Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Таг: језик

Култура
23.04.2018 у 11:01
Предности и мане „словенског есперанта”
Епо­ху срп­ске мо­дер­не по­чет­ком 20. ве­ка, по­ред на­гла­ше­ног зах­те­ва за „евро­пе­и­за­ци­јом” срп­ске књи­жев­но­сти и кул­ту­ре, обе­ле­жио је и нео­сла­ви­стич­ки по­крет, ко­ји је ба­шти­нио не­ке еле­мен­те пан­сла­ви­стич­ког и сла­ве­но­фил­ског по­кре­та из 18. и 19. ве­ка, али се и раз­ли­ко­вао од њих. На­и­ме, нео­сла­ви­зам је био праг­ма­тич­ни­ји, осло­бо­ђен ро­ман­ти­чар­ских оче­ки­ва­ња и уто­пиј­ских на­да ко­ји су ка­рак­те­ри­са­ли ра­ни­је по­кре­те. За раз­ли­ку од ју­го­сло­вен­ске иде­је, ко­ја је у де­це­ни­ји пред Пр­ви свет­ски рат би­ла у успо­ну и но­си­ла из­ра­зи­ту по­ли­тич­ку ин­тен­ци­ју ује­ди­ње­ња ју­жно­сло­вен­ских на­ро­да, нео­сла­ви­зам је, пре све­га, те­жио за ја­ча­њем све­сти о за­јед­нич­ким ду­хов­ним и је­зич­ким ко­ре­ни­ма
Друштво
23.04.2018 у 09:09
Да ли видте ркоз ова солва
Не мо­ра­те има­ти дис­лек­си­ју, син­дром по­ре­ме­ћа­ја чи­та­ња, да би­сте у ку­ца­њу по­гре­ши­ли ре­до­след или из­о­ста­ви­ли сло­во, али ако том ома­шком ни­сте ство­ри­ли не­ко но­во, очи­глед­ни­је зна­че­ње, ве­ћи­на љу­ди ће с ла­ко­ћом пр­о­чи­та­ти оно што сте на­пи­са­ли. Уоста­лом, прак­тич­но не­ма тек­ста, а ни књи­ге, ма ка­ко до­бро би­ли лек­то­ри­са­ни и ко­ри­го­ва­ни, у ко­јем не­ма ка­кве штам­пар­ске гре­шке, а ипак, са­свим се ја­сно чи­та­ју. То је за­то што то­ком чи­та­ња ре­чи нај­ве­ро­ват­ни­је не от­кри­ва­мо по кон­крет­ним сло­ви­ма ко­је са­др­же, не­го их ви­ди­мо као пре­по­зна­тљи­ве це­ли­не, ре­чи ко­је по­зна­је­мо по то­ме ка­ко из­гле­да­ју. У не­у­ро­на­у­ка­ма се уста­ље­но сма­тра да при­ли­ком чи­та­ња, а то је без сум­ње је­дан од
Култура
16.04.2018 у 09:30
Огроман допринос науци славистичких комисија
Ин­тер­ди­сци­пли­нар­на сла­ви­стич­ка ис­тра­жи­ва­ња омо­гу­ћа­ва­ју да се про­у­че раз­вој­ни и са­вре­ме­ни окви­ри кул­тур­не све­сти но­си­ла­ца сло­вен­ске кул­ту­ре и да се ис­так­не трај­ни до­при­нос сло­вен­ских је­зи­ка и кул­ту­ра европ­ској кул­ту­ри и ши­рој ме­ђу­на­род­ној за­јед­ни­ци. Зна­чај, обим и ути­цај сла­ви­стич­ких ис­тра­жи­ва­ња у пот­пу­но­сти се оства­ру­ју у ме­ри у ко­јој су при­хва­ће­ни њи­хо­ви ре­зул­та­ти. Нај­ве­ћа прет­ња сла­ви­сти­ци је не­ра­зу­ме­ва­ње ње­не уло­ге, бу­ду­ћи да сла­ви­стич­ка ис­тра­жи­ва­ња не слу­же ко­мер­ци­јал­ној свр­си. Свој трај­ни до­при­нос сла­ви­сти­ка ви­ди у на­ме­ни ре­зул­та­та ис­тра­жи­ва­ња у ко­рист чи­та­вог дру­штва. Ову ди­мен­зи­ју ин­тер­ди­сци­пли­нар­них сла­ви­стич­ких ис­тра­жи­ва­ња
Култура
09.04.2018 у 22:00
Почетак живота светске славистичке листе часописа
Преузимајући домаћинство од Белорусије 2013. године, Србија, односно Савез славистичких друштава Србије преузео је и руковођење Међународним комитетом слависта све до завршетка 16. конгреса, који ће се у Београду одржати крајем августа ове године. Руковођење Међународним комитетом свака земља користи за властито пре свега научно, културно па и туристичко представљање. А година 2018. без сумње је најбоље време за светску „презентацију” србистике. Ове се године, наиме, навршава 200 година од изласка Српског рјечника Вука Стеф. Караџића, камена темељца савременог српског књижевног језика и најзначајнијег дела у историји српског књижевног језика, што је прилика да се покаже сав сјај почетка србистике, али и све изведене научне (не)дилеме које је по правилу наметала политика а
Култура
06.04.2018 у 22:00
Језик се не може украсти
Књига Ранка Бугарског „Говорите ли заједнички” (Библиотекa XX век) врви од примера који потврђују да се иза, како он каже, „лингвистичке лажи о различитим језицима крију национализам и политички интереси”. У свему што се с језиком дешавало и дешава главну реч води политика, и то махом она националистичке провенијенције, каже Бугарски за „Политику”, тврдећи да је то разлог што имамо толико екстремних мишљења о језику. Основно правило је – колико нација (и њима придружених национализама) толико језика, што отвара простор не само сукобу екстремних мишљења него и сваковрсним манипулацијама, додаје он тврдећи да је ову књигу и написао с намером да се смире страсти...
