Jedino će istina ubediti čitaoca

„Da ste me pre deset godina pitali da li ću biti ovako kritičan prema EU, svakako bih odgovorio ’ne’.” Ovo su reči Boška Jakšića od 1. jula. Da ste me pre deset godina pitali da li ću pisati pohvalno o Jakšiću, svakako bih odgovorio – ne. Šta se to u međuvremenu dogodilo? To me pitaju mnogi prijatelji i poznanici širom Srbije. Zato što mi se ime ponekad pojavi na ovim stranicama, misle da znam tajnu Jakšićevog preporoda, koji nas je sve ošamutio. Osvešćujemo se u drugom, lepšem svetu.

Bez namere da bilo kome, a najmanje Jakšiću, držim čas novinarstva, svi oni koji pišu za novine treba da znaju da svaka informacija, ako je objektivna i istinita, predstavlja meru reda. Mera reda je stepen uravnoteženosti nekog sistema, pa i informacije, sa sredinom koja je okružuje. Ako nema tog reda, informacija postiže suprotan efekat: dezorganizaciju, haos, revolt, bunt...

Komentari koje pišu kolumnisti „Politike”, bilo analitički ili polemički, jesu tekstovi koji pomoću razuma treba da dovedu do razumevanja nekog događaja ili pojave. Kažem: razuma, a ne mržnje, ostrašćenosti, diskvalifikacija, isključivosti, fanatičnosti. „Jedino istina mora dominirati tekstom; jedino će ona sopstvenom snagom ubediti čitaoca” (Dušan Slavković, „Osnovi novinarstva i informisanja”). Ovakve komentare je teže pisati od onih koji služe da kroz njih izlijemo žuč, bes, mržnju... i iskažemo svoju visoku pamet didaktičkim poukama i savetima poput onog: Ako hoće od političara da postane državnik, Vučić mora da radi protiv većine svojih birača. Narodu, znači i Vučiću, treba predočiti činjenice, sve istraživačkim i analitičkim putem dobijene podatke o nekom događaju ili pojavi, pa neka narod sam odluči koje rešenje će odabrati.

Siguran sam da sam jedan od onih koji su najčešće reagovali na Jakšićeve tekstove. Dve, tri reakcije su mi i objavljene na ovim stranicama. Pošteno je i prema njemu i prema sebi da priznam da sam od 1. jula mirniji, raspoloženiji. Radujem se njegovim budućim tekstovima, rudarskim naporima napisanim. Zato i rudarski pozdrav: Srećno.

Radomir Jovanović,
profesor u penziji, Žiča