Vučić priredio prijem za učesnike svetskog kongresa slavista
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je u vremenu u kojem živimo, sa „skraćenim verzijama” znanja i informacija, po formuli „sve u 140 karaktera, očigledna potreba za „novim prosvetiteljstvom” i ljudima koji promovišu šire i temeljnije duhovne vrednosti. „Čini mi se, kada pogledam, da je sve svedeno na 140 karaktera, na skraćene verzije znanja i informacija, da je došlo vreme da se bavite poslom zbog kojeg je slavistika nastala”, rekao je Vučić na prijemu, u Predsedništvu Srbije, za učesnike 16. međunarodnog Kongresa slavista.
Vučić se zahvalio slavistima što su Beograd i Srbiju načinili prestonicom tako važne teme i zamolio ih, one koji su došli iz drugih zemalja, da se u Beogradu i Srbiji osećaju kao kod svoje kuće, svoj na svome, posebno se zahvalivši prijateljima sa prostora bivše Jugoslavije sa kojima, kako je rekao, „nismo uvek delili iste vrednosti, isti pogled na prošlost”, ali izrazivši uverenje „da ćemo umeti da gradimo zajedničku uspešniju budućnost”, prenosi Tanjug.
Rekavši da je ponosan što je Beograd domaćin takvog kongresa, predsednik je ukazao je da je ovaj skup ogromna prilika da Beograd sebe iznova legitimiše kao svetski slavistički filološki centar. Rekao je da je pročitao negde kako slavistika nije naročiti važna, što, naravno, nije tačno i dobro je, kaže, što su slavisti i Srbija uspeli da to prepoznaju.
„To je velika važna stvar, veliki predmet za čitav svet. Svet ne može bez slavistike, niti slavistika bez sveta. Ogromno je nasleđe slovenskog jezika, veliko međusobno prožimanje na zapadnu i istočnu misao i jezik. Ništa manje ovaj svet nije uticao na slovenski jezik i misao”, kazao je predsednik Republike, koji je pokrovitelj 16. Međunarodnog kongresa slavista, ukazujući da svojim radom slavisti otkrivaju sva blaga protkane kulture i da ne postoji oblast gde slovenski nije dosegao visine. Zbog toga slavistika, prema njegovim rečima, ne može da bude mali i nevažni predmet i stvar, preneo je Tanjug.
„To što smo mi deo ovog bogatog jezičkog, misaonog, književnog i kulturnog sveta daje kongresu slavista i našoj prestonici prvu odrednicu važnosti za definisanje i učvršćivanju našeg identiteta”, rekla je dekan Filološkog fakulteta u Beogradu Ljiljana Marković.
U ime okupljenih predsedniku Srbije uručila je komplet knjiga na ruskom jeziku koje predstavljaju srpsku književnost, nauku i kulturu. Predsednik Komiteta slavista Boško Suvajdžić rekao je da je slavistima velika čast što su danas u Predsedništvu, prenosi Tanjug. „Bez iskrene i plemenite podrške počasnog predsednika kongresa Aleksandra Vučića ovaj kongres ne bi mogao biti održan u ovakvom formatu. Ovde smo da razgovaramo o brojnim naučnim temama, da negujemo nauku, kulturu i obrazovanje i da podižemo mostove spajanja nauka”, rekao je Suvajdžić. Naveo je da je teško oceniti sve aspekte ovog kongresa, ali ova poseta Predsedništvu podiže značaj kongresa na viši nivo. U radu beogradskog kongresa učestvuje oko 1.000 slavista iz 43 zemlje.
Gost 16. Međunarodnog kongresa slavista i organizator jednog od tematskih blokova bila je i Slobodanka Vladiv Glaver, počasni profesor na slavistici u školi jezika i literature na Univerzitetu Monaš u Melburnu. Na naše pitanje kako Vlada Srbije može da pomogne u izučavanju srpskog jezika, Slobodanka Vladiv Glaver odgovara da naša vlada može pomoći slanjem lektora za srpski jezik pri gimnazijama, gde bi deca učila srpski jezik svaki dan, naravno, uz pomoć državnih australijskih vlada u okviru federacije. Trenutno se srpski jezik uči pri crkvama, i to samo nedeljom, a bilo bi dobro da imaju i intenzivnije veze s maticom. Tu je i SOJA, organizacija mladih koja je takođe uključena u izučavanje srpskog jezika i kulture. Što se tiče Australije svaka od njenih država odvaja sredstva za izučavanje srpskog jezika za dijasporu, na primer, vlada Viktorije organizuje subotnje kurseve srpskog jezika.
O vezi australijske slavistike i o tome da li pokriva i Novi Zeland, kazala nam je da postoji organizacija ANZSA (Australijsko-novozelandska slavistička asocijacija) i da je to samo jedna organizacija koja radi na tom polju, jer su u pitanju dve države.
Što se tiče popularnosti srpskog jezika među mladima, profesorka Glaver je kazala da je izuzetan broj mladih koji se interesuju za srpski jezik, naročito je veliko interesovanje potomaka koji su rođeni u Australiji ili su došli kao mali.
Dr filozofije Milan Orlić, predavač po pozivu na Univerzitetu Monaš, rekao je da su lektori ključan i nužan uslov, ali nedovoljan za afirmaciju srpske kulture bilo gde u svetu, pa i u Australiji. Lektori ne mogu sami da rade, bez podrške države i naročito plana koji država i njene institucije moraju da naprave za podršku srpskom jeziku i književnosti, kulturi i tradiciji uopšte. Plan je važniji čak i od novca.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