Култура
02.04.2018 у 21:54
Бугарски: У Србији, Црној Гори , БиХ и Хрватској имамо заједнички језик
Промоција књиге Ранка Бугарског под насловом „Говорите ли заједнички” одржана је вечерас у београдском Центру за културну деконтаминацију. Осим аутора, на промоцији књиге говорили су публициста Теофил Панчић и Иван Чоловић из издавачке куће XX век која је објавила дело Ранка Бугарског. Овим догађајем обележена је прва годишњица постојања Декларације о заједничком језику. Бугарски је напоменуо да се централна поглавља књиге тичу процеса у којем су одржане четири експертске конференције под насловом „Језици и национализми” у Подгорици, Сплиту, Београду и Сарајеву. „Циљ тих конференција је био да се испитају везе између језика и националистичких орјентација и њихових идентитетских политика. По завршетку тог циклуса конференција родила се идеја да би ваљало направити документ који
Култура
03.04.2018 у 10:30
Београдски међународни славистички састанак
Током припрема у Словенском комитету СССР-а под будним оком идеолошког апарата ЦК СКП(б) термин конгреса одлагао се више пута, да би се напокон од идеје сасвим одустало. Првобитно планиран у октобру/новембру 1947, одложен је најпре за 15. април 1948, а затим за 18. јун 1948, да би почетком јуна био одложен још једном – заувек… Организатори конгреса били су Свесловенски комитет са седиштем у Београду, Академија наука СССР-а и њен новоосновани Институт за славистику. Из Свесловенског комитета дириговало се припремама националних комитета, а све време се тематиком и организацијом конгреса заправо бавила врхушка ЦК СКП(б). Занимљиво је да се у припрему конгреса у једном тренутку врло активно умешао чак и идеолог најтврђе линије Андреј Александрович Жданов. Из сачуваног стенограма
Регион
30.03.2018 у 21:44
Нема мирења ставова према босанском језику у Српској
Бањалука – Назив босански језик, како засад ствари стоје, неће бити уписиван ни у ђачке књижице ученика средњих школа у Републици Српској. То што власти у РС нису попустиле пред захтевима да се такав термин уписује у сведочанства основцима био је разлог повремених бојкота наставе у појединим основним школама у Српској протеклих година. Реч је о школама у којима деца током године изучавају босански језик у складу са правом да у повратничким местима уче по наставном плану и програму Федерације БиХ, али им је на крају године у сведочанства уписиван „језик бошњачког народа”, у складу с правилима које одређује ресорно министарство, у ком се у приметни такве праксе позивају на Устав РС. Пре око месец, Скупштина РС усвојила је Закон о средњем образовању и васпитању РС у ком је прописана
Култура
19.03.2018 у 12:00
Славистички покрет у 20. веку: путеви и странпутице
Упоредо с националним буђењем словенских народа у 19. веку, откривањем фолклора, уобличавањем словенских књижевних језика уз ослонац на народне, па и с романтичарски каналисаним импулсима „словенске узајамности”, настајала је и развијала посебна наука, а заправо мултидисциплинарна грана хуманистике – славистика. Оци славистике – Јозеф Добровски, Александар Востоков, Павел Јозеф Шафарик, Измаил Срезњевски, Франц Миклошич и др. – фундирали су ову дисциплину као филолошко-историјску, бавећи се проучавањем и коментарисањем споменика, историјским развојем словенских језика, словенским старинама и етногенезом словенских народа, њиховом писменошћу и књижевношћу. Наредно поколење (Аугуст Шлајхер, Ђура Даничић, Александар Потебња, Ватрослав Јагић, Аугуст Лескин, Јан Бодуен де Куртене и др.)
Култура
06.03.2018 у 22:00
И Дорћолци ће тражити свој лекторат
Готово је невероватно да је тако нешто некоме уопште пало на памет, а посебно је невероватно да је онај коме је то предложено предлог уопште могао схватити озбиљно, а камоли му удовољити, каже Милош Ковачевић, редовни професор Филолошког факултета у Београду и Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, поводом захтева хрватске мањине да се у Србији отвори лекторат за хрватски језик. Први сте јавно реаговали на вест да су Хрвати тражили отварање свог лектората у Војводини. Назвали сте захтев апсурдним…
Почетна / Тагови
19.06.2026 у 16:55
Манифестација Бум маркет на земунској пијаци за викенд
19.06.2026 у 16:53
Британска глумица оптужена за уношење 320 килограма метамфетамина у Аустралију
19.06.2026 у 16:51
Дани оргуља од 25. јуна до 1. јула на Неимару
19.06.2026 у 16:46
Преминуо илустратор „Алисе у земљи чуда” Јуриј Вашченко
19.06.2026 у 16:45
„Линглонг”: сарађујемо са надлежнима у случају настрадалог радника
19.06.2026 у 16:42
Сутра измене градског превоза у Земуну, на Новом Београду и Врачару
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation