Четвртак, 02.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117	117.7	117.35
	102.72	103.34	103.03
	127.02	127.79	127.4

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: екологија

Магазин

08.04.2022 у 15:08

Опоравак природе није потрајао

Житељи Србије и неких других земаља у окружењу били су запањени кад су, једног од ових мартовских јутара, открили да су њихови балкони, улице, паркови, тргови и паркирана возила преко ноћи постали наранџасти – прекривени пудерастим прахом који се, додуше, лако уклањао, али је ипак изазвао подозрење, па и страх, с обзиром на сукоб који се води у Украјини, а тамо бомбе падају око нуклеарних електрана. Уследило је званично саопштење метеоролога: реч је о песку из Сахаре, који су снажни ветрови донели до европског копна, као што се повремено дешавало и раније. Друштвене мреже су, међутим, преплавили снимци забринутих грађана који показују да се ова „сумњива прашина” може покупити магнетом, а где то има да је песак „намагнетисан”?! Др Владимир Ђурђевић (Фото Р. Крстинић) –

Свет

08.04.2022 у 13:39

Немачка планира да има потпуно чисту енергију до 2035. донела

Рат у Украјини и енергетска криза приморали су многе земље да убрзају енергетску транзицију, а Влада Немачке је усвојила предлог закона чија реализација треба да омогући да земља до 2035. скоро потпуно пређе на обновљиве изворе енергије. Новелирани закон о обновљивим изворима енергије предвиђа да до 2030. године 80 одсто струје у Немачкој буде произведено из обновљивих извора, а до 2035. године 100 одсто, пренео је портал Еурактив Србија. Пакет закона на више од 500 страна назван је Ускршњи пакет, пошто влада очекује да ће у парламенту бити усвојен до Ускрса, 17. априла. Усвојен је на иницијативу министра за привреду и заштиту климе, лидера немачких Зелених Роберта Хабека. Хабек је у јануару ове године, представљајући биланс рада, упозорио да Немачка мора да утростручи брзину

Друштво

06.04.2022 у 14:53

„Чувари Перлеза” упозорили на загађење Бегеја и недостатак канализације

Активисти удружења „Чувари Перлеза” упозорили су данас на загађење реке Бегеј и потребу да се у том месту изгради канализација, те навели да је то „домаћи задатак” за зрењанинску власт. У саопштењу су оценили да је то неопходно, јер у том месту послује кинеска фирма за рециклажу пластике.Навели су да су им се претходних дана јављали мештани који су уочили чудне мрље на површини Бегеја. Мрље су уочене ближе левој обали на коју се наслања Перлез, а која је уједно и заштићено подручје Царске Баре. „Обишли смо спорно место и заиста уочили мрље, а верујемо да је неко црпио септичке јаме и испуштао садржај директно из цистерне у Бегеј”, наводи се у саопштењу. Оцењено је и да „тај очигледно системски чини екоцид и пролази некажњено јер се не зна ко је”. Активисти верују да је у

Друштво

05.04.2022 у 17:36

Бара ће бити поново царска

Зрењанин – Специјални резерват природе прве категорије „Царска бара”, добио је другачији статус, а он обећава и нове ветрове на подручју под посебном заштитом уз реку Бегеј у средњем Банату. То се нарочито односи на очување биљног и животињског света, односно на станиште птица јединствено у Европи. Царска бара је сада поверена зрењанинској установи „Резервати природе”. – Битка за ово заштићено подручје је трајала скоро 20 година, а за то време је оно пропадало или стагнирало. Ако узмемо у обзир чињеницу да су неки делови значајно девастирани, баре Тигањице рецимо више нема, да је Перлеска бара на неких 30 одсто од укупне површине, а да су и једна и друга у

Магазин

01.04.2022 у 14:23

Лавиринти екоманипулације

Језик који брендови користе за промоцију своје еколошке одрживости може бити погрешан и неоправдан. Како да препознате која је тврдња стварна? Зелено. Био. Природно. Чисто. Органско. Еколошко. Одрживо. То су речи са којима се стално суочавамо: на билбордима, онлајн и на ТВ-у. Оне су свеприсутне у оглашавању и појављују се на производима на полицама супермаркета. Али шта онe заправо значе и како их компаније користе да убеде еколошки свесне потрошаче да купују баш њихове производе? Све већи ентузијазам јавности за климатске акције довео је до пораста корпоративних климатских тврдњи, што отежава потрошачима да праве разлику између добрe еколошкe праксe и обмањујућих изјава, праксе која се сада назива „ greenwashing”, односно екоманипулација. Према студији Европске уније и

