Utorak, 16.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Tag: jezik

Kultura
23.04.2018 u 11:01
Prednosti i mane „slovenskog esperanta”
Epo­hu srp­ske mo­der­ne po­čet­kom 20. ve­ka, po­red na­gla­še­nog zah­te­va za „evro­pe­i­za­ci­jom” srp­ske knji­žev­no­sti i kul­tu­re, obe­le­žio je i neo­sla­vi­stič­ki po­kret, ko­ji je ba­šti­nio ne­ke ele­men­te pan­sla­vi­stič­kog i sla­ve­no­fil­skog po­kre­ta iz 18. i 19. ve­ka, ali se i raz­li­ko­vao od njih. Na­i­me, neo­sla­vi­zam je bio prag­ma­tič­ni­ji, oslo­bo­đen ro­man­ti­čar­skih oče­ki­va­nja i uto­pij­skih na­da ko­ji su ka­rak­te­ri­sa­li ra­ni­je po­kre­te. Za raz­li­ku od ju­go­slo­ven­ske ide­je, ko­ja je u de­ce­ni­ji pred Pr­vi svet­ski rat bi­la u uspo­nu i no­si­la iz­ra­zi­tu po­li­tič­ku in­ten­ci­ju uje­di­nje­nja ju­žno­slo­ven­skih na­ro­da, neo­sla­vi­zam je, pre sve­ga, te­žio za ja­ča­njem sve­sti o za­jed­nič­kim du­hov­nim i je­zič­kim ko­re­ni­ma
Društvo
23.04.2018 u 09:09
Da li vidte rkoz ova solva
Ne mo­ra­te ima­ti dis­lek­si­ju, sin­drom po­re­me­ća­ja či­ta­nja, da bi­ste u ku­ca­nju po­gre­ši­li re­do­sled ili iz­o­sta­vi­li slo­vo, ali ako tom oma­škom ni­ste stvo­ri­li ne­ko no­vo, oči­gled­ni­je zna­če­nje, ve­ći­na lju­di će s la­ko­ćom pr­o­či­ta­ti ono što ste na­pi­sa­li. Uosta­lom, prak­tič­no ne­ma tek­sta, a ni knji­ge, ma ka­ko do­bro bi­li lek­to­ri­sa­ni i ko­ri­go­va­ni, u ko­jem ne­ma ka­kve štam­par­ske gre­ške, a ipak, sa­svim se ja­sno či­ta­ju. To je za­to što to­kom či­ta­nja re­či naj­ve­ro­vat­ni­je ne ot­kri­va­mo po kon­kret­nim slo­vi­ma ko­je sa­dr­že, ne­go ih vi­di­mo kao pre­po­zna­tlji­ve ce­li­ne, re­či ko­je po­zna­je­mo po to­me ka­ko iz­gle­da­ju. U ne­u­ro­na­u­ka­ma se usta­lje­no sma­tra da pri­li­kom či­ta­nja, a to je bez sum­nje je­dan
Kultura
16.04.2018 u 09:30
Ogroman doprinos nauci slavističkih komisija
In­ter­di­sci­pli­nar­na sla­vi­stič­ka is­tra­ži­va­nja omo­gu­ća­va­ju da se pro­u­če raz­voj­ni i sa­vre­me­ni okvi­ri kul­tur­ne sve­sti no­si­la­ca slo­ven­ske kul­tu­re i da se is­tak­ne traj­ni do­pri­nos slo­ven­skih je­zi­ka i kul­tu­ra evrop­skoj kul­tu­ri i ši­roj me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci. Zna­čaj, obim i uti­caj sla­vi­stič­kih is­tra­ži­va­nja u pot­pu­no­sti se ostva­ru­ju u me­ri u ko­joj su pri­hva­će­ni nji­ho­vi re­zul­ta­ti. Naj­ve­ća pret­nja sla­vi­sti­ci je ne­ra­zu­me­va­nje nje­ne ulo­ge, bu­du­ći da sla­vi­stič­ka is­tra­ži­va­nja ne slu­že ko­mer­ci­jal­noj svr­si. Svoj traj­ni do­pri­nos sla­vi­sti­ka vi­di u na­me­ni re­zul­ta­ta is­tra­ži­va­nja u ko­rist či­ta­vog dru­štva. Ovu di­men­zi­ju in­ter­di­sci­pli­nar­nih sla­vi­stič­kih is­tra­ži­va­nja
Kultura
09.04.2018 u 22:00
Početak života svetske slavističke liste časopisa
