Tag: jezik

Ko je reformisao srpsku azbuku? Odgovor na to jednostavno pitanje možemo naći na sve strane; zato ga, valjda, svi znamo i zato je uvek isti. Evo jednog prototipskog odgovora: „a 1818. Vuk St. Karadžić izvršio je reformu srpske ćirilice. Polazeći od načela ’piši, kako govoriš’, izbacio je sve suvišne znakove stare azbuke; zadržao je 24 slova i uveo 6 novih slova … za posebne srpske glasove… đ je...

Ako su Hr­va­ti bi­li pe­ri­fer­no srp­sko ple­me, a sve di­ja­le­kat­ske či­nje­ni­ce na to upu­ću­ju, ra­zu­mlji­vo je da i „hr­vat­ski je­zik“ ne­ma ute­me­lje­nja: nje­ga su se Hr­va­ti od­re­kli sami u ono vre­me kad im se uči­ni­lo da će im slo­ve­nač­ka kaj­kav­šti­na do­ne­ti mno­go bo­ga­ti­ji „rod“ od ono­ga ko­ji im je do­no­si­la „do­ma­ća ča­kav­šti­na“, ali su br­zo shva­ti­li da su im...

 Bez želje da raspravljam o tezi profesora Kovačevića da idiomi službeno imenovani kao hrvatski, bosanski i crnogorski predstavljaju samo preimenovani srpski jezik, koja omogućuje konstrukciju istaknutu u njegovom naslovu, osećam obavezu da se osvrnem na delove teksta koji se tiču Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima. Autor tvrdi da su na osnovu Povelje „hrvatski“ i „bosanski“...

No­vo­sad­ski knji­žev­ni do­go­vor bio je kra­jem 1954. Ta­da je for­mi­ra­na za­jed­nič­ka je­da­na­e­sto­čla­na pra­vo­pi­sna ko­mi­si­ja iz raz­li­či­tih re­pu­bli­ka i raz­li­či­tih lin­gvi­stič­kih cen­ta­ra, s ci­ljem da se po­stig­ne pot­pu­na uni­fi­ka­ci­ja pra­vo­pi­sa srp­sko­hr­vat­skog je­zi­ka. Ko­nač­nu sti­li­za­ci­ju tek­sta ura­di­li su Mi­ha­i­lo Ste­va­no­vić i Lju­de­vit...

Sr­bi su na po­čet­ku 20. ve­ka ima­li svoj pra­vo­pis, da bi po­tom ušli u srp­sko­hr­vat­sko pra­vo­pi­sno i je­zič­ko za­jed­ni­štvo, iz ko­ga su iza­šli tek na kra­ju istog ve­ka. Za­jed­ni­štvo je bi­lo re­zul­tat po­li­tič­kih, kul­tur­nih i (so­cio)lin­gvi­stič­kih pri­li­ka kroz ko­je su pro­šli na­ro­di Sr­bi­je, Hr­vat­ske, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Cr­ne Go­re. Ce­lo­vi­ta...

Mi­ro Vuk­sa­no­vić je du­go­go­di­šnji ri­zni­čar Ma­ti­ce srp­ske i SA­NU, aka­de­mik, a naj­pre pi­sac, još od „Po­li­ti­ki­ne“ na­gra­de za pri­ču 1975. Do sa­da je na­pi­sao 20 knji­ga. Do­bit­nik je na­ših naj­u­gled­ni­jih na­gra­da za knji­žev­nost. Pre­po­zna­tljiv je kao ču­var i ba­šti­nik srp­sko­ga je­zi­ka, ka­ko sa­vre­me­nog, ta­ko i ar­ha­ič­nog. On je i tvo­rac no­vo­stvo­re­nih...

  Naš sa­vre­me­ni go­vor­ni je­zik odav­no je kon­ta­mi­ni­ran vul­gar­no­sti­ma i gra­ma­tič­kim i ak­ce­nat­skim ne­pra­vil­no­sti­ma, dok je nje­go­va pi­sa­na for­ma do­ži­ve­la su­no­vrat u po­sled­njih 25 go­di­na, pre sve­ga za­hva­lju­ju­ći štam­pa­nim me­di­ji­ma u ko­ji­ma ni­ka­ko da pre­sta­ne bor­ba s pa­de­ži­ma. Pro­đi­mo kroz tek­sto­ve žu­te štam­pe, ali i one ko­ja tvr­di da to...

Karadžićeva jezička i kulturna reforma nije mogla zaobići pitanje njenog mogućeg teritorijalnog dometa, tj. pitanje teritorijalne rasprostranjenosti Srba i srpskog jezika. Karadžić je već od svoje rane mladosti morao imati predstave o tome. O tome je, npr., mogao prilično verno svedočiti njemu dobro poznati srpski folklor, koji je predstavljao čitavu enciklopediju znanja o srpskom narodu i njegovom...

  Na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du ne­dav­no je kao pre­da­vač go­sto­vao ame­rič­ki pro­fe­sor Ro­bert Grin­berg, sla­vi­sta, struč­njak za so­ci­o­lin­gvi­sti­ku i je­zič­ku po­li­ti­ku, ko­ji sa­da pre­da­je na No­vom Ze­lan­du na Uni­ver­zi­te­tu Oukland. Do­bit­nik je na­gra­de 2005. za naj­bo­lju sla­vi­stič­ku knji­gu u Ame­ri­ci „Je­zik i iden­ti­tet na...