Таг: језик

Ко је реформисао српску азбуку? Одговор на то једноставно питање можемо наћи на све стране; зато га, ваљда, сви знамо и зато је увек исти. Ево једног прототипског одговора: „а 1818. Вук Ст. Караџић извршио је реформу српске ћирилице. Полазећи од начела ’пиши, како говориш’, избацио је све сувишне знакове старе азбуке; задржао је 24 слова и увео 6 нових слова … за посебне српске гласове… ђ је...

Ако су Хр­ва­ти би­ли пе­ри­фер­но срп­ско пле­ме, а све ди­ја­ле­кат­ске чи­ње­ни­це на то упу­ћу­ју, ра­зу­мљи­во је да и „хр­ват­ски је­зик“ не­ма уте­ме­ље­ња: ње­га су се Хр­ва­ти од­ре­кли сами у оно вре­ме кад им се учи­ни­ло да ће им сло­ве­нач­ка кај­кав­шти­на до­не­ти мно­го бо­га­ти­ји „род“ од оно­га ко­ји им је до­но­си­ла „до­ма­ћа ча­кав­шти­на“, али су бр­зо схва­ти­ли да су им...

 Без жеље да расправљам о тези професора Ковачевића да идиоми службено именовани као хрватски, босански и црногорски представљају само преименовани српски језик, која омогућује конструкцију истакнуту у његовом наслову, осећам обавезу да се осврнем на делове текста који се тичу Европске повеље о регионалним или мањинским језицима. Аутор тврди да су на основу Повеље „хрватски“ и „босански“...

Но­во­сад­ски књи­жев­ни до­го­вор био је кра­јем 1954. Та­да је фор­ми­ра­на за­јед­нич­ка је­да­на­е­сто­чла­на пра­во­пи­сна ко­ми­си­ја из раз­ли­чи­тих ре­пу­бли­ка и раз­ли­чи­тих лин­гви­стич­ких цен­та­ра, с ци­љем да се по­стиг­не пот­пу­на уни­фи­ка­ци­ја пра­во­пи­са срп­ско­хр­ват­ског је­зи­ка. Ко­нач­ну сти­ли­за­ци­ју тек­ста ура­ди­ли су Ми­ха­и­ло Сте­ва­но­вић и Љу­де­вит...

Ср­би су на по­чет­ку 20. ве­ка има­ли свој пра­во­пис, да би по­том ушли у срп­ско­хр­ват­ско пра­во­пи­сно и је­зич­ко за­јед­ни­штво, из ко­га су иза­шли тек на кра­ју истог ве­ка. За­јед­ни­штво је би­ло ре­зул­тат по­ли­тич­ких, кул­тур­них и (со­цио)лин­гви­стич­ких при­ли­ка кроз ко­је су про­шли на­ро­ди Ср­би­је, Хр­ват­ске, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и Цр­не Го­ре. Це­ло­ви­та...

Ми­ро Вук­са­но­вић је ду­го­го­ди­шњи ри­зни­чар Ма­ти­це срп­ске и СА­НУ, ака­де­мик, а нај­пре пи­сац, још од „По­ли­ти­ки­не“ на­гра­де за при­чу 1975. До са­да је на­пи­сао 20 књи­га. До­бит­ник је на­ших нај­у­глед­ни­јих на­гра­да за књи­жев­ност. Пре­по­зна­тљив је као чу­вар и ба­шти­ник срп­ско­га је­зи­ка, ка­ко са­вре­ме­ног, та­ко и ар­ха­ич­ног. Он је и тво­рац но­во­ство­ре­них...

  Наш са­вре­ме­ни го­вор­ни је­зик одав­но је кон­та­ми­ни­ран вул­гар­но­сти­ма и гра­ма­тич­ким и ак­це­нат­ским не­пра­вил­но­сти­ма, док је ње­го­ва пи­са­на фор­ма до­жи­ве­ла су­но­врат у по­след­њих 25 го­ди­на, пре све­га за­хва­љу­ју­ћи штам­па­ним ме­ди­ји­ма у ко­ји­ма ни­ка­ко да пре­ста­не бор­ба с па­де­жи­ма. Про­ђи­мо кроз тек­сто­ве жу­те штам­пе, али и оне ко­ја твр­ди да то...

Караџићева језичка и културна реформа није могла заобићи питање њеног могућег територијалног домета, тј. питање територијалне распрострањености Срба и српског језика. Караџић је већ од своје ране младости морао имати представе о томе. О томе је, нпр., могао прилично верно сведочити њему добро познати српски фолклор, који је представљао читаву енциклопедију знања о српском народу и његовом...

  На Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду не­дав­но је као пре­да­вач го­сто­вао аме­рич­ки про­фе­сор Ро­берт Грин­берг, сла­ви­ста, струч­њак за со­ци­о­лин­гви­сти­ку и је­зич­ку по­ли­ти­ку, ко­ји са­да пре­да­је на Но­вом Зе­лан­ду на Уни­вер­зи­те­ту Оукланд. До­бит­ник је на­гра­де 2005. за нај­бо­љу сла­ви­стич­ку књи­гу у Аме­ри­ци „Је­зик и иден­ти­тет на...