Ćirilica u tržišnim komunikacijama

Verovatno smo jedna od retkih zemalja na kugli zemaljskoj koja je, svesno ili nesvesno, svoje ćirilično pismo podredila drugom. Čak i u državama sa visokorazvijenom tolerancijom, gde živi jedna ili više nacionalnih manjina, na ambalaži je službeno pismo nacije (francuski, mađarski, rumunski, ruski, bugarski, grčki, nemački, italijanski, engleski, španski ...), da ne podsećamo na arapski svet, azijske narode itd.

U tim državama, u štampanim oglasnim porukama, u upotrebi je isključivo službeno pismo države. U TV programima, gde se emituju i komercijalne oglasne poruke – grafički uobličeni tekstovi, titl, maske i slova, ispisivani na špicama TV stanica i na kajronu, bez izuzetka su na pismu nacije. Jasno, i na plakatima, kao i na svim sredstvima spoljnog oglašavanja.

Upotreba tuđica, pa još na pismima (memorandumima) koje firme koriste u nacionalnom i međunarodnom poslovanju, naročito kod naziva firmi, kod mnogih drugih skoro da je nezamisliva. Poredeći ovakvu praksu sa domaćim prilikama, podstaklo nas je da pokrenemo projekt „Ćirilično pismo u tržišnim komunikacijama” – da aktere srpske privrede inspirišemo da svojevoljno za obeležavanje i promociju svojih proizvoda i usluga koriste zvanično nacionalno pismo. Pri tome smo pošli od toga da je tržišna komunikacija javna komunikacija, za razliku od privatne gde postoje drukčije slobode upotrebe.

Naravno, pošli smo od sebe: časopis sveta marketinga TABU (TAVOO) u trinaestoj godini postojanja više ne koristi latinično već isključivo ćirilično pismo i srpski jezik (broj tuđica sveden je na minimum, prevode se skoro svi stručni izrazi, a gde to nije moguće daju se opisna tumačenja termina ili pojmova i slično). Da li bi građani, u ovom slučaju kao stalni ili potencijalni potrošači, primetili napore srpske privrede u njenom – svojevrsnom „dodvoravanju“ – pakovanja srpskih proizvoda, islikana i ispisana ćiriličnim pismom? Mi verujemo da bi.

Verujemo u stepen naklonosti srpskih domaćina svojoj državi, samim tim i njenoj privredi. Kao što smo i uvereni da bi se na rafovima i policama u našim trgovinama deo ponude pisane ćiriličnim pismom razlikovao od ostalih proizvoda, pogotovu uvoznih koji nisu uvek pristojnog kvaliteta, naročito ne uvek na nivou kvaliteta prisutnog, na primer, na tržištima vodećih evropskih članica, iako je reč o istim proizvodima, odnosno robnim markama.

To smo pokušali i da prikažemo na priloženom grafikonu Kruga optimizma. Ohrabreni smo smo i zbog početnog odziva na inicijativu upotrebe ćirilice u tržišnim komunikacijama: podršku projektu dosad su pružili Vukova zadužbina, Matica srpska, Javni servis Radio- televizija Srbije, Kulturno- prosvetna zajednica Srbije, Kancelarija za saradnju sa dijasporom Ministarstva inostranih poslova, Društvo srpskih domaćina, Matica iseljenika i Srba u regionu, Udruženje za privredni preporod, RTV Studio B, Kablovska TV Zrenjanin, Opština Aleksandrovac...

Prvi upisani dobročinitelj sa ulogom od 2.000 evra je g. Nićifor Nik Aničić, koji živi i radi u Južnoafričkoj Republici. Prvi upisani donator sa ulogom od 500 evra je profesor dr Miladin M. Ševarlić, sa Poljoprivrednog fakulteta Beogradskog univerziteta. Prvi upisani darodavac sa ulogom od 200.000 dinara je „Telekom Srbija”. Verujemo da će ovaj spisak uskoro biti znatno veći. ¶ *Autor je osnivač, vlasnik i izdavač časopisa sveta marketinga TABU