Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Kultura

15.08.2018 u 22:00

Latinica nije srpsko pismo

Zakon poznaje samo službenu upotrebu jezika i pisama, pa će tako samo ćirilica biti službeno pismo u Republici Srbiji, a zakonom su predviđene i kazne za nepostupanje u skladu sa članovima koji regulišu upotrebu službenog jezika i matičnog ćiriličnog pisma. Ukratko, ovo je sadržaj ključnih predloga izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama koji je upućen Vladi Republike Srbije i čije se usvajanje očekuje. Budući da se u vezi sa pomenutim izmenama postavljaju mnoga pitanja u praksi, za odgovore smo zamolili prof. dr Sretu Tanasića, naučnog savetnika Instituta za srpski jezik SANU, predsednika Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Zašto se u Nacrtu izmena i dopuna Zakona o jeziku i pismu samo ćirilica propisuje kod službene upotrebe srpskog jezika?

Politika

12.08.2018 u 22:00

Srbi u Crnoj Gori između jezičke većine i nacionalne manjine

U Crnoj Gori nema većine – ako su Srbi manjina, onda su i Crnogorci manjina, kaže za „Politiku” predsednica Matice srpske u Crnoj Gori Jelica Stojanović i potkrepljuje ovaj stav podacima prema kojima se, prema poslednjem popisu, čak 45 odsto građana izjasnilo da govore srpskim jezikom. Onih koji su rekli da je njihov jezik crnogorski je – 10 odsto manje. Dakle, ubedljiva većina u Crnoj Gori su oni koji govore srpskim jezikom. I prema popisu, u ovoj državi, kako kaže naša sagovornica, nijedno nacionalno opredeljenje ne prelazi onaj broj koji garantuje da je to većina i konstitutivni narod, odnosno nema više od 50 odsto ljudi koji su se izjasnili kao Crnogorci.

Kultura

06.08.2018 u 09:00

Srpska leksikografija od Vuka do danas

Među jubilejima srpske kulture, 2018. godina zauzima važno mesto. Ove godine navršava se dvestota godišnjica izlaska iz štampe prvog izdanja Srpskog rječnika (1818), dela u kojem je Vuk Karadžić sproveo revolucionarnu reformu srpskog jezika. Ovom reformom Vuk je postavio narodni jezik u osnovicu književnog jezika i time pokrenuo novu epohu u srpskoj književnosti. Vuk Karadžić predstavlja najznačajniju ličnost srpske i jednu od najznačajnijih ličnosti evropske filologije 19. veka, a rad na rečniku čini jednu od težišnih tačaka njegovog razgranatog dela. Stoga na izložbi „Srpska leksikografija od Vuka do danas“, koja će se održati od 15. avgusta do 7. septembra u Galeriji nauke i tehnike SANU, deo posvećen nastanku Srpskog rječnika zauzima ne samo polazno već i naročito istaknuto

Kulturni dodatak

02.08.2018 u 15:56

Bogojavljanje ili Bogojavljenje

„Reči odsev nema ni u jednom rečniku srpskog jezika”, izjavila je nedavno s pouzdanjem šarmantna voditeljka dobijajući podršku svog sabesednika, koji tu reč, kako reče, nije našao nigde na guglu. A šta kažu srpski rečnici? PIŠE RADA STIJOVIĆ Rečnik SANU donosi ovu reč sa čak tri značenja i šest podznačenja, odnosno nijansi značenja. Navedimo samo ono prvo, i rekli bismo, najraširenije i najuobičajenije, „odblesak, odsjaj”, koje je ilustrovano, između ostalih, i primerima: Ogromni plamen je jarko osvetljavao ne samo beli most nego i okolna brda i odražavao [se] sa nemirnim crvenim odsevima na površini reke (I. Andrić) i: Javljale [se] iskidane slike, lica što u magnovenju planu u tami, nečiji smijeh u sunčano jutro, odsjev mjeseca na tihoj reci (M. Selimović).

Kultura

29.07.2018 u 22:00

Dvesta godina Vukovog rečnika

Izložba „Srpska leksikografija od Vuka do danas” biće jedna od glavnih pratećih manifestacija na 16. Međunarodnom kongresu slavista, koji će se održati u Beogradu od 20. do 27. avgusta. Izložba će biti upriličena, u organizaciji SANU i Saveza slavističkih društava Srbije. Autori izložbe su prof. dr Rajna Dragićević (Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu) i dr Nenad Ivanović (Institut za srpski jezik SANU). Izložbu je inicirao prof. dr Boško Suvajdžić, predsednik Međunarodnog slavističkog komiteta, a finansijski su je podržali Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Jedan od glavnih ciljeva ove izložbe jeste obeležavanje velikog jubileja srpske kulture – dvestagodišnjice od objavljivanja prvog izdanja „Srpskog rječnika”

