Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Политика

12.08.2018 у 22:00

Срби у Црној Гори између језичке већине и националне мањине

У Црној Гори нема већине – ако су Срби мањина, онда су и Црногорци мањина, каже за „Политику” председница Матице српске у Црној Гори Јелица Стојановић и поткрепљује овај став подацима према којима се, према последњем попису, чак 45 одсто грађана изјаснило да говоре српским језиком. Оних који су рекли да је њихов језик црногорски је – 10 одсто мање. Дакле, убедљива већина у Црној Гори су они који говоре српским језиком. И према попису, у овој држави, како каже наша саговорница, ниједно национално опредељење не прелази онај број који гарантује да је то већина и конститутивни народ, односно нема више од 50 одсто људи који су се изјаснили као Црногорци.

Култура

06.08.2018 у 09:00

Српска лексикографија од Вука до данас

Међу јубилејима српске културе, 2018. година заузима важно место. Ове године навршава се двестота годишњица изласка из штампе првог издања Српског рјечника (1818), дела у којем је Вук Караџић спровео револуционарну реформу српског језика. Овом реформом Вук је поставио народни језик у основицу књижевног језика и тиме покренуо нову епоху у српској књижевности. Вук Караџић представља најзначајнију личност српске и једну од најзначајнијих личности европске филологије 19. века, а рад на речнику чини једну од тежишних тачака његовог разгранатог дела. Стога на изложби „Српска лексикографија од Вука до данас“, која ће се одржати од 15. августа до 7. септембра у Галерији науке и технике САНУ, део посвећен настанку Српског рјечника заузима не само полазно већ и нарочито истакнуто место. За

Културни додатак

02.08.2018 у 15:56

Богојављање или Богојављење

„Речи одсев нема ни у једном речнику српског језика”, изјавила је недавно с поуздањем шармантна водитељка добијајући подршку свог сабеседника, који ту реч, како рече, није нашао нигде на гуглу. А шта кажу српски речници? ПИШЕ РАДА СТИЈОВИЋ Речник САНУ доноси ову реч са чак три значења и шест подзначења, односно нијанси значења. Наведимо само оно прво, и рекли бисмо, најраширеније и најуобичајеније, „одблесак, одсјај”, које је илустровано, између осталих, и примерима: Огромни пламен је јарко осветљавао не само бели мост него и околна брда и одражавао [се] са немирним црвеним одсевима на површини реке (И. Андрић) и: Јављале [се] искидане слике, лица што у магновењу плану у тами, нечији смијех у сунчано јутро, одсјев мјесеца на тихој реци (М. Селимовић). Шестотомни

Култура

29.07.2018 у 22:00

Двеста година Вуковог речника

Изложба „Српска лексикографија од Вука до данас” биће једна од главних пратећих манифестација на 16. Међународном конгресу слависта, који ће се одржати у Београду од 20. до 27. августа. Изложба ће бити уприличена, у организацији САНУ и Савеза славистичких друштава Србије. Аутори изложбе су проф. др Рајна Драгићевић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) и др Ненад Ивановић (Институт за српски језик САНУ). Изложбу је иницирао проф. др Бошко Сувајџић, председник Међународног славистичког комитета, а финансијски су је подржали Секретаријат за културу града Београда и Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Један од главних циљева ове изложбе јесте обележавање великог јубилеја српске културе – двестагодишњице од објављивања првог издања „Српског рјечника” Вука

Културни додатак

26.07.2018 у 14:30

Не вршимо поправку него поправљамо

Можда дође и неко из Звезде; Можда дође позив за дан-два; Док ја чекам да надлежни ово ураде, можда и умрем; Са мигрантима можда дође и Исламска држава; Дистрибутери у Хрватској укидају РТС, можда то ураде и у БиХ. Пише Рада Стијовић Ово су само неки од наслова из дневне штампе који су нам привукли пажњу због језичке неправилности у њима. Реч је о томе да се, према правилима стандардног језика, будућност не може исказивати конструкцијом можда + презент глагола: можда дође, можда ураде, можда нађеш и сл. Уместо презента овде се за исказивање будуће радње мора употребити будуће време: Можда ће доћи неко из Звезде; Можда ће доћи позив; Можда ће то урадити и у БиХ итд. *** Скренули бисмо пажњу и на још један утицај административног језика на наш говор и писање (о

