Subota, 06.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Zoran Milivojević

Magazin

25.05.2020 u 08:00

Samoubistvo nespavanjem

Može li nedovoljno spavanja ili potpuno nespavanje ubiti čoveka? Studije na životinjama daju osnovu za zaključak da nespavanje može biti smrtonosno. U jednoj studiji u kojoj pacovima nije bilo dozvoljeno da zaspu, svi su umrli nakon 32 dana. Krajem devetnaestog veka rađena su dva eksperimenta, jedan s psima, drugi sa štencima. Štenci su uginuli četvrtog dana nespavanja, a psima je trebalo nekoliko nedelja. Kada su u pitanju ljudi, opisana su dva odvojena slučaja kineskih ljubitelja fudbala koji su preminuli nakon 11 dana nespavanja radi praćenja TV prenosa fudbalskih prvenstava. Koliko je ljudima potrebno spavanja da bi se dobro osećali i optimalno funkcionisali? Odgovor najviše zavisi od uzrasta osobe. Maloj deci je potrebno najviše spavanja, čak do 17 sati. Na uzrastu 6–12 godina treba im od 9 do

Magazin

18.05.2020 u 08:00

Ljubomora u poznim godinama

Kada su ljudi tokom svog života najljubomorniji? Dok neki nikada nisu bili ljubomorni, za druge je ljubomornost životna konstanta. U ovom drugom slučaju se radi o „karakternoj ljubomori”. Kod većine ljudi ljubomorne reakcije su najzastupljenije u dva životna doba: u mladosti, adolescenciji, nakon čega dolazi „smirenje” ljubomornosti, da bi ponovo počeli da budu više ljubomorni posle pedesete godine. Ova „dvogrba” kriva se objašnjava time da su to dva perioda u životu kada su ljudi u nekoj vrsti krize identiteta u kojoj nisu sigurni u svoju ličnu vrednost, pa samim tim nisu sigurni ni u to da li takvi kakvi su zaslužuju da budu voljeni. Strah od gubitka Osećanje ljubomore je po svojoj suštini vrsta straha da će izgubiti ljubav voljene osobe zbog nekog trećeg – rivala. Ljubomora može biti fokusirana

Magazin

11.05.2020 u 08:00

Skripta starenja

Zvanični početak starosti je u sedamdesetoj godini. Kada pogledate ljude u ovoj dobi, vidite da se veoma razlikuju po vitalnosti, stanju zdravlja, izgledu i načinu življenja. Neki izgledaju kao da su mnogo godina mlađi, a neki kao da su mnogo godina stariji. Kod onih koji izgledaju značajno starije, često nalazimo neke hronične bolesti koje ubrzavaju proces starenja. Da bi se objasnila ova razlika između nečijih godina i stanja organizma te osobe, često se koriste dva pojma za starost. Hronološka starost je broj godina koje neko ima, dok biološka starost označava stvarno stanje organizma date osobe. Uticaj psihe Pitanje je koliki je uticaj psihe na proces starenja. Da li i na koji način utiče psihičko stanje na nečiji proces starenja? Možemo li govoriti o „psihičkoj starosti”? Jedno

Magazin

04.05.2020 u 08:00

Jeste li postali apatični

Kada se ljudi nađu u situaciji koja traje duže vremena, a u kojoj su frustrirani i nezadovoljni zato što ne mogu da ostvare svoje želje, nakon jednog perioda dosađivanja mogu polako postajati ravnodušni, to jest apatični. U ovakvim situacijama apatičnost je neka vrsta odbrane, emocionalne uspavanosti dok se čeka promena nepovoljne situacije. Kada neko vreme trpe što ne mogu ostvariti svoje želje, ljudi jednostavno „uspavaju” svoje želje, i uđu u neko stanje emotivne hibernacije u kojoj se više ne osećaju neprijatno. Postaju ravnodušni da ne bi trpeli. Ravnodušni prema svemu Reč apatija dolazi od grčkog a, koje znači bez, i patos, koje označava osećanje, trpljenje, strast. Veoma izražena apatija spada u psihijatrijske poremećaje, a slabije izražena je deo „psihopatologije svakodnevnog

Magazin

28.04.2020 u 12:00

Generacije u epidemiji

Egoizam mlađih ogleda se u poruci da ih protivepidemijske mere ekonomski ugrožavaju i da virus zapravo i nije tako opasan kako ga mediji i vlasti predstavljaju, a stariji se pitaju da li će stići na red za lečenje Jedno od brojnih pitanja koja se postavljaju oko postojeće pandemije jeste pitanje ljudske vrednosti: Da li neki ljudi vrede više, a neki manje? Uzmimo za primer one koji tvrde da je ovaj tip virusa korona zapravo „samo jedan običan grip” koga vlasti zloupotrebljavaju kako bi izazvali strah i paniku i na taj način opravdali kontrolu celokupnog društva. Direktni uzrok smrti Da bi dokazali da ovaj virus nije ništa opasniji od virusa gripa, oni se trude da dokažu da je stepen smrtnosti daleko manji od brojeva koji se zvanično saopštavaju. Njihov glavni argument jeste da se

