Kupoprodaja pameti

Dve vesti su poslednjih nekoliko dana izazvale pažnju javnosti. Najpre je predsednik Vučić iz Njujorka poručio da želi da razgovara sa profesorom u penziji S. Radenovićem, a zatim da je genetičar prof. M. Stojković zamenio Leskovac i Kragujevac za Hardvard. Ubrzo smo saznali da prof. Radenović potpisuje radove za Univerzitet „Kralj Saud”, čime je beogradski pao za 124 mesta na „Šangajskoj listi”. O tome lepo piše izvrsni novinar Apostolski („Politika”, 25. avgust). Predsednik Vučić želi da vrati prof. Radenovića u maticu, o čemu je sa njim postigao dogovor („Politika” 25. avgust).

Danas se u svetu sve kupuje i prodaje (jedino Danska ne prodaje Grenland). Na kraju, odlazak naših medicinskih radnika u Evropu je takođe kupoprodaja pameti. Potpisnik ovog priloga nije doskora znao da je prodaja koautorstva na naučnim radovima međunarodni biznis. Bio je u uverenju da je to samo lokalni fenomen supotpisivanja na naučnim radovima. Međutim, nedavno je video ponudu za saradnju sa jednom inostranom firmom koja nudi sledeći biznis: Pre nego što pošalješ rad u časopis sa liste „Tomson Rojters”, dostaviš isti dotičnoj firmi. Ona dopisuje koautora, a autoru isplaćuje od 0 do 5.000 dolara, zavisno od ranga časopisa (imejl dotične firme dat na uvid Redakciji).

Uvaženi novinar Apostolski se pita (a i ja) zašto dva vrsna stručnjaka nisu članovi SANU. Pretpostavljam da prof. Radenović nije, zbog svoje evidentne skromnosti, ni pokušavao, a prof. Stojković je propao pri prvom pokušaju. I za takve poduhvate treba imati „interesnu grupu”. Treba umeti reklamirati svoje radove, kao što je Nušić, kao dete, svakome gurao pod nos nove opanke (B. Nušić, „Autobiografija”). To što se kod nas, u mnogim slučajevima, zauzimaju vodeće pozicije, ne po znanju, već po pripadnosti „interesnoj grupi”, je opštepoznato. U onom bivšem sistemu „Politika” je uvek bila puna konkursa. A sada?

Čedomir Milosavljević