Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: језик

Друштво

01.12.2015 у 09:05

Јесте да смо на Балкану, али имамо и своје

Одавно се зна да се одређене језичке појаве из несловенских језика на Балкану шире и у словенске језике. Међу таквим је и ширење облика презента на рачун инфинитива. Такав случај представља употреба презента са везником да уз неке непотпуне глаголе који траже допуну у виду другог глагола; такви су фазни глаголи: почео сам радити/да радим; такви су, затим, модални и њима слични глаголи: желим читати/да читам. Овакве конструкције са презентом напоредо са инфинитивом прихваћене су у српском књижевном језику у творби ових сложених глаголских предиката. Иако не доносе ништа ново у исказивању мисли, књижевнојезичка норма их је прихватила, што се одавно може

Друштво

30.11.2015 у 09:05

Прошло време књижевног језика

Заиста би било неприродно очекивати да стање језика у једној заједници може или треба да одудара од укупне ситуације која ју је задесила. Нема разлога да било шта, па тако ни језик, избегне вирус корупције у његовом сада већ пандемијском замаху. Младић у тренерци и одстрањене косе – војник транзиције – јури у аудију и једва успева да прикочи насред пешачког прелаза. Иза њега, уредно испред семафора, клати се измождено кљусе које вуче националну мањину и секундарну сировину. Повезује их само црвено светло. Све остало је заувек речено у овом једном кадру немог филма. Победило је насиље. И онај ко не би, приморан је да прати програм дивљаштва. Громогласно се даје на знање да се у овај грандиозни, ружичасти, простачки, порнографски и агресивни „систем вредности“ нештедимице улаже

Култура

29.11.2015 у 10:05

Оно што је знано сваком детету

Често се дешава да на књижевној вечери или каквом литерарном скупу у иностранству буду присутни и наши људи. Неки, по правилу млађи, и иначе долазе на сличне програме. Неки старији су некада давно нешто читали. Неки су само као кроз маглу чули за награду, наслов књиге. Има и оних који поведу тамошњег пријатеља или пријатељицу, јер за понос је то што у њиховом новом граду гостује писац из Србије. Међутим, дешава се да књижевној вечери у иностранству повремено присуствују и наши људи чије разлоге доласка није могуће намах докучити. Истина, постоје начини да се такви препознају. Они се током вечери увек изнова, када писац има реч, два пута чуде, два пута се

Култура

28.11.2015 у 10:05

Оцењивање неоцењивог

У потрошачком друштву жељном сензација грађанство се стимулише избором ексклузивног, врхунског, најупадљивијег у најразличитијим категоријама – од хитова у музици и моди до хит-теорија у науци. Важно је само да хит има ограничен рок трајања и да после кратког времена буде замењен новим хитом. У таквом свету није нимало необично то што су се последњих деценија, прво у Америци, а затим и у многим другим земљама проширили избори за Реч године. Издавачке куће се утркују која ће своју Реч године што боље пласирати на тржишту, да би се преко интересовања за победничку реч повећала продаја њихових издања. Критеријуми за избор су различити, али сви се углавном слажу да то треба да буде реч која је сасвим нова или се релативно недавно појавила, важно је и да се у току претходне године интензивно

Београд

26.11.2015 у 21:13

„Негујмо српски језик” ускоро и у Републици Српској

Акција „Негујмо српски језик” за очување и заштиту српског језика, писма, опште језичке културе и писмености добила је и одбор који ће наставити да управља акцијама, осмишљава и покреће иницијативе и чини све што је потребно да се ова делатност квалитативно шири. На његовом челу је Владан Вукосављевић, градски секретар за културу, а чланови су Горан Весић, градски менаџер, Вељко Брборић, шеф Катедре за српски језик на Филолошком факултету, Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града, Светислав Гонцић, в. д. директорка Установе културе „Вук Караџић”, и Небојша Брадић, главни уредник културног програма РТС-а. – У тренутку покретања акције наш циљ био је ограничен. Желели смо да направимо искорак из уобичајене праксе и да се у градском превозу, на билбордима и другим местима нађу