Preuzimajući domaćinstvo od Belorusije 2013. godine, Srbija, odnosno Savez slavističkih društava Srbije preuzeo je i rukovođenje Međunarodnim komitetom slavista sve do završetka 16. kongresa, koji će se u Beogradu održati krajem avgusta ove godine. Rukovođenje Međunarodnim komitetom svaka zemlja koristi za vlastito pre svega naučno, kulturno pa i turističko predstavljanje. A godina 2018. bez sumnje je najbolje vreme za svetsku „prezentaciju” srbistike. Ove se godine, naime, navršava 200 godina od izlaska Srpskog rječnika Vuka Stef. Karadžića, kamena temeljca savremenog srpskog književnog jezika i najznačajnijeg dela u istoriji srpskog književnog jezika, što je prilika da se pokaže sav sjaj početka srbistike, ali i sve izvedene naučne (ne)dileme koje je po pravilu nametala politika a
Kultura
06.04.2018 u 22:00
Jezik se ne može ukrasti
Knjiga Ranka Bugarskog „Govorite li zajednički” (Biblioteka XX vek) vrvi od primera koji potvrđuju da se iza, kako on kaže, „lingvističke laži o različitim jezicima kriju nacionalizam i politički interesi”. U svemu što se s jezikom dešavalo i dešava glavnu reč vodi politika, i to mahom ona nacionalističke provenijencije, kaže Bugarski za „Politiku”, tvrdeći da je to razlog što imamo toliko ekstremnih mišljenja o jeziku. Osnovno pravilo je – koliko nacija (i njima pridruženih nacionalizama) toliko jezika, što otvara prostor ne samo sukobu ekstremnih mišljenja nego i svakovrsnim manipulacijama, dodaje on tvrdeći da je ovu knjigu i napisao s namerom da se smire strasti...
Kultura
02.04.2018 u 21:54
Bugarski: U Srbiji, Crnoj Gori , BiH i Hrvatskoj imamo zajednički jezik
Promocija knjige Ranka Bugarskog pod naslovom „Govorite li zajednički” održana je večeras u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju. Osim autora, na promociji knjige govorili su publicista Teofil Pančić i Ivan Čolović iz izdavačke kuće XX vek koja je objavila delo Ranka Bugarskog. Ovim događajem obeležena je prva godišnjica postojanja Deklaracije o zajedničkom jeziku. Bugarski je napomenuo da se centralna poglavlja knjige tiču procesa u kojem su održane četiri ekspertske konferencije pod naslovom „Jezici i nacionalizmi” u Podgorici, Splitu, Beogradu i Sarajevu. „Cilj tih konferencija je bio da se ispitaju veze između jezika i nacionalističkih orjentacija i njihovih identitetskih politika. Po završetku tog ciklusa konferencija rodila se ideja da bi valjalo napraviti dokument koji
Kultura
03.04.2018 u 10:30
Beogradski međunarodni slavistički sastanak
Tokom priprema u Slovenskom komitetu SSSR-a pod budnim okom ideološkog aparata CK SKP(b) termin kongresa odlagao se više puta, da bi se napokon od ideje sasvim odustalo. Prvobitno planiran u oktobru/novembru 1947, odložen je najpre za 15. april 1948, a zatim za 18. jun 1948, da bi početkom juna bio odložen još jednom – zauvek… Organizatori kongresa bili su Sveslovenski komitet sa sedištem u Beogradu, Akademija nauka SSSR-a i njen novoosnovani Institut za slavistiku. Iz Sveslovenskog komiteta dirigovalo se pripremama nacionalnih komiteta, a sve vreme se tematikom i organizacijom kongresa zapravo bavila vrhuška CK SKP(b). Zanimljivo je da se u pripremu kongresa u jednom trenutku vrlo aktivno umešao čak i ideolog najtvrđe linije Andrej Aleksandrovič Ždanov. Iz sačuvanog stenograma
