Kompromis za simbole Vojvodine
Застава Војводине
Pre donošenja Ustava iz 2006. i Statuta iz 2008, AP Vojvodina je donela dve odluke o simbolima: o grbu (2002) i o zastavi (2004). Za te odluke nije postojao ustavnopravni osnov jer tada važećim Ustavom iz 1990. nije bilo propisano da AP Vojvodina ima zastavu i grb (od osnivanja socijalističke autonomne pokrajine, 1945, nisu postojali njeni simboli).
AP Vojvodina dobija ustavno pravo na svoje simbole tek postojećim Ustavom iz 2006. Ali Pokrajina je, bez obzira na Ustav, nastavila po starom. Ona ne uvodi i ne opisuje simbole Statutom (2008) koji je donet posle Ustava, već nekakvom alhemijom 2009. pretvara neustavne odluke iz 2002. i 2004. u „pokrajinske skupštinske odluke”. Tako se prostim preimenovanjem pravnog akta zapravo pokušao konvalidirati (učini pravno valjanim) status simbola koji su 2002. i 2004. usvojeni bez ustavnog osnova.
Novi statut iz 2014, držeći se terminologije ustavne norme, uvodi i opisuje simbole AP Vojvodine (čl. 9). To su: zastava, tradicionalna zastava, grb i tradicionalni grb. Ovim se, do tada neustavni, zastava (nejednaka trobojka sa tri zvezdice) i grb (štit na tri polja – sa lavom, jelenom i apostolom Pavlom) AP Vojvodine, praktično prvi put legalizuju. Pored njih, u istom članu Statuta utvrđuju se tradicionalni simboli: zastava (srpska trobojka) i grb (sa krunom, krstom i ocilima). Dalje je propisano da se „određena pitanja u vezi sa izgledom i korišćenjem simbola i tradicionalnih simbola uređuju pokrajinskom skupštinskom odlukom”. Propisani rok za donošenje ove odluke (septembar 2014) odavno je prošao. Pokrajinska skupština time je prekršila Statut, ali za tako šta ne postoje pravne sankcije. Postoji politička odgovornost i nju su, čini mi se, birači na pokrajinskim izborima 2016. jasno utvrdili – do tada vladajuća Demokratska stranka postala je opoziciona.
Nedonošenjem odluke o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola nastala je dvogodišnja nenadana (ne)pravna situacija. Simboli su Statutom utvrđeni ali nema odluke kojom bi se oni detaljnije uredili (Statutom su „grubo” opisani), niti kada se, kako i gde koriste. Postojala su, manje-više, dva pravna rešenja kojima bi se popunila ova pravna praznina. Jedno je „pozitivno” - direktna primena Statuta (čl. 9), time i Ustava, što bi u realnosti značilo uvođenje u upotrebu tradicionalne zastave i grba jednako sa zastavom i grbom koji se već koriste. Druga mogućnost je bila „negativna” i prilično upitna po pitanju ustavnosti i statutarnosti – da se ni stari simboli ne koriste sve dok AP Vojvodina ne donese navedenu odluku. Kao što znamo, pošlo se, i evo, još se ide, trećim putem: AP Vojvodina duže od dve godine ignoriše sopstveni statut u pogledu svojih simbola. Sve su prilike, još kratko vreme.
U ove dve godine bilo je dosta govora o simbolima AP Vojvodine. Na ranije kritike u vezi sa („Čankovim”) simbolima AP Vojvodine iz 2002. i 2004 – koje su bile mahom negativne a heraldički, politički i pravno detaljno obrazlagane – nadovezale su se pisane i usmene rasprave o tradicionalnim simbolima. Ne ulazeći u sve te izjave i pisanija, samo napominjem da se osporavalo i branilo gotovo sve: zašto baš taj grb a ne neki drugi od onih koji su u to vreme (1848–1851) crtani ili korišćeni, kakva je to kruna vojvodska, otkud maslinova grančica u niziji, gde se denu grb baranjski, zar hermelin na vojvodskom plaštu, šta sa crnim austrijskim orlom i ocilima, zašto baš istovetna srpska trobojka (obrnuta ruska), a ne zastava „beličaste krem boje” Zemunske narodne garde (ili to beše žuta K. und K. boja) itd. Sva ova pitanja su sada stvar publicistike, lične ili grupne političke promocije a delom, naravno, i nauke (čak i ako je heraldika tek „pomoćna” nauka). U pravnom smislu pitanje tradicionalne zastave i grba Vojvodine je res iudicata (presuđena stvar), po sili Statuta. Pitanje ikakve izmene simbola je predmet promene Statuta. A o tome će opet konačnu reč imati politika.
Naglašavam da je u vreme donošenja Statuta iz 2014. u pogledu simbola postignut jedini mogući kompromis između čak šest političkih grupacija („autonomaških”, „centralističkih”, umerenih): da se zadrže (konvalidiraju) postojeći simboli i da se utvrde tradicionalni simboli Vojvodine. Samo za takvo rešenje bilo je moguće pribrati apsolutnu većinu u republičkoj i dvotrećinsku većinu u ondašnjoj pokrajinskoj skupštini (obe učestvuju u postupku donošenja Statuta). Glasine da je trebalo još tada završiti sa „Čankovim” simbolima tek su pusta vika strasti, bez sluha za realnost.
Stoga je na novoj političkoj većini u Pokrajini (Srpska napredna stranka i drugi) da učini ono što prethodna nije – da sprovede postojeći statut i uvede u upotrebu tradicionalne simbole. Za to je potrebno da glasa 80 pokrajinskih poslanika. A potom... neka vreme potvrdi šta je lice AP Vojvodine u zastavi i grbu. Ni ovaj statut nije večan.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu