Данас су Материце
Српска православна црква данас обележава Материце, које се увек прослављају две недеље пред Божић. Као и крсна слава, спада у типично српско слављење.
Ово је највећи празник мајки и жена уопште. Тога дана малишани поране и изненаде их везивањем руку или ногу, на исти начин на које су оне и очеви њих везивали за Детињце, недељу дана раније. Оне се дреше дарујући им нешто што су унапред припремиле ‒ нешто новца или какав поклон. Ово везивање и дрешење превазилази породичне кругове, па се могу везивати и друге удате женске особе из окружења.
Деца сваке године уживају у овом празнику и довијају се на који ће начин и чиме везати жене. Затим међусобно препричавају која се највише изненадила и колико су маштовити били, као и, наравно, шта су тога дана добили.
Најчвршћа веза међусобне љубави
Према објашњењу протојереј-ставрофора Душана Колунџића које стоји на сајту СПЦ, у црквеним службама поводом празника Рођења Христовог постоје три посебне недеље, две пре, а једна после Божића. То су Недеља Праотаца, Недеља Отаца и Недеља Богоотаца. Уз то, дочекујући празник насветијег Рођења на земљи, српски народ и Српска Црква у три недеље пред овај празник обележавају наше овоземаљске породице, а које су Цркве у малом и слике љубави Божје у Светој Тројици. Према томе, ово је типично српско слављење, као што је и крсна слава типична српска светковина.
Протојереј-ставрофор Колунџић даље наводи како у књизи “Веронаука у кући” из 1982. године пише: “Припреми овог најрадоснијег дана, искључиво у нашем српском народу, посвећене су нарочито три последње недеље пред Божић, за које наш народ има и специјалне називе: Детињци, Материце и Оцеви, као и за дане уочи самог празника: Туциндан и Бадњидан.”
На сајту СПЦ стоји наведено:
“У другу недељу пред Божић, која се зове Материце, оци и деца “везују” мајке (матере), а оне им се “дреше”. У недељу пред сам Божић, која се зове Оци, мајке и деца “везују” оце, а они им се “дреше”. Ово узајамно “дрешење” је узајамно чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима. Такву празничну атмосферу створили су источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се у Витлејемској пећини, уз дарове: смирне, тамјана и злата. Символика овог узајамног “везивања” и “дрешења” деце и родитеља јасна је: припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског – Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога. У жељи, дакле, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он – Божић – Љубав, која је “свеза савршенства”, и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно “везујемо” и “дрешимо”. То везивање и дрешење превазилази наше породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све наше познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник Рођења Спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вечне смрти и подарио им живот вечни.
И тако, искључиво српски народ је осмислио на свом сопственом искуству наш хришћанско-православни календар, који је уједно и српски народни календар. Детињци, Материце и Оци су, дакле, наши народни празници нанизани у предпразништву Рођења Христовог, тако да су у средини Материце, дан мајки, јер је мајка веза по којој “да није мајке, ни света не би било”.”
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