Region
30.03.2018 u 21:44
Nema mirenja stavova prema bosanskom jeziku u Srpskoj
Banjaluka – Naziv bosanski jezik, kako zasad stvari stoje, neće biti upisivan ni u đačke knjižice učenika srednjih škola u Republici Srpskoj. To što vlasti u RS nisu popustile pred zahtevima da se takav termin upisuje u svedočanstva osnovcima bio je razlog povremenih bojkota nastave u pojedinim osnovnim školama u Srpskoj proteklih godina. Reč je o školama u kojima deca tokom godine izučavaju bosanski jezik u skladu sa pravom da u povratničkim mestima uče po nastavnom planu i programu Federacije BiH, ali im je na kraju godine u svedočanstva upisivan „jezik bošnjačkog naroda”, u skladu s pravilima koje određuje resorno ministarstvo, u kom se u primetni takve prakse pozivaju na Ustav RS. Pre oko mesec, Skupština RS usvojila je Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju RS u kom je propisana
Kultura
19.03.2018 u 12:00
Slavistički pokret u 20. veku: putevi i stranputice
Uporedo s nacionalnim buđenjem slovenskih naroda u 19. veku, otkrivanjem folklora, uobličavanjem slovenskih književnih jezika uz oslonac na narodne, pa i s romantičarski kanalisanim impulsima „slovenske uzajamnosti”, nastajala je i razvijala posebna nauka, a zapravo multidisciplinarna grana humanistike – slavistika. Oci slavistike – Jozef Dobrovski, Aleksandar Vostokov, Pavel Jozef Šafarik, Izmail Sreznjevski, Franc Miklošič i dr. – fundirali su ovu disciplinu kao filološko-istorijsku, baveći se proučavanjem i komentarisanjem spomenika, istorijskim razvojem slovenskih jezika, slovenskim starinama i etnogenezom slovenskih naroda, njihovom pismenošću i književnošću. Naredno pokolenje (August Šlajher, Đura Daničić, Aleksandar Potebnja, Vatroslav Jagić, August Leskin, Jan Boduen de
Kultura
06.03.2018 u 22:00
I Dorćolci će tražiti svoj lektorat
Gotovo je neverovatno da je tako nešto nekome uopšte palo na pamet, a posebno je neverovatno da je onaj kome je to predloženo predlog uopšte mogao shvatiti ozbiljno, a kamoli mu udovoljiti, kaže Miloš Kovačević, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu, povodom zahteva hrvatske manjine da se u Srbiji otvori lektorat za hrvatski jezik. Prvi ste javno reagovali na vest da su Hrvati tražili otvaranje svog lektorata u Vojvodini. Nazvali ste zahtev apsurdnim…
Početna / Tagovi
16.06.2026 u 21:59
Badminton turnir u Novom Sadu: 900 takmičara iz 21 države
16.06.2026 u 21:58
Izraelski strahovi i nepoverenje
16.06.2026 u 21:57
Srbija suštinski dobila najbolje ocene Venecijanske komisije, kako izleda dokument
16.06.2026 u 21:48
Predsednik Egipta pozvao Izrael da obustavi zaposedanje Pojasa Gaze
16.06.2026 u 21:38
Blokadere više ne zanimaju čiope
16.06.2026 u 21:30
Sudija Danica Marinković: Hapšenje Srba na KiM u vezi sa Račkom prevara Kurtija
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation