Danas su Oci

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Oce ili Očeve, praznik koji se slavi prvu nedelju pred Božić. Isto kao decu za Detinjce, a za Materice majke, tako rano ujutru mališani žure da zavežu ruke ili noge svojih očeva ili drugih oženjenih muškaraca iz okruženja. Oni se potom dreše, darujući nečim što su unapred pripremili. Danas se takođe praznikuju i Svetih 10 mučenika Kritskih i Prepodobni Naum Ohridski, kao i Tucindan.

Srpsko praznovanje

Prema objašnjenju protojerej-stavrofora Dušana Kolundžića koje stoji na sajtu SPC, u crkvenim službama povodom praznika Rođenja Hristovog postoje tri posebne nedelje, dve pre, a jedna posle Božića. To su Nedelja Praotaca, Nedelja Otaca i Nedelja Bogootaca.

Uz to, dočekujući praznik nasvetijeg Rođenja na zemlji, srpski narod i Srpska Crkva u tri nedelje pred ovaj praznik obeležavaju naše ovozemaljske porodice, a koje su Crkve u malom i slike ljubavi Božje u Svetoj Trojici. Prema tome, ovo je tipično srpsko slavljenje, kao što je i krsna slava tipična srpska svetkovina. Protojerej-stavrofor Kolundžić dalje navodi kako u knjizi “Veronauka u kući” iz 1982. godine piše: “Pripremi ovog najradosnijeg dana, isključivo u našem srpskom narodu, posvećene su naročito tri poslednje nedelje pred Božić, za koje naš narod ima i specijalne nazive: Detinjci, Materice i Ocevi, kao i za dane uoči samog praznika: Tucindan i Badnjidan.”

On dalje navodi:

“U nedelju pred sam Božić, koja se zove Oci, majke i deca “vezuju” oce, a oni im se “dreše”. Ovo uzajamno “drešenje” je uzajamno činjenje poklona ljubavi, što stvara prazničnu, svečanu atmosferu u porodičnim hrišćanskim krugovima. Takvu prazničnu atmosferu stvorili su istočni mudraci svetoj porodici Bogodeteta poklonivši Mu se u Vitlejemskoj pećini, uz darove: smirne, tamjana i zlata. Simvolika ovog uzajamnog “vezivanja” i “drešenja” dece i roditelja jasna je: pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog – Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga. U želji, dakle, da Njegov dolazak sačekamo vezani najčvršćim vezama međusobne ljubavi, jer je i On – Božić – Ljubav, koja je “sveza savršenstva”, i mi se o Detinjcima, Matericama i Ocima međusobno “vezujemo” i “drešimo”. To vezivanje i drešenje prevazilazi naše porodične krugove i prostire se na rođake, prijatelje i sve naše poznanike, i tako nastaje spontano opšte srpsko, pravoslavno-hrišćansko proslavljanje vezivanja i drešenja pred nastupajući praznik Rođenja Spasiteljeva, koji je odrešio Adama i Evu od večne smrti i podario im život večni.”

Svetih 10 mučenika na Kritu i Sveti Naum Ohridski

Svetih deset mučenika na Kritu su hrišćanski svetitelji. Stradali su zbog vere u Hrista za vreme gonjenja hrišćana tokom vladavine Dekija Trajana, oko 250. godine. Njihova su imena: Teodul, Saturnin, Evpor, Gelasije, Evnikijan, Zotik, Pompije, Avgatopus, Vasilid i Evarest.

Sveti Naum Ohridski je bio učenik slovenskih apostola Ćirila i Metodija i jedan od petočislenika, koji su najrevnosnije sarađivali sa Ćirilom i Metodijem. Manastir Svetog Nauma je vekovima služio kao utočište i smatrao se za izvor čudotvorne sile. Oko Nauma se sabralo mnoštvo monaha. Bio je mudar učitelj, jedinstven rukovođa monaha, odlučan podvižnik, čudotvoran molitvenik i duhovnik. Posebno se posvetio prevođenju Svetog pisma i ostalih crkvenih knjiga sa grčkog jezika na slovenski. Činio je čudesa i tokom života i po smrti, a njegovim moštima se i danas pripisuju čudotvorne moći, naročito isceljenja od teških bolesti, ponaosob ludila.

Tucindan

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava i Tucindan. Ovo je narodni praznik koji se obeležava dva dana pred Božić.

Veruje se u narodu da danas treba početi sa pripremama za Božić, pre svega pečenice. Nekada se pečenica tukla krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo (tako je ovaj dan i imenovan). Po narodnom verovanju, decu ne valja tući danas, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva.