Nikola Tesla na kovanici evra

U rubrici Pogledi, „Politika” je 26. avgusta objavila tekst Alekse Nikolića pod naslovom „Anatomija besmisla”, u kojem se ovaj autor uključio u diskusije koje se vode na predlog Narodne banke Hrvatske da se na budućoj hrvatskoj kovanici evra nađe lik Nikole Tesle. Slažem se u svemu sa stavovima iznetim u tom tekstu. Uključujući se i sam u ovu polemiku, pokušaću da ovaj besmisao dokažem „do apsurda”.

Poznato je da svaka zemlja članica EU ima pravo da na kovanicu evra stavi neki svoj nacionalni motiv. Postavlja se osnovno pitanje šta se podrazumeva pod pojmom nacionalni motiv. Ne znam da li je to definisano nekom uredbom ili standardom EU, ali logika nalaže da se tu može naći neki pojam materijalne, duhovne ili istorijske vrednosti za koji zemlja članica proceni da je od izuzetnog značaja za njenu percepciju od strane svih korisnika te valute. Sve izvan toga bila bi obmana. Navedeni tekst ukazuje da Smiljan, rodno mesto Nikole Tesle, godine 1856. kada je on rođen, nije bilo u sastavu države Hrvatske, već Austrijskog carstva.

U principu, Nikola Tesla i članovi njegove porodice mogli su da se osećaju Hrvatima, ali apsurdno je to i pomisliti kada se zna da potiče iz porodice sveštenika Srpske pravoslavne crkve. On sam nikada se nije izjasnio u vezi s tim, mada je svojevremeno, iz politikantskih razloga, navođena navodno njegova misao da se „ponosi svojim srpskim i poreklom i svojom domovinom Hrvatskom”, za koju svi koji su istraživali Teslin život tvrde da ne postoji nijedan dokaz da je to izgovorio ili negde zapisao. Ovu činjenicu shvatili su i oni vandali koji su ne tako davno rušili kuću i njegov spomenik u Smiljanu, a i oni koji su nekoliko decenija ranije ubili jedanaest članova porodice Tesla u Jadovnu. To, međutim, nisu znali oni koji su popunjavali anketu s predlozima pet „nacionalnih” motiva za evro. Anketu su popunjavali ljudi, za koje hoću da verujem da su iskreno verovali u to što predlažu jer su u okviru obrazovnog sistema bivše nam zemlje godinama vaspitavani u pogrešnom duhu.

Kad smo kod ankete, postavlja se još jedno krucijalno pitanje. Naime, na teritoriji današnje Hrvatske rođen je još jedan velikan, koji bi, po logici sastavljača ankete da je svako rođen na teritoriji današnje Hrvatske po nacionalnosti bio Hrvat, mogao da se nađe u predlozima za nacionalni motiv Hrvatske za evro. To je Gaj Aurelije Valerije Dioklecijan. Njegova palata u Splitu stoji, ne vekovima, već milenijum i duže. Niko je nije rušio, ne zato što Dioklecijan nije bio Hrvat, već zato što nije bio Srbin. Besmisao do apsurda. Vandali koji su rušili Teslinu kuću s ovim besmislom bi se svakako složili. Nije jasno, međutim, zašto s ovom logikom ne može da se složi rukovodstvo današnje Hrvatske.

Na kraju, ne možemo da se ne upitamo da li je opsednutost Srbima, koja je, čini se, poprimila prerogative kompleksa, jača od izbora nekog od predivnih i značajnih stvarno nacionalnih motiva, kojih Hrvatska ima u izobilju, a koji bi se mogao naći na aversu evropskog metalnog novčića.

Mirko Minić,
Beograd