Културни додатак

20.07.2018 у 15:40

Шетња београдским улицама

У језичкој групи на интернету прочитали смо коментар: „Познати комичар Чарли Чаплин у Београду има три улице, које су написане на три начина: Улица Чарли Чаплина, Улица Чарлија Чаплина и Улица Чарлиа Чаплина”, као и тврдњу да постаје табле с именима улица: „Ђуре Јакшић 5” и „Шумадиски трг”. Овде су се поткрале три врсте грешака – једна се тиче промене страних мушких имена, друга промене домаћих мушких презимена на -ић и трећа писања слова ј. Страна мушка имена често у свакодневном говору налазимо непромењена. Као што у једном од горе наведених примера стоји Улица Чарли Чаплина, тако неретко чујемо: нови филм Бред Пита, ћерка Мајкл Џексона, вицеви о Чак Норису, борба Новака и Фабио Фоњинија. Међутим, имена страног

Култура

15.07.2018 у 21:31

Од Софије 1963. до Београда 2018.

Једна од најстаријих комисија Међународног славистичког комитета (МСК) јесте Комисија за проучавање граматичке структуре словенских језика (краће: Граматичка комисија) која је основана осам година после Београдског међународног славистичког састанка (одржаног од 15. до 21. септембра 1955. године) у Софији 1963. године, у време одржавања V Међународног славистичког конгреса. За њеног првог председника изабран је Бохуслав Хавранек, на чију је иницијативу и била основана, један од најистакнутијих представника прашке лингвистичке школе. Чланови Граматичке комисије МСК (ГК МСК) били су, од њених почетака до данас, граматичари из словенских и несловенских земаља, представници различитих научних школа и средина. Разлике у теоријско-методолошким полазним позицијама чланова ГК МСК по

Култура

09.07.2018 у 09:00

Значај Београдског конгреса 2018.

Пленарни референти на Београдском конгресу су: КАЙПЕРТ Гельмут (Германия), „Тезис Пражского лингвистического кружка о церковнославянском языке (1929) и его судьба в славистике“; НИКОЛОВА Светлина (България), „Съвременните Кирило-Методиеви изследвания в Европа – посоки, резултати, перспективи“; BARTMIŃSKI Jerzy (Polska), „Język w kontekście kultury“; МИЛОШЕВИЋ ЂОРЂЕВИЋ Нада (Србија), „Српска народна књижевност у светлости Вуковог Рјечника“; ПИПЕР Предраг (Србија), „О српској лингвистичкој славистици друге половине XX века“. На заседању Међународног комитета слависта у Прагу 2015. године усвојене су и специјалне теме конгреса: Двеста година Српског рјечника Вука Стефановића Караџића и Вуков значај у славистици; Александар Белић у историји славистике; 1918. година и развој

Култура

01.07.2018 у 22:00

Значај Београдског конгреса 2018.

Језик је најистрајнија брана од опсена и химера које вребају на слабог и уплашеног човека у савременој цивилизацији. И поред свих дигиталних револуција, језик је још увек најмодернији призив духовности у човеку, најмоћнији праг одбране од зла и пошасти у свету. Језик је спона између приче и живота. Сусрети у језику су суштаствени сусрети који одгонетају најтамнија питања човековог бивства и његове, често трагичне судбине. Београд ће постати поприште таквих сусрета у језику, на XVI међународном конгресу слависта у Београду од 20. до 27. 8. 2018. Какав је значај Београдског конгреса, у светлу чињенице да се међународни конгреси слависта, с прекидима, одржавају још од Првог конгреса словенских филолога 1929. у Прагу? Најпре, треба истаћи да је Београд увек имао више него значајну

Друштво

24.06.2018 у 22:00

Некада друг и господин, данас брат и тебрекс

Брате! Брате! На све стране браћа, чак ни женски род више није сметња да се каже: „Брате мама!” или „Брате сестро!”, да би у последње време стигао и поздрав „љуби брат у врат”. Кад је неко професор у школи, попут Николе Мијатова, и у прилици да слуша „братију” без престанка, не чуди да и сам почне да анализира како се та реч увукла у речник млађарије. Кад се придода и мало историје, ето необичне приче. Одакле да смо толико масовно браћа? – Побратимство је део наше традиције и то је добро познато, мада бих рекао да је то неки балкански манир јер je и Тин Ујевић одавно написао песму „Побратимство лица у свемиру”. Временом се такво обраћање изгубило јер асоцира на присност која није увек примерена, јер се не може се свакоме рећи: „Брате!”, па је дуго обраћање...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: језик