Свет

30.03.2022 у 12:49

Ветар и сунце као прекретница за решење климатских промена

Како су се светске економије током 2021. опорављале од пандемије Covid-19, тражња за енергијом је расла. Потражња за електричном енергијом расла је рекордном брзином, што је довело до пораста тражње за енергијом добијеном из угља, која је расла најбржом стопом од 1985. Чисти извори енергије, добијени из сунца, ветра и других извора, учествовали су са 38 одсто у производњи светске електричне енергије у 2021. По први пут ветротурбине и соларни панели произвели су 10 процената укупне енергије. Удео ветра и сунца удвостручио се од 2015. године, када је потписан Париски споразум о клими. Најбржи прелазак на ветар и соларну енергију забележен је у Холандији, Аустралији и Вијетнаму. Све три земље у последње две године десетину своје тражње за електричном енергијом оствариле су тако

Потрошач

28.03.2022 у 21:35

Зелена политика ЕУ на чекању

Европска комисија би могла да одложи објаву предлога о одрживој пољопривреди и природи. Разлог је рат у Украјини и његов негативан утицај на снабдевање храном, што је навело неке земље, првенствено Словачку и Италију, да преиспитају еколошка питања Европске уније. Како је пренео „Агроклуб”, ЕК је протекле недеље требало да објави два нова предлога – обавезујуће циљеве за обнову природе и одрживији закон о пестицидима. Међутим, повереник ЕУ за пољопривреду Јануш Војчеховски рекао је, наводи Ројтерс, да ЕУ неће расправљати о пестицидима на заказаном састанку, што значи да ће се објава предлога одложити. Јасно је да је у овом тренутку најважнија прехрамбена сигурност. И председница удружења пољопривредника ЕУ „Копа” Кристијан Ламберт позвала је ЕУ да се пробуди и упозорила да због

Друштво

28.03.2022 у 20:57

Гљиве и инсекти против пластичног отпада

У албуму апокалиптичних слика глобалног загађења међу најупечатљивијима су оне које приказују непрегледне депоније и огромна острва пластичног отпада која плутају океанима. Током разградње која траје стотинама година пластика се круни и распада на честице које се називају микропластика. Те „опиљке” ветрови разносе, кроз испаравање се дижу у атмосферу, а киша их потом враћа на тло. Многим воденим животињама и птицама микропластика улази у ланац исхране, а тога посредно није поштеђен ни човек. Без претеривања, могло би се рећи да пластику и дишемо и једемо... Ова „велика микроопасност” по живи свет тек одскора је у фокусу науке и екологије. У наредне три године њоме ће се бавити и деветочлани тим наших истраживача окупљених око пројекта ЕМИПЛАСТ, чију реализацију

Свет

25.03.2022 у 17:47

Еколошки активисти на протестима широм света уз еколошке поруке траже и прекид рата у Украјини

Еколошки активисти организовали су данас десету серију протеста широм света тражећи боље мере у борби против глобалног загревања док неки уз еколошке поруке траже и прекид рата у Украјини. Покрет Петком за будућност (Fridays for Future) инспирисан шведском активисткињом Гретом Тунберг, позвао је на демонстрације широм света. У Џакарти су активисти обучени у црвено држали плакате са захтевима „Промена система, а не климе” док су у Риму истакли огроман глобус на надувавање и транспарент са натписом „Направи школу, а не рат”. Стокхолм, Шведска ( EPA-EFE/PAUL WENNERHOLM SWEDEN OUT) Планирано је око 300 протеста у Немачкој, која је постала дом за око 250.000 украјинских избеглица, где је хиљаде углавном младих људи носећи заставе Украјине марширало кроз

Свет

25.03.2022 у 14:50

Забрана летења изнад Русије повећала емисију гасова штетних за климу

Од како је Русија, као одговор на западне санкције, крајем фебруара затворила свој ваздушни простор за авиокомпаније више десетина земаља, око 400 летова дневно се уместо преко Русије, обавља заобилазним рутама, а последица је и далеко већа емисија гасова штетних за климу. У немогућности да користе руски ваздушни простор, авиони на линијама између Европе и Азије лете јужно од Русије, а у неким случајевима и врло дугачком рутом преко Арктика, а то значи већу потрошњу горива и неупоредиво више гасова који загревају планету, пише шведски портал Флајтрејд24, а преноси Си-Ен-Ен. Као пример, лет из Јапан ерлајнса из Токија за Лондон, авионом Боинг 777-300ЕР који троши око 8.700 литара горива на сат, сада је преусмерен преко северног Пацифика, Аљаске, Канаде и Гренланда, траје 2,4 сата

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

02.07.2026 у 20:08

Због пожара У Француској евакуисано 3.000

02.07.2026 у 20:04

Украјина: у нападу руских дронова на бензинску пумпу један човек погинуо, двоје повређено

02.07.2026 у 20:02

Председник Вучић: Историјско савезништво са САД темељ за још боље односе

02.07.2026 у 19:54

Превентивне мере важне у заштити од УВ зрачења

02.07.2026 у 19:42

Руски хокејаш Александар Овечкин потписао нови уговор са Вашингтоном

02.07.2026 у 19:36

Украјина жели да постане нови центар моћи у Источној Европи, а Пољска јој је главна препрека