Komentari

27.04.2020 u 18:00

Maske, maske, gospodo

U poslednjih nekoliko meseci skupljeno je dovoljno dokaza da se preporuka Svetske zdravstvene organizacije da tokom epidemije nije potrebno nositi zaštitne maske, osim ako neko kašlje i kija, može smatrati prevaziđenom. Ova organizacija upozorava da maske mogu biti i štetne jer ne nude apsolutnu zaštitu od zaraze, a mogu stvoriti lažno osećanje sigurnosti, kao i da mogu destimulisati ljude da primenjuju druge mere, kao što su fizičko distanciranje i pranje ruku. Sve više postaje jasno da je ovakvo razmišljanje rezultat egocentričnog pogleda na maske kao sredstvo za zaštitu pojedinca. Aktuelna epidemija kovida 19 pomerila je fokus sa zaštite onog koji nosi masku, na nošenje maske kao oblik zaštite drugih ljudi. Na zaražavanje se gleda kao na komunikacijski čin u kojem učestvuju

Magazin

20.04.2020 u 08:00

Dosada u ustima

Kako podnosite izolaciju i socijalno distanciranje? Da li ste dobili neki kilogram? Ako jeste, onda je to verovatno zbog onoga što se zove „emotivno jedenje”. Svi znamo da ljudi jedu onda kada osete glad. Ali postoje dve vrste gladi: ona koja ide iz želuca i ona koja ide iz glave. Kada zadovoljavamo ovu glad koja ide iz glave, tada je reč o emotivnom jedenju. Suština je da se unošenjem hrane branimo od neke naše neprijatne emocije koje ne moramo ni biti potpuno svesni. Kada jedu na ovaj način, ljudi najčešće opisuju neodređena emotivna stanja kao što su nervoza, napetost itd. U situaciji izolacije i socijalnog distanciranja podlogu za emotivno hranjenje čine neprijatna osećanja kao što su osećanja dosade, usamljenosti, teskobe, zabrinutosti, umora, itd. Test s brokolijem Kada je u pitanju odnos

Magazin

13.04.2020 u 08:00

Pravda za baku

Možda ste već videli kratki video raširen na društvenim mrežama i objavljen u nekim novinama, u kojem je policija na ulici zaustavila gospođu stariju od 70 godina, koja zbog svojih godina, prema propisanim merama protiv epidemije, nije smela da napušta svoj stan. Na pitanje policajca šta traži na ulici, ona je izjavila da se zove Olivera i da se vraća kući nakon što je bila kod drugarice na času engleskog jezika. Možda ste se nasmejali ovom videu, ali verovatno samo zato što niste razmišljali. Nekoliko dana kasnije novine su objavile da je sud baku Oliveru strogo kaznio u iznosu od 50.000 dinara. To je za svakog penzionera veoma visok iznos, naročito kada se, prema nekim izjavama, baka Olivera kretala u pocepanoj obući. Na prvi pogled pravda je zadovoljena, no da li je to baš tako? U

Magazin

06.04.2020 u 08:00

Strpljen – spasen

Situacija u kojoj zbog zaštite od infekcije novim virusom korona moramo da se izolujemo, samoizolujemo ili jednostavno da budemo u karantinu jeste frustracijska situacija. Kada nam je ograničeno kretanje ili smo ga sami sebi ograničili, ne možemo da ispunjavamo ono što želimo, javlja se osećanje frustracije, osujećenja ili nezadovoljstva. Poznato je da se ljudi razlikuju po tome kako podnose osujećenje ili, kako se to stručno kaže, tolerišu frustraciju. Kod male dece vidimo da kada imaju neku želju, koju im roditelji ne dozvoljavaju da ostvare, pojačavaju svoje emocije kako bi naterali roditelje da im dozvole da zadovolje svoju želju. Neka deca osujećenost izražavaju kao tugu i plač, a neka postaju agresivna prema onome koga doživljavaju kako prepreku. Drugim rečima, deca frustracijsku situaciju

Magazin

30.03.2020 u 08:00

Ko je „kovidiot”

Virus korona-idioti su osobe koje ne znaju, ili ih nije briga, za opasnost od zaraze, neodgovorno se ponašaju odbijajući da smanje socijalne kontakte i prihvate preventivne mere i zato postaju opasni po druge Svaki čovek ima pravo da sam odlučuje o svom zdravlju – osim kada su u pitanju zarazne bolesti. Dok su ostale bolesti privatna stvar pojedinca, što uključuje njegov izbor da se leči ili ne leči, kao i izbor načina lečenja, u zaraznim bolestima zaraženost pojedinca nije samo njegova stvar, već je i stvar drugih ljudi s kojima dolazi u kontakt zato što može i njih da zarazi i uzrokuje njihovo obolevanje. To je osnovni razlog zbog kojeg se u slučaju zaraznih epidemija ograničava sloboda pojedinca. Oblast zaraznih bolesti je jedina oblast u medicini u kojoj iza infektologa i epidemiologa

Prethodna Sledeća

3
4
5
6
7
8
9
10
11

Početna / Zoran Milivojević

06.06.2026 u 00:42

Sud dozvolio Milovom bratu da u sred krivičnog postupka napusti državu

06.06.2026 u 00:14

Vitkof i Kušner na konsultacijama o nuklearnom programu Irana

05.06.2026 u 23:36

Ušakov: Putin se sastao sa Šrederom u Kremlju

05.06.2026 u 23:23

Panatinaikos pobedio Olimpijakos i izjednačio na 1:1

05.06.2026 u 23:05

U Kijevu ispod crnog žita nestale milijarde evra

05.06.2026 u 22:54

Larisa Rikelme uživo na Mondijalu