Kulturni dodatak

26.07.2018 u 14:30

Ne vršimo popravku nego popravljamo

Možda dođe i neko iz Zvezde; Možda dođe poziv za dan-dva; Dok ja čekam da nadležni ovo urade, možda i umrem; Sa migrantima možda dođe i Islamska država; Distributeri u Hrvatskoj ukidaju RTS, možda to urade i u BiH. Piše Rada Stijović Ovo su samo neki od naslova iz dnevne štampe koji su nam privukli pažnju zbog jezičke nepravilnosti u njima. Reč je o tome da se, prema pravilima standardnog jezika, budućnost ne može iskazivati konstrukcijom možda + prezent glagola: možda dođe, možda urade, možda nađeš i sl. Umesto prezenta ovde se za iskazivanje buduće radnje mora upotrebiti buduće vreme: Možda će doći neko iz Zvezde; Možda će doći poziv; Možda će to uraditi i u BiH itd. *** Skrenuli bismo pažnju i na još jedan uticaj administrativnog jezika na naš govor i pisanje (o

Kulturni dodatak

20.07.2018 u 15:40

Šetnja beogradskim ulicama

U jezičkoj grupi na internetu pročitali smo komentar: „Poznati komičar Čarli Čaplin u Beogradu ima tri ulice, koje su napisane na tri načina: Ulica Čarli Čaplina, Ulica Čarlija Čaplina i Ulica Čarlia Čaplina”, kao i tvrdnju da postaje table s imenima ulica: „Đure Jakšić 5” i „Šumadiski trg”. Ovde su se potkrale tri vrste grešaka – jedna se tiče promene stranih muških imena, druga promene domaćih muških prezimena na -ić i treća pisanja slova j. Strana muška imena često u svakodnevnom govoru nalazimo nepromenjena. Kao što u jednom od gore navedenih primera stoji Ulica Čarli Čaplina, tako neretko čujemo: novi film Bred Pita, ćerka Majkl Džeksona, vicevi o Čak Norisu, borba Novaka i Fabio Fonjinija. Međutim, imena stranog

Kultura

15.07.2018 u 21:31

Od Sofije 1963. do Beograda 2018.

Jedna od najstarijih komisija Međunarodnog slavističkog komiteta (MSK) jeste Komisija za proučavanje gramatičke strukture slovenskih jezika (kraće: Gramatička komisija) koja je osnovana osam godina posle Beogradskog međunarodnog slavističkog sastanka (održanog od 15. do 21. septembra 1955. godine) u Sofiji 1963. godine, u vreme održavanja V Međunarodnog slavističkog kongresa. Za njenog prvog predsednika izabran je Bohuslav Havranek, na čiju je inicijativu i bila osnovana, jedan od najistaknutijih predstavnika praške lingvističke škole. Članovi Gramatičke komisije MSK (GK MSK) bili su, od njenih početaka do danas, gramatičari iz slovenskih i neslovenskih zemalja, predstavnici različitih naučnih škola i sredina. Razlike u teorijsko-metodološkim polaznim pozicijama članova GK MSK po

Kultura

09.07.2018 u 09:00

Značaj Beogradskog kongresa 2018.

Plenarni referenti na Beogradskom kongresu su: KAЙPERT Gelьmut (Germaniя), „Tezis Pražskogo lingvističeskogo kružka o cerkovnoslavяnskom яzыke (1929) i ego sudьba v slavistike“; NIKOLOVA Svetlina (Bъlgariя), „Sъvremennite Kirilo-Metodievi izsledvaniя v Evropa – posoki, rezultati, perspektivi“; BARTMIŃSKI Jerzy (Polska), „Język w kontekście kultury“; MILOŠEVIĆ ĐORĐEVIĆ Nada (Srbija), „Srpska narodna književnost u svetlosti Vukovog Rječnika“; PIPER Predrag (Srbija), „O srpskoj lingvističkoj slavistici druge polovine XX veka“. Na zasedanju Međunarodnog komiteta slavista u Pragu 2015. godine usvojene su i specijalne teme kongresa: Dvesta godina Srpskog rječnika Vuka Stefanovića Karadžića i Vukov značaj u slavistici; Aleksandar Belić u istoriji slavistike; 1918. godina i razvoj

Kultura

01.07.2018 u 22:00

Značaj Beogradskog kongresa 2018.

Jezik je najistrajnija brana od opsena i himera koje vrebaju na slabog i uplašenog čoveka u savremenoj civilizaciji. I pored svih digitalnih revolucija, jezik je još uvek najmoderniji priziv duhovnosti u čoveku, najmoćniji prag odbrane od zla i pošasti u svetu. Jezik je spona između priče i života. Susreti u jeziku su suštastveni susreti koji odgonetaju najtamnija pitanja čovekovog bivstva i njegove, često tragične sudbine. Beograd će postati poprište takvih susreta u jeziku, na XVI međunarodnom kongresu slavista u Beogradu od 20. do 27. 8. 2018. Kakav je značaj Beogradskog kongresa, u svetlu činjenice da se međunarodni kongresi slavista, s prekidima, održavaju još od Prvog kongresa slovenskih filologa 1929. u Pragu? Najpre, treba istaći da je Beograd uvek imao više nego značajnu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: jezik