Култура

26.11.2015 у 10:05

Српски као страни у баварским гимназијама

Историја проучавања српског језика и културе код Немаца дуга је преко два столећа и имала је свој први велики врхунац почетком 19. века. У културној епохи романтичарског трагања за „природном поезијом” откриће српских народних умотворина савршено се уклопило у Хердеров концепт идеалне народне лирике. И сам Гете је био инспирисан нашим јуначким песмама, а две књиге превода на немачки Терезе Албертине Лујзе фон Јакоб (Талфј) отвориле су пут нашем народном стваралаштву у немачку културу. Током 19. века буди се у немачким земљама и научни интерес за проучавање језика и књижевности словенских народа, па од четрдесетих година на универзитетима настају и прве

Култура

24.11.2015 у 21:23

Српски језик нема право место у друштву

Трећа трибина „Сачувајмо српски језик”, коју заједнички остварују Министарство културе, Филолошки факултет и лист „Политика”, одржана је на Филолошком факултету. У разговору су учествовали академик Миро Вуксановић, др Срето Танасић, др Мато Пижурица, др Софија Милорадовић и др Јованка Радић. Разговор је водио Градимир Аничић, лектор нашег листа и предводник овог језичког пројекта. Академик Вуксановић истакао је да се обраћа превасходно као писац три романа посвећена речима, а овом приликом прочитао је одломке из своје нове књиге „Силазак у реч” (издање „Академске књиге”), која је настала поводом ауторових размишљања и разговора о језику. Срето Танасић, директор Института за српски језик САНУ, говорио је о улози овог института у проучавању историје и савременог српског језика, о

Култура

24.11.2015 у 22:00

Зашто се ругамо говору „јужне пруге”

Дебата о приватним и друштвеним вртићима на Новом Београду, коју је 2013. године пратила на друштвеним мрежама, у којој један родитељ објашњава да се у државном обданишту у пакету добијају „јужњачки дијалекат и Пинк репертоар”, навео је антрополога Тању Петровић да истражи зашто се поједини језички варијетети, као што су они са југа Србије, унапред повезују са ниским културним вредностима. Резултате је објавила у књизи „Србија и њен југ – јужњачки дијалекти између језика, културе и политике”, у издању „Фабрике књига”. Тања Петровић дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, на групи за српски језик и књижевност, где је и магистрирала. Радила је у Институту за српски језик САНУ, а докторирала је у Љубљани где је данас сарадница Научноистраживачког центра Словеначке академије

Култура

25.11.2015 у 10:05

Треба ли нам глагол требати

За споразумевање међу припадницима једне националне заједнице користи се нормирани, стандардизовани језик – који се и зове стандардни или књижевни језик. Књижевни језик се учи граматикама, а њиме најбоље овладавамо ако се он употребљава у школи, администрацији, ако се средства информисања користе књижевним језиком. Ипак, има случајева да се и поред јасно прописаних правила језичка пракса опире прописаној норми. Тако је и са глаголом требати. Још је Вук Караџић утврдио, тога се норма придржава до данас, да он има безличну употребу, да се употребљава као безлични глаголски облик, да нема личне глаголске наставке – употребљава се у средњем роду једнине за

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 12:52

Јованов: Они који су ширили лаж о „звучном топу” морају да одговарају

19.06.2026 у 12:49

Нови кварт на обали Саве имаће и модерну марину

19.06.2026 у 12:42

Ормуски мореуз: првог дана прошло 25 комерцијалних бродова

19.06.2026 у 12:41

Лондонски маратон 2027. ће трајати два дана

19.06.2026 у 12:35

Бесплатни превентивни прегледи за грађане Ражња

19.06.2026 у 12:34

Меси предводи листу најбољих после првог кола Мундијала