Pandemija, pogled iznutra

Povodom teksta „Pandemija, pogled sa strane”, „Pogledi”, 10. jun

Jedna od malobrojnih tačnih konstatacija kolege Savića glasi: „Površna informacija nije isto što i znanje.” Nažalost, veliki deo njegovog članka zasniva se ne samo na površnim informacijama, već i na odsustvu elementarnog znanja.

Savić samouvereno odriče pravo epidemiolozima da suzbijaju epidemije, odnosno pandemije (uzgred, ne virusa, nego virusnih bolesti), pa ispoljava anegdotski iskrivljen pogled ko bi to trebalo da čini. Čudi se: „Zar kod nas ne postoje klinički mikrobiolozi epidemiolozi?”, a zatim retorički poentira: „Ako ih nema, to je ozbiljan problem. Ako ih ima, a nisu stavljeni u Krizni štab... to je još veći problem.”

Da razume tematiku o kojoj nadobudno sudi, znao bi da ne postoji tako neobična specijalizacija koju pominje. Klinički mikrobiolozi u bolnicama uzimaju briseve, izoluju klice i savetuju kliničare koje antibiotike treba dati određenom pacijentu. Epidemiolozima je bliži javnozdravstveni profil mikrobiologa, ali je i to daleko od posla kojim se bave. Uz sve to, virusolozi jesu „stavljeni u Krizni štab”, ali da bi ispitivali viruse, a ne da bi se mešali u oblast kojom ne vladaju.

U svojoj ignoranciji, ovaj strogi kritičar zamera troma epidemiolozima što su se „u svojim istraživanjima bavili raznim problemima koji nemaju ništa zajedničko s epidemiologijom patogenih mikroorganizma”. To je daleko od istine, jer je, primera radi, potpisnik ovog teksta u referentnim stranim časopisima objavljivao članke o varioli, HIV-u, HPV-u, rinosporidiozi itd, a posebno se bavio bolestima za koje se misli(lo) da su izazvane živim uzročnicima, poput leukemija i limfoma, nekih drugih vrsta raka, pa čak i endemske nefropatije.

Suština je, međutim, u tome da je epidemiološki metod jedinstven, bilo da je reč o zaraznim ili nezaraznim bolestima, povredama ili čak pozitivnim aspektima zdravlja. On je nezamenljiv kada u populaciji treba otkriti faktore rizika, odnosno uzroke bilo bolesti, bilo druge pojave vezane za zdravlje ili, ako su uzroci poznati, kao u slučaju kovida 19, primeniti odgovarajuće mere sprečavanja i suzbijanja.

Tu je i arogantna konstatacija kako „niko od navedenih... nije u karijeri držao u ruci petri šolju”. Ni to, naravno, nije tačno. Bar dvoje „optuženih” je mesecima upravo to radilo (da ne ulazimo u razloge). No, i da ne znaju čak ni šta je ta laboratorijska posuda, ne bi bili manje kvalifikovani za suzbijanje epidemija.

Kada bi naši lekari ili nezavisni strani stručnjaci birali četiri epidemiologa za Krizni štab, verovatno bi se brzo složili da se tamo nađu upravo one osobe koje već obavljaju poverene im poslove. To su sadašnji ili doskorašnji čelnici tri vodeća instituta za javno zdravlje u zemlji i najiskusniji epidemiolog iz odgovarajuće službe glavnog grada. Njima se ponešto i da zameriti, ali nikako kvalifikovanost.

I kolegi Saviću će to biti jasno ako se maši bilo kojeg medicinskog rečnika ili prelista neki od stotinak naučnih časopisa iz oblasti epidemiologije.

Redovni profesor epidemiologije u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista