O pogledima i komentarima o Ukrajini

Ovih dana, novine pune komentari o ratu u Ukrajini. Znani i manje znani komentatori iznose svoje stavove i sudove o tome ko je u pravu, a ko je kriv za nemila stradanja civila i materijalna razaranja. Za neke je to ruska invazija, za druge specijalna vojna akcija. Jedni vide krivicu na Istoku (na primer, Z. Janić, Pogledi, 28. mart), drugi na Zapadu (na primer, V. Kršljanin, Pogledi, 26. mart), shodno svojim vrednosnim sudovima. O ovim zbivanjima još će se pisati i komentarisati, ne samo kad nas, već u svuda u svetu, negde više, negde manje, i svuda sličan način – na Zapadu uglavnom na jedan, takoreći istovetan način, a na Istoku zavisno od zemlje do zemlje.

Ništa novo pod nebeskim svodom, i svako će misliti da je on u pravu, iako najčešće nije. Problem je u shvatanju politike, a u tom domenu, plašim se, veoma je malo onih koji mogu pravilno da procene zbivanja, iako na prvi pogled to izgleda lako. Za razliku od političkih analitičara, koji više greše jer su samouvereniji u svom znanju, novinari nemaju obavezu da iskažu visoku stručnost (nisu im potrebne visoke akademske titule mastera ili doktora nauka), jer oni obaveštavaju o događaju, shodno profilaciji.

Međutim, kako je razumevanje politike mnogo više od gole privrženosti ili naklonosti ideji, sistemu, ovoj ili onoj ličnosti – to je za dnevnu politiku, za političke procene potrebno je dodatno znanje: istupiti iz sveta emocija i relativizovati vrednosni sud,  postaviti se racionalno, a  pritom još i dobro poznavati praksu i teoriju, što bi rekli politikolozi. Nimalo lak zadatak, ako ste stali na crtu. Međutim, nije lako odustati od svog uverenja i mišljenja: svako ima pravo na njega, a pritom i pravo da smatra da je u pravu; to je neosporna činjenica, posebno u virtuelnom informativnom svetu, 21. veka. I bez tog virtuelnog sveta, svako ima pravo da sudi o fudbalu i politici, zar ne?

Dragan Predrag Gavrilović,
Beograd