а изборни предмет ромски језик са елементима националне културе похађало је укупно 2.553 ђака. Ови подаци Министарства просвете, науке и технолошког развоја сумирани су на састанку представника просветног врха и Националног савета ромске националне мањине поводом унапређења образовања у овој школској години. По оцени надлежних напредак се огледа и у томе што је Правилником о педагошком и андрагошком асистенту уређен опис посла и унапређен статус асистента за подршку ученицима ромске националности. Измене просветних прописа допринеће да се први пут одреди колико је ученика потребно за рад

Свет

26.05.2020 у 23:55

Французи избацују енглеске речи

ПАРИЗ - Француска је објавила нову листу алтернативних речи за појмове на енглеском језику, као што су „кликбејт”, „подкаст” и „дипфејк”. Комисија за обогаћивање француског језика објавила је данас у службеном владином билтену нову листу. То тело годинама објављује препоруке у покушају да заустави да се енглеске речи „приме” у француском језику. Међу изразима од којих су се одбранили током 2018. године од енглеског утицаја је и израз „fejk njuz”, за који ЦЕЛФ препоручује Французима да користе фразу „information fallacieuse” (погрешна информација, а не лажна), или „инфокс”, термин који је популаризовао председник САД Доналд Трамп. За кликбејт - израз који се користи за наслове који привлаче читаоца да кликне на линк до вести, ЦЕЛФ предлаже „piege a clics” (клик замка). Комисија

Друштво

16.05.2020 у 22:00

Усташкој „језичкој чистоћи” није место у српској учионици

О недавном часу хрватског језика за ученике осмог разреда, емитованом на Радио-телевизији Војводине као део наставе на даљину, на којем се говорило о „језичкој чистоти” у Независној држави Хрватској, требало би барем један час издвојити да се прокоментарише све што је у њему проблематично дато, каже за „Политику” проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика. Час је убрзо скинут са „Јутјуба”, уџбеник са спорном лекцијом повучен одлуком министра просвете Младена Шарчевића, али „млеко је већ проливено”. Лекција у којој се наводи да је НДХ водио бригу о чистоти и правилној употреби хрватског језика избацивањем из употребе пре свега србизама, као и да су језикословци у Краљевини СХС поистовећивали српски и хрватски језик, већ је одјекнула у јавности.

Култура

24.04.2020 у 22:10

ТВ водитељке реформисале Вука

Тешко је баш тачно временски одредити када се то тако масовно догодило на српским телевизијама, али је лако запазити да већ извесно време на малим екранима владају водитељке које су фонетски „реформисале” Вука. Да је извршено исправљање Вука у изговору српских гласова, лако је запазити чим укључимо ТВ апарат и почнемо да гледамо емисије типа „Добро јутро”, „После ручка” и сл. Реформу српског језика је – упркос вољи тадашњих српских језичких институција у повоју, упркос отпору и Српске православне цркве која је позната по томе да се држи српске традиције у свему, па и у језику и писму – извршио први и коначни (до данас) реформатор српског учевног језика и писма Вук Стефановић Караџић између 1814. и 1847. године. Та његова реформа ослобођена је забране у српској држави 1868. и од тада се

Здравље

13.03.2020 у 13:03

Да ли је правилно вирус корона или коронавирус?

Док се у медијима и на друштвеним мрежама пласирају информације, савети, док се воде расправе на који начин се заштити од вируса, како сузбити ширење, како се лечити, покренута је и лингвистичка расправа: како је правилно вирус корона или коронавирус. Председник Одбора за стандардизацију језика Срето Танасић објашњава да је према њиховом мишљењу правилно вирус корона, дакле, тако што се атрибутив вирус пише на првом месту. „Ова конструкција у српском језику потпада под атрибутивне конструкције, а у њима шири појам долази испред ужег, као на пример: професор Петровић, река Морава, крушка оскоруша, дрво орах, лекар специјалиста, болест туберкулоза, бактерија стафилокока и сл. Правило је да у свим таквим конструкцијама (синтагмама) шири појам долази испред ужег. Како је корона само тип

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

13.06.2026 у 21:44

Три особе погинуле у два инцидента на Монблану

13.06.2026 у 21:31

Алабама тражи извршење смртне казне ињекцијом

13.06.2026 у 21:23

Додик: Република Српска неће гласати на референдуму о приступању ЕУ

13.06.2026 у 21:22

Израелац Абу Фани ново појачање Црвене звезде

13.06.2026 у 21:08

Швајцарски експеримент какав никада раније није виђен

13.06.2026 у 21:03

Погинуо мушкарац након превртања рафтинг чамца код Коњица